Igor Banjanin, čovjek iza Dirty Old Shopa i labela, od devedesetih je prisutan na domaćoj punk sceni preko punk distribucija do organizacija gigova. Evo što je odgovorio na par naših pitanja.
Florijan
Igore, kako to da si započeo staž na sceni s distribucijom ploča? Kako to da nisi svirao u bendu? Bar je u Požegi uvijek bilo ljudi raspoloženih za svirku!
Igor: Rano sam shvatio da nisam bendovski materijal jer ne znam svirati, hahaha! Bio sam sredinom devedesetih u Britaniji i na Punx Picnicu sam upoznao Johna Activea (iz Active Distribution). U principu sam se htio početi baviti štampanjem bedževa, pa mi je on bio glavna veza preko kojeg sam nabavio materijal. On mi je onda uvalio singlice Oi Polloi i hrpu drugih stvari, rekao da mogu platiti kad budem imao. Tu je još bio i Tibi iz Sacro Egoismo iz Beča, a kako sam par puta bio u Beču, tamo sam uzeo neke stvari, prenio ih preko granice za distro, ono, ko dijete u dućanu slatkiša, hrpe toga nisi mogao nabaviti kod nas. I tako sam započeo sa svojom prvom distribucijom. Uglavnom po gigovima i festovima, dio preko mailordera. Tak je krenulo, prve stvari sam dobio od ove dvojice, upisao robu u tekicu i tako je počelo. Negdje 1995. godine. Krenuo s prvim katalogom.
Koliko je to tad bilo isplativo? Praktički nije bilo mjesta gdje si mogao kupovati underground izdanja, a scena je počela bujati. Je li se taj underground boom devedesetih odrazio i na veći interes za tvoj distro?
Igor: Mislim da sam ploče plaćao 40, a prodavao za 50 kuna na svom distru, znaš, zbilja sam pazio da ne bude nikakva dodatna zarada, da ne bi bila priča o rip-offu, a sve sam pješke dovlačio stopom. Krenulo je to, samo znaš šta, meni je tad i 100 Deutschmaraka izgledalo ko hrpa love, nisam vodio nekog silnog računa o zaradi. Onda sam počeo distribuirati majice, ne samo NOFX i slično, nego i neke “neutralne”, za ljude izvan punk scene, pa je to relativno dobro krenulo, ali sam imao i sve ove anarho ploče, Profane Existence, Skuld… Imao sam tad relativno čiste račune, bolje sam to tad vodio nego sad, hahaha. U pravilu bih uzimao 5, eventualno 10 komada nekog izdanja ako je jače ime.
Koji su ti tad bili bestselleri
Igor: Mislim da je taj Oi Polloi, čini mi se “Guilty” EP otišao jel u 50 ili 100 komada, mislim da je to bilo najprodavanije izdanje. I Defiance “No Future No Hope” LP je dobro išao, Doom isto tako, ali onda sam se krenuo malo širiti, tako da sam 1997. baš službeno registrirao firmu, a do tad sam već izdao singlicu Debelom Precjedniku.
U kom trenu ti odlučuješ pokrenuti label i zbog čega? Šta, uobičajena priča, tu su neki bendovi, a nema nikoga da im izda materijal ili kako?
Igor: Htio sam nekako bit dio scene, raditi gigove, izdavati bendove, znaš kako to ide. Kako mi je ekipa rekla “ti si dakle ispunio svoje snove i zažalio!”, hahaha! Prvo su uletjeli Debeli Precjednik, preko punkera iz Osijeka, više se ni ne sjećam kako smo se upoznali, ali smo se brzo prepoznali po alkoholu, slavonska veza, još su oni imali managera, to mi tek bilo iznenađenje! Imao sam Tibija da mi odradi vani single, a pokojni Bare mi je složio omot. Mislili smo to odradit totalni DIY, zaljepit tekst, srećom Bara se primio toga, pa je to sve skupa dobro ispalo. Štampali 1000 komada, donio stopom iz Beča prvu rundu pressinga, slagali covere ručno ko ekipa iz Dischorda, Epitapha, samo se nikad nije ništa desilo kao njima! Razlog Za mi je preporučio Siniša Lolić, on je već bio fan, mislim da smo bend, on i ja skupa izdali singl. I išlo je to, Debeli su u par mjeseci već prodali nekih 700-800 komada, OK, stajalo je to po nekim distribucijama, ali je bilo vani, samo u Požegi je otišlo nekih 30-40 komada. Razlog Za je isto relativno brzo otišao, iako je 1000 komada respektabilna brojka.
Nakon toga, službeno legaliziraš etiketu Dirty Old Town da bi izdao Bambi Molesters, instrumentalni surf bend, relativno netipičan bend za tadašnji domaći underground
Igor: Bambije sam vidio na gigu u Ivaniću s Debelim Precjednikom i uletio im da bi im izdao album, na što su oni rekli da nema problema, ali su htjeli to imati regulirano zbog autorskih prava, a kako može biti kod punkera, praktički sve ostaje bendu, pa sam zato krenuo u to, a i činilo mi se da je to neki logičan korak naprijed jer je distro rastao, pa bi bilo dobro sve sad napraviti kako treba. Klasična greška, haha! Drago mi je zbog tog albuma, posudio sam pare od zelenaša za to izdanje, ali je postavilo label na noge, pogotovo što su neki jači labeli govorili da nitko neće slušati instrumentalni surf. I uspio vratit dug.
OK, kako je onda to krenulo? Imaš firmu, to više nije distro iz sobe, sad moraš plaćati porez, prirez, doprinose, isplaćivati plaće, voditi knjigovodstvo, imati ostale troškove. Jesi li imao poslovni plan, ideju kako ćeš to pokrivati?
Igor: Odnio sam račune frendovima koji su imali knjigovodstveni servis, oni su mi to počeli voditi, imao sam nekakvu ideju koliko mjesečno moram zarađivati da bih pokrio sve troškove, ali nisam previše razmišljao hoću li moći toliko prodavati svaki mjesec. Krenulo je to OK, ali u to vrijeme polako počinje pad diskografije što postaje dodatni udarac, ali osnovna greška je bila – ti ne možeš u Hrvatskoj živjeti od prodaje ploča i mercha samo punkerima, to je premalo tržište. Oi Polloi ne možeš prodati u 500 komada, a ako si okrenut tom uskom krugu ljudi, to neće ići na duže staze. U sljedećem krugu sam izdao Debeli Precjednik, Deafness By Noise i Fakofbolan na CD-u, išlo je otprilike 300 komada svakog, a u godinu dana ih se od svakog prodalo otprilike 100. Dobili smo mi dobre recenzije za te albume, ali nije to toliko išlo. Osim toga, ti bendovi nisu toliko svirali vani, a svirke su te koje prodaju izdanja, a ne ne znam kako dobre recenzije. Osim toga, s punkerima je uvijek neki problem. Preskup si, profiter, u Americi je ovaj album 10$, a kod tebe 12 i pol, imaš krivi bend na distru, šta misliš da su takvi ikad išta kupili? Par godina veći katolici od Pape, a onda posao u telekomu, a ti profiter i dalje ostaješ u ovom. Meni je drago da imam dućan u kojem prodajem sve živo da bih mogao reći da imam punk dućan. Da prodajem Star Wars igračke, koji su mi cool, ali to prodajem da bi mogao imati ploču Ripcorda koju nitko nije ni pogledao pet godina.
Što najbolje ide, na čemu dućan najbolje zarađuje?
Igor: Trenutno ploče. Ide i merch, na kartama nešto zarađujemo, ali ploče. I to ne punk ploče, vjerojatno prodamo više Doors i Bowie ploča nego punk ploča. Imamo dovoljno širok izbor, veći od ostalih dućana, plus dosta toga što oni nemaju, dobru sekciju metala, na nekim starijim izdanjima nam se posrećilo, jer su nakon što se kod nas nisu prodala godinama, ispala tražena roba, pa smo ih prodali po 60-70 eura. Bio bih najsretniji da prodajem samo ploče i da sve vodim kao nekad iz svoje sobe i s tekicom u ruci, ali sve donosi neku dobit i ne možemo se ničega odreći. Non-stop radiš, na sve što te zovu, samo da bi mogao imati punk dućan. Odrađujemo merch štandove stranim bendovima na turneji u Hrvatskoj, imamo fiskalnu blagajnu, registrirani smo za to, pa to ide preko nas, nekad ti se ne ide, ali ne možeš uvijek birati, a na tome zarađuješ na postotku. Ako su Maideni – super, ali ne zaradiš uvijek neku silnu lovu. Baš smo postali dućan za ploče. Ima nešto CD-a, ali ili domaća izdanja ili neka cool izdanja ili neki super box. U usporedbi s dućanima vani, tamo ne prođe 5 minuta da netko nije na kasi, kod nas ja mogu računati prodati desetak komada novih Descendentsa. Koliko nas ima, koliko ljudi to sluša, koliko njih ima novaca i koliko njih još to ustvari zanima. A danas Ramones i Misfits merch možeš kupit u H&M-u. Nešto ode i preko webshopa, ali manji dio. Ti moraš i na webshopu dosta raditi i ulagati u njega, kad sve zbrojiš i oduzmeš, nije toliko isplativo kako se čini na prvu.
Ugrubo, koliko otprilike moraš zaraditi da pokriješ mjesečne troškove?
Igor: Dakle, plaće, doprinose, najam, sve režije, plus dodatni neplanirani troškovi, tipa kutije za pakiranje, jebeni selotejp košta, jer dnevno šalješ nekoliko stvari, onda oprema za dućan, police, stalci, neke stvari se potroše, oštete ili ne rade, servisi, nova oprema svakih par godina, novi programi, popravci… Otprilike 5000 eura mjesečno.
Nekako si se vratio punk izdavaštvu s “novijim” bendovima Mašinko, Kurve, Latex Viller, izašli su i novi FNC Diverzant? Kako je to išlo u 2000-ima?
Igor: A znaš kako, maybe not smart, but from the heart, iako sad radimo manje grešaka. Od neke 2000. do 2003. je baš sve otišlo u neki kaos, pa me frend povukao u Zagreb, zbrojio se, krenuo s bedževima, otvorio sam dućan 2006. i opet krenuo s istom pričom. CD-i su bili jeftini, pa sam skužio da me to neće puno koštati za izdati, tu je krenuo novi label Dirty Old Label, DBN, Death Disco, Grupa Tvog Života, Gužva u 16ercu… Zadnje izdanje Dirty Old Towna je bio dupli Six Pack, taj je bio bestseller, s ovim smo krenuli u novu priču. Ali stotinjak komada je otišlo, svakog albuma. I sad, već sam ja tu malo ispran, više ni ne pratim toliko nove bendove, malo sam se pogubio s novim stilovima. Markan ti meni pokriva bendove 21. stoljeća, punk/HC, ali i šire, stonere, indie, House of Pablo scenu, pa smo preko njega i Dostave Zvuka rješavali ta izdanja. Mašinko je preko Bojana iz Antenata, Lateksi su frendovi. Ili Debeli Precjednik, pa oni su prvi bend kojeg sam izdao, od njih je sve krenulo, ja sam ću njima uvijek bit spreman nešto izdati, ako će mi to mogućnosti dopuštati. Nemam ja neku filozofiju, ak mi je ekipa OK, zašto ne, ionako tiraži idu na 300 komada. Jedino sam radio Target Of Demand u 500 komada, diskografiju, najlakše je raditi s pokojnim bendovima, za to uvijek imaš neku publiku i volio bih ići dalje u tom smjeru, izdavati takve diskografije. Bili su mi super bend, iz ovog je izašlo divno prijateljstvo, to mi je važno. Them Moose Rush su hrpu ploča prodali na touru, dućan nije toliko jak. Ja bendu pokrijem troškove ploče, ali se ne petljam ni u šta drugo. Iako moram priznat da mi onaj omot Kurvi nije jasan, uz sve one omote imat takav cover, al ja se ne petljam u dizajn, bude kako bend odluči.
Koliko te ustvari živciralo to stalno punk nadgledanje kako radiš taj posao, jesi li dovoljno fer, iskorištavaš li bendove, scenu? Jesi li se uopće raspravljao s tim ljudima?
Igor: Ja sam oduvijek nekako bio na glasu ko pozer i profiter, pa me nije toliko smetalo, iako sam ustvari krenuo iz anarho scene i pod utjecajem tih bendova. Živcira te to, jer misliš da nešto OK radiš, a onda ljudi zbog kojih to radiš idu secirati svaki dio tvog posla i kako bi ustvari to trebalo izgledati. Ja sam tu od devedesetih, znaš koliko sam već ispratio tih generacija koje su u meni pronalazile zlog kapitalista, pravovjerni punkeri koji su onda postali najgora šminka i komercijala. Da se razumijemo, napravio sam i ja sranja i pogrešaka, loših procjena, bio u dugovima godinama, ali sam se uspio izvući i vratiti svoje dugove. Visio sam i Johnu i Tibiju u nekom trenu, a kad sam bio u najgorim trenucima, bilo je ljudi sa scene koji su se rugali mojim problemima, hihihi profiter zajebao ljude, to mi je bilo krivo. S kojima sam dobar, ostao sam dobar do danas. Napravio sam i gigova, velikih i malih, ti ljudi i dalje žele raditi sa mnom, ostali smo u dobrim odnosima, valjda to nešto znači kad podvučeš crtu. Cock Sparrer su se meni javili zbog promotera s kojima sam radio, imali su upita, ali su se meni javili jer su čuli dobru priču. Ja još nisam bio siguran jel će se isplatiti ili ne, ovi su bili spremni svirati samo za garanciju, ali su i to bili spremni spustiti. I sve sjajno ispalo, vrhunsko iskustvo, na svakom gigu kasnije su me stavili na guest listu. Naučio sam kod organizacije gigova da bend mora dobit dobar objed, dobru cugu i pristojno mjesto za prespavat i toga se držim. Očito nešto dobro radim ako smo i dalje frendovi. Dođu i danas neki pa se isčuđavaju zašto je box set 500 kuna, gle majstore, jer 30 godina moram objašnjavat istu stvar? Jednom sam na Paradisu imao raspravu s tipom koji nije htio prihvatit da je Rancid singl koštao 25 kuna, a ne 15 kao oni crust singlovi. I sad ja njemu objasnim zašto je Rancid skuplji, ali ne, on ne da 25 kuna, od kojih meni ostanu 3, znači otprilike jedna marka ili pola eura danas, nego 15. I neće ništa drugo! Na kraju je toliko davio da su ga organizatori maknuli s distra. Tako da sam s vremenom naučio kako se postaviti, a na kraju, moram platit svoje račune.
Iz današnje perspektive, jel bi ponovo radio Dirty Old Fest, punk/ska fest u Velikoj od 1999. do 2013?
Igor: Načelno, da imam hrpu love, vremena i živaca, složio bi si fest s bendovima koje ja želim slušati. I opet se vraćamo na ono, glup i naivan. Ja sam silno vjerovao u to, ali ustvari nisam imao pravu matematiku za to. Nisam imao back-up plan što ako padne kiša i ne dođe tisuću ljudi. Pa onda poslije krpao rupe i vraćao dugove. Meni je fest počeo kao fešta s fendovima, a onda prerastao u to što je bio. Al nismo imali pojma kako ga uspješno voditi, nismo imali sponzora nit ih je bilo kao danas, ali ne žalim ni za čim, na račun DOF-a sam kasnije radio NOFX i Flogging Molly, jer su njihovi tour manageri imali iskustva sa mnom, kao evo, ti nisi komercijala nego si punker kao i mi i odrastali smo na istim bendovima. Bilo je sjajnih priča, uostalom, žena me upoznala na festivalu, isplatilo se, hahaha! Mislim da je taj fest ljudima ipak donio dosta zabave i lijepih uspomena, bilo je tu i dobrih bendova. Poslije je nastao taj sukob SAWA – DOF, kao SAWA je pravi DIY punk fest, DOF je komercijala, sve stoji, ali mi smo sami morali isplatiti fest, a nismo dobili lovu od grada. Osim toga, ja volim punk/HC, ali volim i nešto drugo i različitije od toga, pa sam i to htio na svom festu. Nekako je ispalo da na kraju DOF punkerima nije bio dovoljno punk, a ovim drugima previše punk, ali meni se to činilo kao dobra stvar, za svakog ponešto. Možda mi je žao što nisam doveo Bad Religion kad je bila prilika, ali vjerojatno bih upao u još veći dug. Bilo je propusta i pogrešaka, ali sve skupa super zabava i dobra životna škola. Ali realno, organizacija gigova je najzajebanija stvar. Od malih gigova do festivala, uvijek je bilo situacija da se udaraš u glavu od bijesa ili očaja. Od komplikacija s organizacijom, da te namjerno sjebavaju do ludih likova koji misle da vrtiš milijune. Iako ti je drago upoznati neke bendove koje slušaš cijeli život. Dvaput sam radio Jella Biafru & GSOM, bio s njim na ručku, znaš, bitne su ti te stvari u životu, nisi ih nikad očekivao kao klinac, pa ti se čini da je svako ono sranje prije ipak vrijedilo. Rad u dućanu je manje stresan i ima svoju dnevnu rutinu u osnosu na gigove.
Kako mali underground bendovi i izdavači mogu prodavati svoja izdanja u Dirty Old Shopu?
Igor: Ono što mi je bitno, ja moram od neke firme službeno zaprimiti robu. To mora negdje biti upisano crno na bijelo. Da bi nešto prodao, moram imati ulaz. Možemo načelno raditi otkupe od građana, ali to podrazumijeva da odmah otkupljujemo robu za koju ne znamo kad će se prodati, što onda komplicira situaciju, plus papirologija koja ide uz to. Dođu mi s onom pričom “izdanje je 50 kuna, ali ti ga damo za 40 kuna”, ali od tih 10 kuna razlike, ja moram platiti porez, onda ovaj pita “a zašto porez?” i tu priča završava. Ja kažem da mogu uzeti za 30 kuna, 10 za porez, 10 za mene, e tu onda nastane problem, kako prodajem za 50 ako kupujem za 30. Mislim, razumijem ja to, ja sam ko klinac pisao Epitaphu zašto dućan alternativne muzike “Iz Sve Snage” prodaje skuplje Epitaph izdanja nego u njihovom katalogu, dobro da mi nisu odgovorili na to, hahaha! Mi jesmo zainteresirani za underground izdanja, ali stvar je legalnosti i čistog poslovanja, zbog nas, ne smijemo prodavati robu koja nije uvedena. Trudimo se biti fer, ali moram misliti na legalnost posla, nama jedna kazeta na crno može složiti ozbiljan problem pred nekom inspekcijom.
Sve skupa, jesi li zadovoljan svojim poslom?
Igor: Pa recimo da sam ispunio svoj san, ali možda sam trebao bolje maštati i planirati, hahaha! Moglo je bolje, bilo je grešaka, bilo je minusa, ali to i dalje funkcionira, bilo je divnih trenutaka, bilo je super gigova, druženja za cijeli život. Ne mogu se žaliti. Evo, upravo nešto planiram raditi s likom iz Words Of Warning, on je osim hardcore punka poput Oi Polloi i Cowboy Killers izdavao i bendove poput Blaggers ITA i Dub War, pa kad sam mu rekao da mu se zbog te širine sviđao njegov label, rekao mi je da se to uglavnom doživljavalo kao problem u ona vremena devedesetih. Rekao bih da imamo slična iskustva u izdavaštvu, ali ti bude drago kad čuješ da su i ostali imali slične probleme, bolje se razumijete!
Intervju objavljen u Out of the darkness #11, 9/2021
