IntervjuiSrpski

Tu Ima Zvuka

Tu ima zvuka je jedan od mlađih novosadskih punk rock bendova. Nakon nepunih godinu dana rada, objavljuje svoj prvi EP, „Svaki takav dan“, a potom su usledili nastupi sa starijim kolegama koji su inspirisali njihov rad. No, ubrzo usled poslovnih obaveza članova dolazi do stagnacije u radu, uz povremene svirke na domaćem terenu, u Društvenom centru, što je kulminiralo promenom postave prošle jeseni.

Postojite tri godine, bilo je nekih personalnih promena, možeš li nam ukratko reći nešto o tome, o vašim pocecima i ko danas čini bend?

Feđa: Originalnu postavu benda činili smo Ivan, Nenad, Nemanja i ja. Ivan, Nenad i ja smo od 2011. do 2014. svirali u VIS-u Glave sa još dva druga iz razreda, ali u jednom trenutku ciljevi su, po pitanju benda, krenuli da se razilaze, pa smo se razišli od njih i osnovali Tu ima zvuka sa Nemanjom, koji sa Nenadom svira u siriškom bendu Čupavci, sada već preko 11 godina. Godinu dana smo efektno radili u tom sastavu i snimili EP “Svaki takav dan”, ali tada su poslovne i druge obaveze sprečile Ivana i Nenada da nastave tim tempom. Kako nismo imali nikoga u vidu za zamenu, nastavili smo da radimo i u narednom periodu u tom sastavu, ali smo proredili probe i svirali samo po pozivu. Na leto prošle godine konačno smo videli priliku da promenimo postavu i nastavimo efektno da radimo, a na tu ideju je najpre drage volje pristao Nenad, kojeg je na bubnjarskoj stolici zamenio Igor (ex Self Titled), a nedugo potom i Ivan, koji je gitaru predao Milošu (ex Haos). Od novembra radimo u toj postavi, pojačali smo tempo svirki i rada na novih pesama i trenutno završavamo materijal za drugi EP koji planiramo da snimimo tokom leta.

Kao uzore navodite bendove sa NS scene, može li malo konkretnije, vaš zvuk bliži je recimo Ateistima nego oi/punk bendovima i zvuku 2MM/GBB/Porovokacija/Blitzkrieg po kojem je NS dugi niz godina bio prepoznatljiv?

Feđa: Dobro smo upoznati i volimo sve bendove koje si nabrojao, tj. obe te frakcije, i svi su oni bar nekim delom uticali na naš rad, ali ako se treba opredeliti, onda smo definitivno bliži ovoj prvoj ekipi gde spadaju Ateisti, Mitesers, Bonebreaker, ali i ostatak ekipe iz Panonske unije, poput Grupe tvog života. Moje upoznavanje sa ex YU punk scenom počelo je upravo od Ateista, a onda sam vremenom otkrivao i druge bendove iz cele bivše Juge, tako da je uloga Ateista već u samom postojanju našeg benda ogromna, iako mislim da su se njihovi uticaji više čuli u pesmama pomenutog VIS-a Glave. Pored pomenutih sugrađana jak uticaj na našu muziku i tekstove vršili su i riječki Pasi, zrenjaninski Sukob interesa, osječki Debeli precjednik.

Kako komentarišeš činjenicu što je na svirkama, kako u publici tako i na bini, mnogo više roditelja nego njihove dece, u čemu je problem pa da u Novom Sadu trenutno nema, ili ja ne znam za njih, bar tri benda u kojem sviraju tinejdžeri a ispred njih na svirkama njihovih 30tak drugara?

Feđa: Složio bih se sa tobom da nema ni tri benda u kojima sviraju novosadski tinejdžeri. Meni je cela ta situacija strašna što ja sa svojih dvadeset i kusur godina spadam među najmlađe osobe na sceni i što je većina ekipe koja tu scenu i dalje održava uglavnom 30+, tj. to je mahom ista ekipa koja je vodila scenu i početkom veka. Razlike između generacija su normalna stvar, ali ovoliki pad kvaliteta ličnosti kod aktuelnih srednjoškolaca u odnosu na moju generaciju je zabrinjavajući, pa to je svega 6-8 godina razlike. Mi smo u tim godinama imali mnogo jaču i složniju scenu i publiku koja je išla na sve, bilo da je to Crossover, koji je svirao po ugledu na novosadsku oi! punk scenu, ili Puls, koji je svirao pod uticajem ex YU roka, dok danas tinejdžera koji sviraju ima jako malo. Ne mora to biti ni punk, meni bi bilo drago i da vidim da neki klinci sviraju obrade Parnog valjka i Riblje čorbe, mora se od nečega početi, ali ni takvih nema mnogo na binama. Ni u publici nije bolja situacija, nema više klinaca po svirkama ili eventualno dođu da podrže svoje drugare i odu posle, bez ikakvog interesovanja za druge bendove. Čast izuzecima, ali situacija je trenutno po tom pitanju jako loša…

Donacije ili ulaznice, za šta ste pre i zbog čega, odnosno zbog čega ne?

Feđa: Princip donacije je jedna odlična priča, ali da bi imao smisla moraš imati masu koja to konta i poštuje. Nama je baza na neki način bila Društveni centar, od kako smo počeli sa bendom, pa dok prostor nije izgoreo svirali smo tamo jednom u pola godine, a i išli smo na druga dešavanja, tako da smo dobro upoznati sa tom pričom, a i tamo je dolazila masa na čiju savest si se uglavnom mogao oslanjati. Prodaja ulaznica je takođe OK varijanta, pogodnija za neke druge situacije, kada bend nije na turneji nego je ciljano taj koncert organizovan i kada se ne možeš pozivati na savest ljudi. Jedino od čega mi se baca pegla je princip “ulaz je donacija od 500 dinara”, a ima prostora u Novom Sadu koji gaje tu (ne)kulturu. Donacija je donacija, može evenutalno neka suma biti preporučena, ako je već takva prilika, ali nema niko pravo da te tera koliko ćeš da doniraš. Pre svega ne razumem zašto i od čega se klubovi i prostori ‘kriju’ iza termina donacije, a zapravo naplaćuju karte, ali takve uglavnom izbegavam.

Najavljujete snimanje novog materijala tokom leta, da li je u planu i neko fizičko izdanje i gde vidite sebe za tri godine recimo, imate li dugoročne ciljeve?

Feđa: Mi smo i za “Svaki takav dan” hteli da uradimo neki tiraž diskova u sopstvenoj režiji, ali nismo bili zadovoljni pre svega vokalima, kao ni produkcijom, i imali smo u planu da ponovo snimamo vokale, ali onda je došlo do pomenute polu-stagnacije u radu i nikada se nismo nakanili to da popravimo. Na taj posao bacilli smo se nedavno, a nadamo se da će biti gotovo pre nego što dođe vreme za snimanje novog materijala. Neka trenutna ideja je da na jedan CD stavimo oba EP-ja i da kompletan posao uradimo u svojoj režiji. Ako se neki izdavač ponudi da nam uradi fizičko izdanje, verovatno bismo pristali na to, ali one varijante “Ja ti zvanično objavim album na Deezeru” nas ne interesuju. S obzirom da živimo gde živimo, u ovim uslovima i situacijom na sceni, vrlo smo svesni da se od svoje muzike nećemo najesti ‘leba, ali s obzirom da pevamo na maternjem jeziku, neki realan cilj nam je da obiđemo bivšu Jugu svirajući. Najpre da nastupimo u Osijeku i Zagrebu, gde imam puno prijatelja sa scene, i nadam se da ćemo ta dva grada uspeti da sredimo već od jeseni, a dalje ćemo videti kako će se priča odvijati. U međuvremenu, naravno, nećemo stajati sa radom na autorskim pesmama, pa kada se skupi dovoljno materijala stizaće novi EP-jevi, možda i komplet albumi, mada mi se trenutno forma EP-ja baš sviđa. Tri godine nam je suviše dalek period da bismo razmišljali gde će tada bend biti, ali recimo da bismo sledeće leto voleli da odsviramo i neki festival na otvorenom u region, Ferragosto JAM na Orahovačkom jezeru u Slavoniji je jedna odlična priča, što da ne tamo.

Ovo je deseti To Be Punk, koji je po tvom mišljenju bio highlight festivala, momenat, bend ili nastup koji ćeš pamtiti?

Feđa: Ja sam nažalost uspeo da preskočim većinu nastupa koja se po nekim neformalnim statistikama vode kao najbolji momenti festivala, pa i generalno najbolji punk koncerti u Novom Sadu. Oduševljen sam bio odzivom publike na Mašinku pre dve godine, pošto sam mislio da nisu još stigli do ušiju Novosađana, a bila je odlična atmosfera, a i The Vibrators isto veče su mi bili odlični. Više pamtim To Be Punk po odličnoj atmosferi tokom trajanja festivala, dođu ljudi sa svih strana, bude dobro druženje, sve to traje od 5-6 popodne, pa do 5-6 ujutru… Po tom pitanju svakako će ostati u sećanju prošli To Be Punk, prvi dan, kada se ekipa NS / OS / ZG družila na festivalu, a posle zabola kod mene do podneva.

https://tuimazvuka.bandcamp.com/releases

 

Intervju: Zgro

Fotka: Jelena Aćin

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close