Shin by Mihajlo Zorić
U moru koncerata i momentu kada je možda došlo malo i do „zamora materijala“, u subotu 19. oktobra u Novom Sadu, na dve lokacije, održane su dve svirke za istu publiku. Festival srpskog podzemlja koji se desetu godinu zaredom desio prethodnog vikenda u Fabrici ima već dugi niz godina svoj ustaljeni termin, sredina oktobra, a najava je i ovaj put išla po mrežama puna dva meseca. Na tom festivalu običaj je da, sem brojnih umetnika, nastupaju i bendovi različitih ekstremnih žanrova. Tako su se na plakatu, od imena koja prati HC/punk ekipa, našli First Flame, Ground Zero i Vox Populi. Deset dana pred sam događaj na netu se pojavljuje najava za prvi rođendan Goose Booking-a, a na njemu ni manje ni više zagrebački Ponor, isti dan u CK13. Sa njima i Shin, takođe hardcore bend koji nikada ranije nije svirao u Novom Sadu.
Dakle, preklapanje koje nije moglo biti očiglednije. I dalje ne razumem zašto je to urađeno. Nema nas ne znam ni ja koliko pa da publika bez po muke može da se podeli, s druge strane petoro ljudi sa lokalne scene koji se bave organizacijom punk/HC koncerata poznaju se međusobno, imaju zajedničku grupu upravo da se ove stvari ne bi dešavale i opet ne vredi. Da stvar bude još neverovatnija, Goose Booking je ista dva zagrebačka benda dan ranije organizovao u Somboru. Siguran sam da se to moglo rotirati pa da Novi Sad bude u petak, kada su na FSP nastupila samo tri benda i nijedan koji se kosi sa ovima, a Sombor u subotu, ali da ne pametujem previše.
To se i te kako odrazilo na posetu, posebno u CK13 imajući u vidu kakva je gužva bila samo nedelju dana ranije na Edge Day-u. Čak je i ulaznica bila nešto skuplja (800 dinara) pa je bilo vidno da nedostaje mlađe publike. Pošto je u Fabrici First Flame svirao prvi, već od 20 časova, odgledao sam njihov sjajan polusatni set kojem je prisustvovalo stotinak ljudi i onda se uputio ka centru grada kako bih stigao da vidim Ponor i Shin, svesno žrtvujući Ground Zero.
Kada sam stigao u CK, klub je bio znatno prazniji od očekivanog. Da nije bilo preklapanja siguran sam da bi bio pun. Kako god, propustio sam Kratom i Monicu i stigao taman pred početak Ponora. Draga devojka i momci koji su u Novom Sadu baš rado viđeni, česti gosti, otprašiše vrhunskih lapo sata pesama koje publika dobro poznaje. Sve je bilo na svom mestu, a posebno bih istakao frontmena Slobu koji sve vreme nastupa nije skidao osmeh s lica. Nakon njih svirao je Shin, bend o kojem sam malo znao do te večeri. Preslušao sam ih nekoliko puta na bandcampu i tu se završilo moje druženje sa njima. Petorka sa dve gitare i devojkom sa mikrofonom održala je javni čas iz melodičnog hardcore/punk-a. Sunce ti poljubim kakvo zakivanje. Ima u njihovoj muzici malo pitkog mejnstrim fazona, što baš i nije moj fah, ali ga je zato pevačica Tea, koja je nekada bila u sastavu Petnaesti Čeh, svojim neverovatnim glasom vratila duboko pod zemlju na fabrička podešavanja. Svaka čast i njoj i bendu na maestralnih 30+ minuta. Basista i bubnjar Shin-a, (koji je član benda Pičke vrište, a za nastupe u Srbiji uleteo je kao ispomoć drugarima) ostali su na bini kao dvojac Noge i izdžemovali dodatnih pola sata nakon čega se veče završilo.
Za kraj da dodam i ovo. Ne znam jesam li već pomenuo u nekom od ranijih pisanja, ako jesam praštajte, ali vredi ponoviti. Kada je reč o HC/punk sceni u Evropi, Hrvatska je broj jedan po broju odličnih bendova i tačka. Blizu su nam pa su nam česti gosti, ali koga god sam gledao tu nije bilo promašaja – zvučao je svetski, svaki u svom fazonu.
(Zgro)
