Disznotor
Dugo vremena je prošlo od kad sam pohodio neku svirku, mislim da je poslednje što sam gledao bio Edge Day u Crnoj kući ako se ne varam u oktobru prošle godine. Sa Gorancem iz Zgarišta sam se video nekoliko dana pred svirku, ispričasmo se i obećah da ću doći. Jebi ga red je više bio, sam sebi sam se smučio koliko puta sam se planirao i najavljivao da ću otići na neki koncert pa bih redovno ispalio. Inače mnogo gotivim sva tri benda, ne sećam se ni Phonerings kad sam gledao zadnji put. Disznotor još i jesam dva puta, ali davno, pre godinu, možda i dve…
I tako, dođe subota, dogovorih čuvanje dece, natočih u dečiju flašicu od vodavode malo domaće šljive kuršumlijske da cirkam u gradskom busu, jer dug je put kad ideš osamdeset četvorkom iz Zemuna koja staje na svakoj stanici. Ono što mi je bilo fascinatno je da u busu svi cirkaju i nose čudne tekućine u flašicama za vodu (bilo negde oko 21:30h), od jedva punoletnih devojaka do matorana. Sa jednim likom što je seo preko puta mene čak sam i nazdravio. Doduše on je cirkao iz nekog unučeta, sa etiketom sumnjivog kvaliteta.
Eh da, zaboravih da dodam i to da nikad do sada nisam bio u Guvernanti i dok sam tako dopingovan prilazio Balkanskoj naletim na samom početku ulice na Munćana (Goranac, sa početka teksta) i Koraća. Uredno ih ponudim rakijom i moram priznati da u prvom momentu nisam skontao Marka Koraća tako da mu se ovom prilikom izvinjavam, da ne pomisli da je bilo neke loše namere u ponudi vatrene vode. I da, prvi put popričah sa čovekom… do sad sam ga gledao samo jednom sa Vitamin X kad su svirali u Festu gde je Nino uleteo kao basista (još jedna zanimljivost da je Nino bio na basu Zgarištima). Pozdrav za čoveka (M.K), mnogo gotivim njegove recenzije za zin kao i ostalo što piše za OOTD.
Silazim dole u podrum, The Phonerings su već započeli svoje repertoar, post/hc trojka sa Duletom na vokalu i basom. Jbt, sećam se još svirke u srednjoj grafičkoj davne 2000. ili 2001. kad je nastupao sa Černobiljskim jagodama, sa sadašnjim gitaristom The Phoneringsa. Jako mi prija njihovo muziciranje, sva trojica su poprilično napredovali u baratanju instrumentima. Nešto se vokal slabije čuo, Manda je čačkao oko miksete ali kontam da nije njegova greška. Oduševih se kad sam video ljudinu Mandića za miksetom. Od njega saznah da oni nastupaju drugi… Ispozdravljah se sa svima, malo đuskao u mestu, i da, neverovatno mi je koliko je Dule ostao isti sve ove godine, kao da se zamrzao u vremenu, uvek vedar, nasmejan i mladolik, da ne kažem kao dečak kad je započinjao sa sviranjem. Nadam se nekom novom materijalu i da izbace nešto fizički da mogu i na gajbi da ih slušam.
Disznotor nastupa drugi, znači totalna suprotnost prvom bendu – kreće buka i divljina obogaćena melodičnim gitarama i dobro poznate stvari kojih i nema nešto mnogo ali koje nekako uvek pogađaju u centar. Nije bilo mnogo vremena za Mandinu spiku jer je moralo sve brzo da ide da bi i Zgarišta odsvirala svoje (moralo je da se završi do ponoći). Ne znam šta bih još dodao za njihov nastup: brzo, furiozno, drali smo se svi uz dobro poznate pesme sa kasete. Janoš, basista, je postao ćale, čestitke još jednom!
Nije bilo mnogo nameštanja, pre pola 12 i Zgarišta su započela svoj nastup. Munćan za bubnjevima i kao glavni vokal, Vuk gitara i prateći vokal i Nino kao zamena za Davida na basu. Svaka čast čoveku, trenutno pored Bobe možda je i najbolji muzičar ovog žanra, generalno Nino je odsvirao perfektno. Kao što sam već ranije pomenuo imao sam veliku želju da čujem uživo bend jer sam sve što su do sad snimili izvrteo u nedogled. Napraviše vrhunsku atmosferu, publika u ekstazi i ja sa njima, ceo nastup đuska i skakanje, horski se pevaju pesme, čak sam se i ja dohvatio mikrofona na Jer mi treba. Na žalost, morali su da sviraju kao na traci što bi se reklo, da bi nastup završili do ponoći. To je možda dodalo i određen šmek celom nastupu, naročito kad Goranac ubija pogledom Vuka koji u nekom momentu zaboravi koja pesma ide sledeća. Jedva čekam sledeći nastup Zgarišta i nadam se da će što pre da izbace ovaj materijal u nekom fizičkom formatu. Prelepo veče, za pamćenje.
Tekst: Ungur
Foto: Mačak Oops!
