Evo je prva zvanična knjiga o DK-u. Prosto neverovatno da o ovakvim legendama tek nakon brdo godina, od raspada (dobro sviraju DK bez Biafre i dan danas . ali mislim samo na period do 1986.)), se pojavljue pisano štivo koje će malo otkriti detalje o bendu, od samih članova.
Ideja je postojala odavno., još na početku 90ih je neko pisao knjigu za koga je Biafra otkrio da je godinama radio butlege benda, tako da je lika odjebao. Alex Ogg je isto par puta kretao sa istom, pa
odustajao., ali dobro imajući u vidu da su odnosi izmedju Biafre i East Bay Raya i dan danas užasni, čak su se i sudski gonili, nije ni čudo . Stvarno je šteta što ovo tek sada izlazi, DK je zaslužio jednu ovakvu knjigu mnogo ranije, jer je bend svojim textovima, muzikom, stavovima (Biafra je i dalje vrlo direktan i politički angažovan, a ni scenski nastupi mu nisu ništa lošiji nego pre 30 god (ko je bio pre par godina na gigu u SKCu NBGa zna o čemu se radi)) ostavio neizbrisiv trag u RNR muzici.
Knjiga ne obuhvata ceo period od 1978.-1986., nego samo početke, te period pred, za vreme i posle “Fresh Fruit Of Rotten Vegetables”. Dakle od samog oglasa koji je Ray postavio u novinama, prvih proba, prvog certa, 22.novembra (na 25o godišnjicu smrti Kenedija) Mabugay Gardensu kao 5 piece bend, prve turneje koja je bila raspad, Biafrne kandidature za gradonačelnika San Franciska, gde je osvojio nešto manje od 4% glasova, uglavnom ljudi koji su bili odbačeni od sistema…
Previše je anegdota ovde (a i fotki, postera, isečaka iz novina…) , a najupečatljivija je ona kad su svirali na Bammie Awards, gde je prvobitno najavljena live izvedba California Uber Alles, ali su ipak želeli da iznenade sve, pa I same organizatore svirajuci Pull My Strings, koju su više puta prekidali ubacujući delove pesama Stranglersa, jer sui m se rugali. A u publici ekipa :Carlos Santana, Jerry Garcia, Ronnie Montrose, ,a za koju je Biafra izjavio “That was adifferent world we hated so much we didn’t want anything to do with“. Svojim nastupim su razbesneli organizatore, a neki sui m čak i pretili.
Nedugo nakon, bend ide u UK, svira, Ian iz Cherry Reda ih gleda uživo I nudi ima da pokrije sve troškove snimanja I objavi im ploču (dobiju 10 000 dolara, 6 ulaže u snimanje albuma a ostalo su podelili)
Oduvek sam se divio zvuku Rayove gitare, ovde on objašnjava kako je uspeoda dobije zvuk koji kao da je ispao iz nekih Sci – Fi fimova.
Ceo “Fresh Fruit For Rotting Vegetables” je producirao WORM, medjutim to je ime mačora u vlasništvu vlasnika studija, kojeg je Biafra mnogo zavoleo jer je sve vreme sa njima bio.
Svaku pesmu objašnjavaju detaljno, kako textove (koji su I dan danas neprikosnoveni I retko koji bend mođe da im pridje, čak I psole toliko godina) tako I muziku. Naravno Biafra i Ray, kao I mnogo puta do sada, jedan drugom umenjuju ulogui doprinos istim.
Zanimljiva je priča o drugom gitaristi, Carlosu th 6025, koji je bio vrlo kratko u bendu, ali je bio pravi genije govoreći ima šta će ko i kako da svira. Medjutim radilo se o verskom fanatiku, koji je ostao vrlo kratko u bendu( samo par meseci),a pojavivši se 1993. na njihovom koncertu u Gilmanu, nakon što je video dve cure da se ljube, pozvao policiju (?!).
Inače je Fresh Fruit zvučao vidno drugačije, i to mogu čuti samo oni koji imaju primerak iz prvog tiraža od nekoliko stotina primeraka, jer je izdavač sjebao master trake, pa je bend kasnije uradio nove i odjebao Cherry Red.
U Zadnjem poglavlju, a ima ih 7, pričaju o vrtoglavoj popularnosti benda u UK, o tome kako im je Biafra pokazivao šta je stage diving, što su oni brzo prihvatili. U jednom gradu su im otkazali koncert zbog imena, a na drugom su par momaka iz publike krenuli da zighaliraju, što je razbesnelo bend. „What are you doing, we aint Nazis“. Posle albuma odlazi bubnjar, a zašto? Ray i Biafra imaju različite priče o razlogu…
Dosta dobra knjiga, proćita se za jedno popodne. Preporučljivo!
Nemanja
