Nisam radio svirke u Somboru skoro dve godine, iskreno bilo mi je već preko glave da dovlačim bendove za istih 20ak osoba. Organizovao sam leti neke privatne partije na salašu kod našeg gitariste na kom se uvek skupi pristojno ekipe ali opet tu su mahom svima poznate face…
Pre par meseci šetamo drugar i ja centrom i skapiramo da ima ‘’alternativnih’’ klinaca koji bleje manje više na istim mestima gde je i naša generacija blejala i cugala pivo iz dvolitre. Na momenat zaigra mi srce, ali opet sve sam nekako mislio da je to neka njihova “faza” ili nešto, samo jedan đir, deo odrastanja. Osim što sam ih tako povremeno viđao u manjim grupicama, od po 2-3 osobe, nisam video niti jedan jedini trag panka u Somboru. Fanzina nigde, novih bendova nema čak ni na nalepnicama ili grafitima. Baš ništa.
Prođe i leto sa onim Feelgood festivalom. To je metal fest, na kom je bilo dosta ljudi ali klinaca koje sam sretao tu nisam video. To mi je dodatno potkovalo sumnju da je to ovim klincima samo imidž. U međuvremenu mi odemo na turneju sa Pestarzt a u Somboru ostane Cihas Beno ekipa koji su u to vreme imali svirku. Vratimo se sa tura i vidim neku fotku koja je kružila socijalnim mrežama a na njoj i brdo ljudi i isto toliko nepoznatih klinaca u publici. Rekoh OK ajde saćekaću. U gradu i dalje ništa novo, a pomenutu ekipu sam i dalje povremeno viđao. Dođe badnjak. Tike radi tradicionalnu svirku svog Ramones/Misfits nes/cover benda ali iz nekog razloga samo duo gitara. Rešim da overim svirku i skapiram sve one klince ispred kafane u kojoj je svirka. Gledam, pa mi nije jasno, deluje i nestvarno, srce mi je zaigra. Setim se srednje škole, ekipe iz perioda 2005-2009, kreste, skinsi, old school krasteri, Cock Sparrer prišivači, nazi scum fuck off… Gledam i pitam se da li sam putovao kroz vreme ili me lupio šlog pa haluciniram? Brojim i skontam da je tu nekih 15ak klinaca prosek godina 15, eeej 15! Ulazim u kafanu – krcato, stariji, mlađi… Svi su tu. Klinci uživaju u poluakustičnim Ramonesima. Oduševljen dolazim do gazde i pitam ga za sledeći slobodan vikend termin „Matori, kada imaš da radim svirku?“ Daje mi 17.2. i pita koga ću da zovem? Bez konsultacije sa bendom kažem ‘’ma Fiskalni Račun’’ znajući da neće odbiti. Potvrde! Super. Idem dalje, setim se i omladine iz Beočina, Self Titled. Zašto baš njih, ta dva benda? Dobri su mi drugari, super su ljudi i definitivno bendovi koje treba podržati i pogurati malo. Kraj januara je rezervisan za plakate i za event na fejsu . Ali line up se širi. Nakon par dana cima me Peca iz Beočina i pita da li mogu i neke žabare da ubacim, jer su dva dana ranije kod njih u gostima. Posle kratkih pregovora sa njim i gazdom kafane eto i njih u priči ali gazda kaže da keša za njih nema jedino ako bi došli da sviraju za pivo?!’. Pristanu Italijani. Jbg tako je moralo jer priča o naplačivanju ulaza ne dolazi u obzir.
Inače u Somboru su “Dve krigle debele” jedino mesto za svirke. Prostor mali ali fin. Mislim se, ma biće fino popunjeno. Kako se dan koncerta približavao tako sam skontao da neću imati vremena da lepim plakate po gradu, pa sam drugara uposlio da se time zabavi, a ja ću bombardovati ljude preko neta. Mene tuče nervoza, gledam onaj fb event piše 75 maybe, 45 going. Mislim se, ako dođe 45 ljudi biće puna kafana. Po glavi mi se mota šta li je sa onim klincima? Da li su i dalje tu, hoće li doći ili će kao i prethodnih godina kada sam radio Fiskalni račun doći mahom samo ljudi iz Novog Sada i Bečeja. Prisetim se i poslednjeg giga koji je P.R.S.O! imao baš u tom prostoru. Bilo je fino popunjeno ali bez tih klinaca. Mahom naša ekipa, ali i pored tog manjka bilo je odlično.
Veče svirke. Oko 19:30 sam već u kafani, stigli su mi i Beočinci pojačani žabarima, ukupno njih 14, sa Migelitom iz Novog Sada. Sviđa im se prostor i zajebavaju da će biti fino popunjeno jer je kafana mala. Ubrzo stiže i oprema. Setapujemo binu. Stižu Bečejci, njih 12. Očekivao sam više ljudi sa strane. Ali Ok, sada ćemo videti kako će se Sombor pokazati. Do 22h ja vrtim pankčinu dok se ekipa polako skuplja. Bacim pogled napolje a srce zaigra – došli i klinci, njih 15. Krasteri, panksi, metalci, svi. Kafana se puni. koliko sam skapirao iz priča okolo skupila se masa ljudi iz cele opštine. Monoštorci, Apatinci, ekipa iz Stanišića, a vidim i Riđičance. Fino popunjen prostor. Oko 23h počinju Riccobellis, sviraju taj Ramonse stil panka. Zvuk bombona, a klinci se bukvalno tuku ispred njih. Italijani ne veruju. Pogledam Migelita koji stoji sa druge strane bine i čuva da neko ne padne na Italijane. Osmeh od uva do uva. Komentarišem ‘’Italijani sigurno nisu nigde na turneji imali bolju svirku od ove’’. Posle nekih 35 minuta lepog panka nameštaju se Fiskalci. Od prve pesme kreće haos u publici, mahom mi stariji koji znamo tekstove pevamo iz sve snage, ali tu su i klinci. Saki srećan, srce mu je na mestu. E to je pank! Taj naboj energije koji kulja izmedju publike i benda koji možeš da osetiš. U pauzama gledam te klince i pratim šta se zbiva. Dolazi i na mene red da stanem na distro. Skapiram klinca od 10ak godina u uglu kafane kako skakuće uz pank sa razglasa. Vidim da je došao sa starijom sestrom, koja ima možda 15 godina, prilazim mu i pitam ga ‘’jel ti se sviđa muzika?’’ a on mi bojažljivo klimne glavom. Odem do distra kupim poslednji broj „Out Of The Darkness“ fanzina i poklonim mu .‘’Evo ti, čitaj malo o panku’’. Mali me je pogledao nije mi rekao hvala ali je zagrlio fanzin kao da je rođenu majku zagrlio, što mi je bilo i više nego bilo koje hvala. U jednom momentu prišla mu je sestra sa njenim momkom a on im oduševljeno pokazuje šta je dobio. Sestra i momak se nasmejano vraćaju u publiku da odslušaju i poslednji bend. Self Titled je, po meni, dobio najbolji termin za sviranje jer generalno somborska publika u grad izlazi tek posle 11. Počeli su petnaestak minuta iza ponoći. U kafani ima oko 80 duša. Dobra cifra ali falilo je još dosta ljudi i iz starije ekipe a i mlađih koje sam očekivao. Self Titled roka momački tu Kaliforniju što je masa lepo prihvatila. Prizor super. Posle nekih 20tak minuta završavaju. Nakon svirke sa razglasa šiba sve, od krasta preko italijanskog oi-a do diska a preostali ljudi uživaju i pevaju uz hitove. Gazda nam oko 2:10 gasi mjuz. Jbg do 2 se radi. On prezadovoljan, ja presrećan, bendovi puni emocija, gosti takođe, osim isčašenog ramena jednog momka iz Beočina, sve je prošlo u najboljem redu. Verujem da će i klinci koji su bili na svirci pričati o ovome bar neko vreme. Pitam gazdu “Ako je bilo ovako pakleno sada, kako će biti kada dođu Proslov i Debeli Precjednik?’’. Odgovara sa: ‘’au videćemo’’!! Dakle, vidimo se 17. marta u „Dve krigle debele“ na svirci.
Text by Zurke
