Cela priča oko Cro Magsa krenula je pre par meseci kad sam video da su zakazali 13 datuma i da sviraju ovde. Kako ih nikad nisam gledao Beč sam ubeležio u kalendar kao sigurica, ali me je Slovačka isto tako mamila jer je Bratislava na svega sat vremena busom. Setim se da je Tale na Atheist Rap-u pre dva meseca pričao da će verovatno ići kolima. Naravno nije mi puno trebalo da mu se uvalim. Par dana pre koncerta obraduje me Tale da će nas ubaciti džaba na koncert. Eto, desi se jednom u par godina da i ja budem na prokletoj quest listi.
Dan giga u Bratislavi je užasan. Kiša lije kao iz kabla. Krećemo, a u startu kontamo da kasnimo. Predgrupe su bečki Only Attitude Counts koje evo već par godina uspešno, a nenamerno eskiviram i First Blood za koje znam, ali ih nikad nisam slušao. Jedino ih pamtim kao bend koji ima istu sliku albuma kao i Vitamin X na prvom LP-u. Nakon kratke pauze u nekom selu na granici sa Slovačkom stižemo malo posle 20h u Bratislavu.
Klasika, pazare se cigare jer su jeftinije i još neke sitne stvari koje su ljudi naručili. Posle nekog vremena jedva nalazimo mesto za parkiranje. Palimo navigaciju da nas odvede do kluba da ne lutamo i tu kreće ludilo. Vozila nas je 45 minuta u krug da bi stigli u klub 10-tak minuta pre desetke. Dakle, ništa od predgrupa. Klub je odličan, sa malo većom binom i zvukom koji je perfektan. Tačno u 22h kreće intro i mi se nabijamo odmah pored bine. Izlazi trojka bez Johna. Solidno popunjen prostor, možda 150 ljudi, nabijaju se uz binu. Obećavalo je. Od prve stvari svi skaču, luduju. Ispostaviće se, entuzijazam je kratko potrajao. Ljudi su se brzo ohladili, uz par divljaka koji su non stop skakali ostali su svi imali posmatrački stav uz dizanje ruke i pevanje u refrenima. A bend? JEBOTE. Prvi put ih gledam… ostao sam zabezeknut. Postava koja već godinama svira ceo „Age Of Quarrel“ + par Bad Brains obrada je ispred mene. Jedina izmena je na bassu. Umesto Craiga koji je na turneji sa Sick Of It All sada svira gitarista iz Breakdown, Chrown Of Thronz, Skarhead. Mike je inače poznat kao akter s kraja 80ih i početkom 90ih. Sećam ga se kao lika koji je uvek bio glomazan. Danas je primetno smršao… Navodno je i njega John preobratio u vegana i zajedno treniraju. Snašao se u ulozi bassiste odlično. Druga deo ritam sekcije je ono što drži ovaj bend i zahvaljujući čemu zvuči jezivo dobro. Da, radi se o Mackiju koji ubija kako svira. Gotovo sam ubeđen da sve improvizuje i da nikad ne svira isto, ali da svaki put zvuči savršeno. John, odlično raspoložen u majici Old Fashioned Gentleman, Honor And Respect. Skače, stalno je u pokretu. Ništa čudno zar ne? Ipak je „Age Of Quarrel“ savršenstvo koje slušaocu ne daje mira, mogu onda misliti kako je njemu koji ga je napravio. Takav izliv energije me ne bi iznenadio da John nema preko 50 godina. MC Gowan ima energije više od svih vas koji ovo čitate. Neverovatno. Nakon 35 minuta i odlaska sa bine ponovo se vraćaju sviraju “We Gotta Know” i završavaju sa “Don’t Thread On Me”. Visimo još malo oko mercha i put pod noge da se uhvati zadnji noćni voz. U 1:10 sam već bio u horizontali.
Nakon dva dana repriza – eto ih iza ćoška. Predgrupe opet Only Attitude Counts i Owe You Nothing. Oba benda iz Beča. Kako nisu objavili kad šta kreće vodio sam se onim što piše na karti. Upad u 19h, početak pola sata kasnije. Žešći zajeb. Krenulo je sve sa sat vremena zakašnjenja. OK ubijao sam vreme sa Mišom HC4TheLosers a kasnije se pojavio i Tale. Prvi bend bio je Owe You Nothing. Momci u majicama ortaka koji sviraju nakon njih i velikim Vienna Style HC na leđima. E sad, ne znam kako vama to zvuči, ali meni je sve pomalo smešno. Gledam tu družinu bendova (otvarali su Slapshotu i Sheer Terroru prošle godine) a nikada ali baš nikada ih nisam video na DIY koncertima. Kanda ta podela nije samo nama u Srbiji jedinstvena? Svirali su 30 minuta. Dž dž dž, ’ajmo all together a da ih u tome niko ne jebe 3%. Fino loženje i veliki zajeb što sam došao ranije. Drugi su OAC. Ako se ne varam oni su svirali u Smederevu prošle godine. Pevač svira u 20 bendova. Međutim kao i ovi prethodni, te likove nikad niko ne viđa na drugim svirkama. Imaju svoju geto priču i udri. OAC je bend koji sam slušao prošlog milenijuma i zbog toga sam hteo da ih makar jednom čujem iako ih nisam pustio možda čak i celih 20 godina. Sve cool navežbano, ložački, tekstovi kliše najveći, komentari između pesama su za ne komentarisati ih. Dakle, totalni promašaj. Ali ono što je mene fasciniralo u njihovoj svirci je to što sviraju sa Cro Magsima a ispred bine nemaju petoro ljudi koji ih prate. Za bend koji postoji 25 godina to je i više nego poražavajuće zar ne? Krivica njihova ili ko zna čija ali je prilično tužno tome prisustvovati. Nakon četvrte pesme izašao sam na svež vazduh i tu ostao do početka kromanjona. Oko 22h, nakon standardnog uvoda eto i njih. Sve isto kao i dva dana ranije, ali je ovde ipak atmosfera neuporedivo bolja. 20tak ljudi non stop skače i peva a oni umeju da održe pažnju sjajnom svirkom. Nabio sam se uz samu binu i tu proveo ceo nastup. John kao i u Bratislavi non stop je u pokretu, rukuje se sa ljudima, poziva ih i bodri da skaču, ali ovde ne prigovara za bliceve aparata i telefona kojih je bilo pet puta više nego u Bratislavi. “Sign Of The Times” je najavio kao pesmu koju je napisao inspirisan načinom kako su se nekad problemi rešavali. Lično, a ne vođenjem ratova preko socijalnih mreža. Koncert se jedino razlikuje u tome što su set presekli dvema Bad Brains pesmama koje su uglavili u sredini „Crush The Demoniac“. Najavljena kao pesma inspirisanom Reganovom politikom čija se tematika može savršeno prepisati i kretenu Trampu presečena je sa “Right Brigade” i “PMA”. Na kraju, preslikan scenario, odlaze posle 35 + minuta i vraćaju se da odsviraju “We Gotta Know” i “Dont Tread On Me”.
Eto desilo se da sam i to veliko ime napokon video uživo, i to dvaput. Utisak je i više nego dobar. Cro Mags kakvi god da su i ko god da je tu zvuče savršeno. John Joseph je fenomenalan frontmen koji uprkos godinama odlično iznese svirku dok je Mackie definitivno jedan od najboljih bubnjara koje sam ikada gledao. Da se opet pruži prilika za istu akciju, išao bih.
text: Nemanja
fotka: Ivan Čučovie
