Dictators, 2016. godina, 41 godinu nakon prvog izdanja. Na šta li to zvuči? To sam pitanje sebi danima postavljao. Nikad nisam bio njihov preterani fan, ali su mi uvek dragi za čuti. Lomio sam se da li da idem, ali me dvojica napališe da sam lud ako ne odem. Ok ubedili ste me. Idem.
Dođe dan giga, stigao sam, klasika, malo ranije, naviknut da je u Areni uvek sve pod konac. Ispred je bilo malo ljudi i to je cifra koja je ostala do kraja.
Prvi bend kreće u 21:15, Needle Exchange. Izlaze na binu njih četvorica. Vizuleno, vrlo smešni. Bar meni. Uske pantalone koje ti ne dozvoljavaju da čučneš, cipele u špic, neuredne kose, preuske majice. Jedan gitarista sa gitarom koju je dobro izlepio lepljivom trakom i pevač sa nekim raspalim kačketom okrenutim u stranu i gitarom koju drži na grudima kao da svira tamburicu. Bubnjar ima dva metra , sa cvikama i mimikom dok svira, neodoljivo me podsetio na Čontu iz Pekinške patke. Suma sumarum vizuleno, totalni raspad. Krenuše da sviraju i prva misao mi je bila “don’t jugde a book by its cover”. Zvuči predobro uživo. KBD fazon, malo brzo, malo sporo. Na bekovima je konstatno ceo bend. Dosta melodično. Šteta što je unutra bilo svega 30 ljudi, ali su to sve bili ortaci benda. Znaju pesme i vidi se da uživaju. Nakon dvadesetak minuta fajront, vreme je za pauzu.
U 22:00 svi se ekspresno vraćamo unutra, da bi nakon pet minuta na stejdž izašao bend, bez Manitobe. Na gitari niko drugi do Daniel Ray. Čovek koji je veći period postojanja Ramonesa bio njihova desna ruka. Sa njima je napravio najveći broj hitova i radio na velikom broju albuma. Druga gitara Ross Friedman, dugogodišnji gitarista Manowara i povratnik u bend. Od Manitobe predstavljen rečima: „kad je video kakvo su sranje Manowar on se vratio u Dictatorse“. Na basu je lik koji je čak svirao i u Murphys Law, i koji je na svom labelu objavio poslednji singl benda. Za bubnjevima J P Patterson. Svi do jednog u sedmoj deceniji života, što mi je izazvalo sumnju da ti ljudi uopšte i mogu da isteraju priču.
Izlazi Manitoba i kreću sa “Master Race”. Prvi utisak je “Jeboteee”. Sve zvuči savršeno. Oni na bini luđi nego publika, koja je brojala možda do 150 ljudi. Masa, prosek nekih 40god. Svi u ekstazi, skaču, pevaju. Manitoba skida sa sebe jednu, pa drugu jaknu, kasnije i košulju kada ostaje majici plus klasika NY kapa kurtonka. Totalni ludak! Ređaju se hitovi: “Fast and Louder”, ”Baby Lets Twist” na kojoj Manitoba silazi među ljude i sa njima đuska. “Baby Cmon”, “ Slow Death” , “ New York New York “, “Weekend”. Pauzu predaha Manitoba je iskoristio ne bi li pljuvao oba predsednička kandidata sa komentarom “možete li da zamislite da 300 miliona ljudi za kandidate ima onakva dva debila?!”. Oko 23h su završili ali na poziv publike, brzo se vraćaju nazad na binu. Slede još “Two Tub Man” i obrada MC5 “Kick Out The James” koja uživo zvuči jezivo dobro. Uz najavu novog druženja sledećeg leta, nakon sat i dvadeset minuta Diktatori se povlače. Svaka čast!
Nemanja
