Koncert u sklopu obeležavanja četrdeset godina ovog legendarnog benda, možda je i poslednja prilika da se vidi jedno od najvećih imena druge punk generacije, obzirom da je Mensi najavio kako će broj koncerata u buduće reducirati zbog narušenog zdravlja. Eto, prava prilika da gledam Angelic Upstarts po prvi put. Čim je najavljen gig i puštene karte u pretpordaju odmah sam je pazario jer je klub kapaciteta tek nešto preko 200 ljudi te je bilo očigledno da će biti frka. Dve nedelje pre giga objavljeno je da je preostalo svega 20tak karata da bi par dana kasnije gig bio rasprodat. U najavi je bila dobra atmosfera.
Oko 20h nas dvojica nalazimo se sa Miranom koji je doputovao iz Slovenije te vrlo brzo ulazimo unutra. A tamo žešća gužva. Prvi bend SIG iz Štajmarka. Basistu sam gledao kao člana benda koji je nastupio kao predgrupu Biznisima pre par godina. I muzika im je predvidiva, vrlo slična tom bendu. Street punk kakav je, kontam, u Nemačkoj baš popularan. Ok, super su navežbani, ali jbg džaba kad mi se zvuk ne sviđa uopšte. Pola sata korektne svirke pred recimo 50tak ljudi i ćao.
Usledila je pauza od 15tak minuta što koristimo da se prebacimo do same bine. Klub postaje baš napakovan, a bend se pojavljuje na sceni u 21:40. Basistu znam, godinama je sa Mensijem, bubnjar je sa plakata za gig. Gitarista (ovog puta jedini) je neki mlađan momak, možda mojih godina, ako ne i mlađi. Mislio sam da će se pojaviti lik koji je pre par nedelja sa Subsima bio ovde jer je i on u nekoj priči oko benda. Nebitno… Prva pesma “2 Million Voices“ i svi kao po komandi padaju u trans. Bukvalno, ispred bine je kao u sardini. Preko 250 ljudi je u klubu, ruke gore, većina peva sve, od reči do reči. Naredna je “Never Ad Nothing”, Mensi sjajno raspoložen, bend super navežban, a kompletno dobroj slici u mnogome doprinosi i zvuk u klubu koji je odličan. Kratku pauzu koristi da najavi lika na gitari kao debitanta u bendu kome je ovo ustvari prvi gig sa Upstartsima. Sjajno se uklopio, pegla gitaru odlično, i super uleće sa bekovima sve vreme. Ređaju se pesme, da bi već nakon pete recimo, Mensi završio bez majice, lije znoj sa njega, a duša mu u nosu. Jbg, skontaš da je do jaja omatorio i da ne može da istera priču. A opet sa druge strane, super se drži, konstantno podjebava basistu i baš se trudi. Ipak da nije ritam sekcije koja ga dosta dobro pokriva, i publike, koja zna sve stvari, kontam da to ne bi bilo to. Ovako je kompletan utisak više nego odličan. U nekih sat i 15 minuta naređali su pravu best off listu i samo dve, eventualno tri nove stvari. Jedan od hitova, moj omiljeni, najavljuje pričom: “I was walking on the street and minding my own affair. Suddenly two police officers grab me and I wasn’t aware. They said: “is your name Mensi?”. I said: “yeah sure”. They said: “you’re the cunt we’ve been waiting for”. You’re Nicked!” Aranžmanski izmenjena ali i dalje odlično zvuči.
Do kraja regularnog seta odsvirane su još „Anti Nаzi” koju je, sa još jednom pesmom kasnije, posvetio prijatleju i ex članu benda koji je te stvari kreirao, nedavno preminulom Tonyiju Van Frateru. “Police Opression” ,“Last Night Another Solder” , “The Murder Of Little Towers,” If The Kids United” i to je to… Mensi odlazi. Kraj! Ljudi ga zovu pet minuta da se vrati. Bez majice je ispred kluba ali se ne vraća. Taman kad su svi krenuli da se razilaze evo ga nazad… usledio je bis na kojem su odsvirali još tri stvari, a za sam kraj obrada The Clasha “White Riot”. Sve ukupno preko sat i po vremena. Vredi li? I te kako. Najavljeni su za ovogodišnji Exit, pa se i uverite.
Text: Nemanja
Fotke: Paaya
