Tačno se sećam te svirke u Fabrci, bio je mart 2017. ako se ne varam kada su nekadašnji Against The Odds & FAWGF delili binu sa pop punk/melodic hc bendom Have No Clue – “mađarski The Story So Far” koji nas je apsolutno sve oduvao svojom energijom i dinamičnim setom. Od te večeri momci su mi konstantno bili na radaru u nadi da ćemo uskoro dobiti i album prvenac obzirom da sam prethodna dva singla i EP “Same Stories, Different Faces” izvrteo do iznemoglosti. Dve godine kasnije moja želja se konačno ostvaruje kad na facebook-u nailazim na najavu u kojoj piše da će “Retrospective | Reactive” izaći za nešto manje od nedelju dana ili tačnije na internacionalni “Go Skateboarding” dan. U nešto manje od pola sata dobijamo ukupno 8 stvari, od čega 5 novih numera i jedan interude zajedno sa “Nosedive” i “Reprise” koje su se takođe našle na novom izdanju. Ono što u startu želim da pohvalim jeste produkcija i to koliko sve oštro, čisto i pre svega usvirano zvuči od početka do kraja kao i to da gitarske deonice i prelazi koji trebaju da se naglase u određenim momentima potpuno dolaze do izražaja. Druga stvar koju bih akcentovao jeste to što svaka pesma ima određen atribut koji je čini prepoznatljivom već posle prvog slušanja bilo da su to zarazni refreni na “Floud”, hook: “I’ve got bent, but I’m not broken” provučen kroz “Yield”, prelepa gradacija usred “Focused” ili pak nešto tvrđi momenti na “Trenches” – svi ovi promišljeni i kvalitetno realizovani detalji dodatno ukazuju na to koliko HNC odskaču od šablonskog pisanja po kojem svaki treći bend ovog kalibra, nažalost, sve češće štancuje pesme. Primetan kontrast dva vokala koji se smenjuju u cik-cak čini album dodatno razigranim i zanimjivim za slušanje što i jeste vibe kojem sam se nadao, pogotovo kad se prisetim srednjoškolskih dana i koliko sam obožavao slične momente kod This Time Next Year, Set Your Goals, Four Year Strong i ostalih dvoglasnih easycore pionira. Za kraj, sve što želim da poručim jeste da je ovo savršen letnji album koji uspeva da zvuči i sveže i nostalgično u isto vreme – s vremenom se nadam da će Hopeless Records ili neka veća izdavačka kuća primetiti njihov marljiv rad, a do tada nam ostaje da bar, ako ništa drugo, proširimo vest i time ih podržimo jer što bi nam i sami poručili u “Haven”: “I never surrender, I can take the pressure // I will go the extra mile, whatever it takes // Have decided that rising skyward is the only way“.
Recenzija objavljena u “Out Of The Darkness” #7, 10/2019
