The Chisel by m0lephoto.com
Nemam naviku da pišem o koncertima koje gledam u Beču osim ako to nije neki bend sa Balkana i ima smisla pisati o podvigu kakav je odlazak van naših granica. To je upravo situacija sa Nevenom, ali kako se u par dana desilo par gigova tako sam ipak rešio da prekršim nepisano pravilo i obuhvatim ih sve.
Može se reći da je ovaj izveštaj omaž bukingu/labelu HC For the Losers koje vodi Mišo Ljuboje, čovek sa naših prostora koji je skoro dececniju stanovnik Beča. Sve tri svirke koje su se desile u četiri dana njegova su zasluga.
Krećemo sa četvrtkom. Povod mog odlaska na koncert bio je pre svega taj što mi je Robert Refuse javio da donosi paket novih ploča za recenziranje (eto da najavim da će ovaj poljsko-nemački izdavač biti opširnije zastupljen u narednom broju fanzina). O bendovima koji su svirali to veče nisam imao pojma. Punitive Damage i Desgraciados sa američkog kontinenta i Bondage Toes koji su lokalci, tačnije iz Linca su, a ovo im je prvi gig u Beču. Zvučali su onako kako se može očekivati od mlade ekipe koja je tek krenula oziljnije da se bavi svirkom. Pevač je dosta stidljivo pevao, okrenut više ka ostali članovima benda nego prema publici, dok je muziku najlakše klasifikovati kao mid-tempo hc-punk. Nisu ih ljudi iskulirali, naprotiv, dobili su gromoglasan aplauz za svoj set od 20-ak minuta. Inače, ono što moram pohvaliti kod hc4theluzers je upravo ta otvorenost. Na gigovima koje Mišo organizuje uvek se može videti i neko novo ime. Vrlo često su to novi bendovi sa mladim ljudima, što je super jer ipak smo mi već u godinama da njima možemo biti i roditelji a smena generacija je sasvim normalna i prirodna stvar i nešto što bi matorci morali da prihvate. Imate na netu negde i demo benda pa ga čekirajte.
Nakon njih na binu su izašli gosti iz Kanade, Desgraciados. Potpuna nepoznanica. Početak svirke, sa nekim čudnim sporim introm, nije obećavao. A onda se pevač obratio publici: „ne sviramo mi ni emo a ni screamo“ i kreće poprilično brza svirka koja je sve iznenadila. Između pesama govorio je o raznim temama, o politici, rasizmu uz fin komentar: „ako neko ima nešto da kaže o boji moje kože popričaćemo na drugi način“. Svirali su 20 minuita svoju verziju hardcore/punka sa teksotvima na španskom jeziku što je delovalo sasvim pristojno.
Na binu se potom penju dva momka i dve cure koji se pridružuju gitaristi prethodnog benda. Kako je krenula svirka usledio je šamar. Punitive Damage! Nisam ni jednog trena pomislio da ovo može ići u smeru ljutog hardcore/punka sa brdo stop and go delova. Cura na vokalu je i te kako besna i pauzu između pesama koristi najpametnije moguće. Pominje Trampa, fašizam u koji je ceo svet skliznuo uz poziv na ujedinjennje mase čega se bogata ekita najviše plaši uz pominjanje strahota koje se dešavaju u Palestini već godinu i po dana. Ovo poslednje je nešto što se ovde retko provlači, razlozi su ovi ili oni ali ovo je bilo iznenađujuće i super je da se o tome priča. Bend je svoj set, što bi se reklo, pošteno odriljao, uz sasvim solidnu atmosferu koju je kreirala ekipa ispred bine koja se fino lomatala.
Naredni dan je bio dan za hibernaciju a potom je na red došao koncert The Chisela koji je bio rasprodat za svega par dana. Bend se pojavio oko korone i bukvalno je eksplodirao. Nekima je zasmetalo to što su svuda iskakali ali meni je od početka bio odličan. „Retaliation“ je dosta dobra ploča i njihov zvuk bi nekako najednostavnije opisao kao hardcore verziju Cockney Rejectsa. Rhiz se napunio, tražila se karta više a ja pojačan ekipom iz Novog Sada (Nikola Blitzkrieg, Dime Čvarkov iz Državnog posla te Kukić ex Strive for More) ulazim u klub pred nastup prvog benda. Masa je bome formirala solidan red za ulazak. Spiritual Law, bend iz Linza koji redovno svira ovde, kreće sa svirkom. Najavili su koncerte u Nemačkoj i Holandiji uskoro. Gledao sam ih par puta ali ni jednom nisam bio nešto preterano impresioniran. Navežbani su, furaju taj neki fazon koji mi je svojstven za nemačko austrijske bendove (uz par izuzetaka koje gotivim) i to je to. Reakcija brojne publike nije izostala. Nije loše ali idemo dalje. Pauzu sam iskoristio da skočim do toaleta ispred kojeg nalećem na lika koji sa Dimetom ćaska o stripovima. Kada me je ugledao u OOTD majici, samo je uperio prstom u mene: imam svaki broj, stoje mi na polici u WC-u. Izgleda da Zgroovo insistrijanje da se štampana fanzin ipak ima smisla. Mislim da je lik iz Zagreba ili Ljubljane. Nakon 20-ak minuta pauze kreće The Chisel. Zauzimam stranu ispred basiste Mome poznatom svima sa naših prostora jer je proveo mesec dana u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pre dve godine kada je obilazio brojne ekipe i koncerte u regionu.
Krenuli su sa „No Gimmicks“ koja otvara odličlan drugi LP, nakon koje se ređaju „Nice To Meet You“, pa „Unlawful Execution“, koju je Cal najavio kao pesmu posvećnu klasnoj borbi koja mora doći jer je bogata ekipa još bogatija dok su siromašni sve siromašniji. Pauzu između pesama iskoristio je da pohvali klub, organizatora i sve koji su došli jer je, ponoviću, cert rasprodat za par dana. Pomenuta je i trenutna hc/punk scena u Britaniji za koju misli da nije dobra. Set od nekih pola sata je prošaran sa ja 15-ak pesama. “Evil By Evil“ , „Tomorrow“,“ Bloodsucker“,“Fuck It“ i za kraj „The Chisel Boys“, jedna od prvih pesama koju je bend napravio. Hteli su ljudi još ali su ovi bili iskreni i rekli da su odsvirali sve što znaju. Bend je stvarno sjajno navežban i publika je bila baš dobro raspoložena. Nešto kao da se dešava u poslednje vreme pa se Beč mrdnuo, razbija se slika o gradu poznatom po brojnim dešavanjima ali i statičnoj publici. Nakon giga ekipa iz benda je visila u klubu, sve vreme pričajući sa pristunima i nazdravljajući. Odaju utisak pristojnih momaka kojima je drago što su tu. Ispred kluba smo se zadržali jos nekih sat vremena nakon čega smo se razišli.
Nedelja je bila rezervisana za matine nastup Nevena kojem je ovo drugi dolazak u Beč za manje od godinu dana. Ovog puta povod je novi 7“ koji im zajedničkim snagama uskoro obvjavljuju Geenger Records iz Zagreba i Hardcore For the Losers iz Beča. Neven se dobro povezao sa mlađom ekipom odavde a to je rezultiralo da oba njihova giga budu praplavljena ekipom njihovih godina, što je stvarno prijatno za videti. E sad u toj celoj priči ima dosta stvari koje ni ja ne kapiram ali neka im, mladi su, menjaće se, neki će ostati a neki otpasti i to je to. Za sada deluje sve to jako dobro.
Dolazimo oko 17 časova pred klub jer je to bio najraniji termin za početak. Bilo je nezivesnosti oko same satnice jer bubnjar Nevena koji je
iz Rusije, da bi kročio u EU, morao je da ide preko Grčke. Prvo je dva puta išao kako bi dobio vizu a onda i treći put kad je krenuo na samu turneju. Sve to samo da bi sa bendom odsvirao sedam svirki u Evropi. Kapa dole za entuzijazam.
Klub se solidno popunio, bilo je dosta nas ex-jugovića. Neke nisam baš dugo video, ali su takođe viđeni i neki koje inače ne dolaze na hc/punk svirke. Cifra koja je prisustvovala ovom gigu nije zanemarljiva. Recimo da je sve skupa bilo sto ljudi. Poseta dakle u rangu mnogih američkih bendova koje sam gledao, a koji su navodno „ozbiljna“ imena. Svaka čast, ipak ima efekta to što su se povezali sa klincima koji u Beču već duže vreme prave svoju priču i imaju publiku njihovih godina.
Prvi bend kreće u 18 sati i to je valjda ekipa koja je organizovala gig, Chronic Backpain. Trojac, bez basa sa devojkom na vokalu. Hah, šta reći. Mlad je bend, sve zvuči početnički, reklo bi se da se još traže a i sviračko umeće im nije baš sjajno, ali jebi ga simpa je videti da baš mladi ljudi idu u ovom smeru. Mislim da nemaju snimke ali je zvuk mešavina svega i svačega. Tekstovi su im mešani na nemačkom ali i engleskom jer sam skapirao da je refren jedne pesme išao otprilike: „Noone is free until everyone is free.“ Naivno, ali u skladu sa njihovim godinama. Samo neka traju i istraju.
Nakon njih na binu je izašla ekipe iz Srbije. Zastava je okačena iza bubnjara, klub se u međuvremenu popunio i sve je bilo spremno za nastup Nevena koji od nedavno ima basistu Brazilca. Instalirali smo se sa strane, penzionerski naslonjeni uza zid. Kreće onaj intro koji se spaja sa „Blagoslovom neznanja“ sa novog izdanja pa skok na prvi demo i „Sujetu“ pa onda „Male stvari“ koja je izašla na kompilaciji „Novo poglavlje“ uz četrnaesti broj fanzina. Ređaju se još „Chaitanaya“, „Samilost“, „Sa vama ništa“, „Zakon ljubavi“, „Novo telo stari duh“, „Nisam sam“, „Da dam šta znam“ i za kraj „Ostajem pozitivan“. Uživo to sve zvuči kao pod konac, bend je sjajno raspolozen a podrška? E to je ono što me je iznenadilo. Desetak klinaca sve vreme skače, neki mašu rukama kao helikopteri i dosta njih peva refrene, što me je fasciniralo kao kad su uz Syndrome 81 u Novom Sadu naši ljudi pevali na francuskom. Ovde je dakle u pitanju bila mlađa lokalna ekipu koja peva refrene na srpskom, na jeziku koji im je potpuna nepoznanica. Miloš je sve vreme pričao, objašnjavao tekstove na engleskom što je nekima od „naših“ zasmetalo pa je bilo i komentara u stilu: „Sviraj“ ili „Pričaj naš jezik“, na šta se on nije obazirao. Takvi komentari su mi baš loši i tupavi. Neven je ovim gigom krenuo na svoju sedmodenvnu turneju. Momci su se pokazali u najboljem svetlu i nadam se da će i na ostatku certova imati bar upola dobru autmosferu kao u Beču.
