Dead Years (Bilefeld – nisu došli) / Krah (Bgd) 01.04.2023. CK13, Novi Sad
Što sam stariji sve više gotivim svirke radnim danima, ovaj put se potrefilo da to bude ponedeljak. U Crnoj kući nisam bio godinama (al’ bukvalno) i kad videh najavu za cert nazvah Mandu da vidim da li mogu da im se uvalim u kola. Manda odgovori potvrdno jer će Šeki bubnjar zapaliti vozom zvani Soko, a Raša također svojim prevozom…
Nađosmo se taj dan u dogovoreno vreme (17h) gde Aki dolazi na Bežanijsku kosu svojom „makinom“ po nas, (Manda mi posle u kolima kaže da sam ga iznenadio što sam krenuo jer u poslednje vreme baš ispaljujem za svirke). Bukvalno kod samog izlaska na auto put Kruno nazva i reče da Dead Years neće preći granicu jer je lik što ih vozi pre nekog vremena izgubio ličnu kartu koja je proglašena nevažećom, u međuvremenu ju je pronašao ali to nije prijavio pa kada se pojavio na granici njegova lična u sistemu se i dalje vodila kao nestala. Pomislih, jebem ti sve tol’ko sam se štreberski spremao za koncert preslušao sam sve od Nemaca na poslu i baš sam se radovao što ću ih gledati uživo, al’ eto ti vraga. I tako ostade na Krahu da iznese taj koncert što opet nije bilo loše, njih nisam gledao isto godinama (ja k’o neki metuzalem bog te), njihov prvi album sam izvrteo besomučno, a imao sam i privilegiju da čujem neke nove stvari koje se krčkaju za drugi album (sve sluti na još jedno ultra kvalitetno izdanje).
Stigosmo u CK nešto posle šest, pasulj se već uveliko krčkao, sve je bilo tu što treba da bude – nezaobilazni mladi luk i kupus salata koju je ekipa iz organizacije pripremila. Reših da ubijem vreme tokom tonske dečaka i sa Ivanom (ex Mutabo, ex Heltard) procunjam po Novom Sadu da popijemo još koje pivo, naravno svratismo u Crni Ovan (naravno ni tu nisam bio godinama).
I dalje tripovah da je ovo za Dead Years prvoaprilska šala – počelo i piće da me obuzima, ljudi su počeli da pristižu već oko 20h, upad se nije naplaćivao već je postavljena kutija za donacije. Naravno overio sam suljpa koji je bio izvrstan, nacepao sam se i mladog luka (kontam da je ceo CK bio žarište gasova he-he), sretoh ljude koje nisam video dugo i napokon upoznah Zgroa (čoveka sam do sad smarao samo preko mejova).
Svirka je počela tačno u 21:30h, prostor je bio solidno popunjen što me je baš obradovalo. Krah započinju sa „Naša stvar“, Manda kao i uvek u ravni sa publikom hiperaktivan kao u doba kad je bio strejter, priča malo o Okretnici, o Dead Years koje nisu pustili da pređu granu, onda se zaboravi, umori se pa hukće u mikrofon, naravno pao je i vic (ovaj put o limunu). Ne mogu sad da kažem da je atmosfera bila neko ludilo ali nekako je celo veče bilo pozitiva, momci i devojke nasmejani, svako je đuskao onako kako misli da treba što je bilo super. Ređaju se, „Gubestra”, „Žvaka” (na nju su svi poskakali, prava „podiguša“), „Ubica”, „Melodika”, „Granica nema”, „Plata”, „Pegla” (kako je Đole najavio „najnežniji dodir na čelu dok te neko drži kad bacaš peglu”)… pesme baš nisu išle ovim redosledom samo sam izbombardovao po memoriji. Nastup je trajao malo manje od sat vremena i cenim da kad se momci uigraju skroz sa Šekijem (treći bubnjar od nastanka benda) moći će da odrade jedan celovečernji nastup kako bi popularno rekli. Što se tiče tehnikalija oko svirke zvuk je bio namešten perfektno (nije ni čudo jer je Cef bio za miks pultom), meni je možda malo zasmetao taj povišen eho na mikrofonu (ne znam kako da ga krstim) ali znam da Mandić baš tako ‘oće da zvuči. Svaki instrument se čuo kako treba i tu nije bilo nikakve greške.
Nakon svirke smo još malo izblejali, Proleta sam video posle dve godine, Šolju i još neke drage ljude. Oko pola jedan smo upalili mašinu za Bgd, preskočili smo indeks što je najviše pogodilo Đorđa.
Utorak ujutro na šljaci, još uvek sam blago mamuran u glavi mi se vrti: „obraz mi je istanjen k’o žvaka na trotoaruuu”, koncertni april nije mogao bolje da počne.
Goran Ungurović
