Razorblades And Aspirin #8, zima 2020, A4
Mike Thorn je dobro poznata njuška u punk svetu. Pre deceniju i malo jače bio je urednik, sada već pokojnog, Maximum RNR-a. Tu je bilo nekon pičkaranja među ekipom pa je on dobio šut kartu sa mesta koordinatora. Nakon višegodišnje stagnacije vratio se sa svojim fanzinom (mada ovo više izgleda kao magazin jer ima dosta kolora i sve je napucano na masnom papiru) koji je pre bio u formi photo zina da bi se sada aktivirao i krenuo da ubacuje dosta teksta. Pored fotki, koje su mu prva strast, tu je par odličnih intervjua. Prostor je dobio Dwid koji još jednom dokazuje (pretpostavljam da ste čitali intervju u OOTD) da je sjajan sagovornik i da je Integrity pakleno dobar bend koji iza sebe ima dosta širu priču od same muzike. Posle njega tu je sjajni artist Mark McCoy koji je vizuelno ukrasio brdo izdanja, stoji iza Youth Attack labela i pevač nekadašnjih bendova Oath i Charles Bronson. Potom, tu je bend za koji prvi put čujem, Regional Justice Center kojem je Mark radio omot za jedno od izdanja. Vođen je razgovor sa mozgom benda, bubnjarem Ianom Sheltonom. Zanimljivo je kako se obojica bave fotografijom (mislim na Thorna i Iana) a opet kako im se pogledi potpuno razlikuju. Ian je dosta oštar ka telefonima i blicevima na koncertima, posebno je raspalio po instagram kutluri i besmislenosti konstantnog postavljanja fotografija čiji je cilj samo da se skrene pažnja a ne i nešto da se kaže. Drop Dead je do sada već objavio album a u ovom intervjuu autor fanzina je zadao domaći zadatak mnogima. Oni jesu sjajan bend koji i danas nakon 30 godina sviranja ima šta da kaže i kojem je to jako bitno, ali je Thorn ovde postavio desetak sjajnih pitanja na koje je dobio vrlo zanimljive odgovore. Kao šlag na torti tu je intervju sa odličnim labelom koji je specijalizovan za delux reizdanja stvari iz 80ih, Radio Raheem Records. Brdo recenzija ostavljeno je za kraj mada su mnoge, na žalost, dosta šture što odaje utisak da je Maximum RnR sindrom i ovde ipak zastupljen.
Razorblades And Aspirin #9, leto 2020, A4
Devetka je napredovala jer ima više teksta, što je za svaku pohvalu. Nastavlja se niz intervjuisanja fotografa pa je ovde predstavljeno njih četvoro sa svih strana sveta. Jedina mana jesu ista pitanja, što je uslovilo da su svi intervjui dosta slični. Ono što ovaj fanzin krasi jeste i davanje pažnje nečemu što ne srećemo često Naime urađen je razgovor sa Liz, osobom zaduženom za ton u legendarnom kalifornijskom klubu Gilman St. Ono što je dodatno ovde dalo pozitivan šmek je to što se uopšte ne priča o punku, nego o njenom snalaženju u celom tom poslu u kojem dominiraju muškarci kao i važnosti nošenja čepova za uši na svirkama. Od intervjuisanih sastava tu su dva za koje u životu nisam čuo. Obavljen je i razgovor sa bendom Sial kojeg se sećam sa plakata nekog od Static Shock festivala u Londonu. I za kraj ostavljen je intervju sa Jeremy Deanom čiju ste recenziju knjige o Misfitsima mogli da čitate u prošlom broju fanzina. Na kraju se nalazi ponovo brdo šturih recenzija, koje su pisane kao da se radi reklama kako bi se izdanja što bolje prodala. Objektivnost – zero. Među njih stotinka tu je i recenzija demo kasete berlinskog benda koji predvodi Neša Doomsday Graphics. Krajna ocena je vrlo visoka. Željno isčekujem novi broj
www.razorbladesandaspirin.com/
Recenzija objavljena u Out of the darkness #9, 10/2020
