IntervjuiSrpski

COPS AND ROBBERS

Mika, Adam, Toma & Džej = Cops & Robbers = Boston hardcore. Jedan od mnogih bendova novog vala (revival-a) matorog hc-a tipa N.Approach / Slapshot. Mislio sam da su vredni razgovora, epilog sledi:

 

Pošto ne znam ništa o bendu, uputi me.
Tom: Cops and Robbers su Micah koji peva, Jaye na bassu, Josh svira gitaru i ja (Tomica) lupam bubnjeve. Počeli smo pre neke dve godine, Micah (Mika) i ja smo bili zajedno pre toga u bendu Pinkerton Thugs koji je bio politički street punk. Uvek smo pričali o formiranju hardcore benda jer u našem kraju (new england) su svi bendovi bili street punk i zato što smo obojica ušli u pank preko oldschool bendova poput DRI i Minor Threat. Plus Boston ima dugu hardcore tradiciju (tradicionalisti fuj-kuc), ali ovih dana je uglavnom preuzeta od strane youth crew i jaki-momci-style hardcore bendova. Pa, Micah i ja smo napravili par pesama, naš drug Adam je hteo da svira gitaru i to smo bili mi u početku. Vežbali smo jako dugo i odlučili da uskoro i sviramo, te je u bend došao Jaye kao basista i izdali smo ploču za ADD records. Posle izlaska albuma, Adam je imao nekih problema sa rukom, plus je izgubio zainteresovanost te ga menja ex A Poor Excuse gitarista Joshzilla i tako i trenutno stvari stoje.

 

Pomenuo si te youth crew i tuff-guy bendove kojih je gomila. Po meni su Revelation, Bulldog i FAT records stvorili nešto kao “hardcore” trend, možeš samo čuti nove youthcrew, melodika i emo/metal bendove. Imaš nešto da kažeš povodom toga?
Tom: Pa youthcrew je i dalje prilično veliki, cela ta strejtedž scena. Ne kao što je nekad bila, jer je dosta tih likova počelo da svira mod/emo rock. Dosta metal bendova je nestalo ili otišlo na emtivi. Baš sam pre neki dan gledao spot Snapcase. Čak je Bulldog (victory – kuc.) počeo da uzima drugačije bendove, punk i emo. Revelation takodje. FAT nikad nisam smatrao hardcore kućom. Mislim da old style hardcore bendovi ostaju underground jer imaju DIY ideale. Drago mi je, jer nikad nisam voleo metal/emo, a ni youthcrew bendove ništa posebno, iako mi se neki sviđaju. Postoji sad i dosta old style hardcore bendova koji su prilično veliki tipa Kill Your Idols. Skoro sam gledao 7 seconds i bili su prokleto dobri.
Micah: Pre par godina nas dva drugara smo pričali o formiranju oldschool hc benda…zaista ih nije bilo puno tada. “Hardcore” je bio popularan, ali je više zvučio kao hevi metal za debile. Godinu dana kasnije ja sam osnovao Cops and Robbers, a moj drug A Poor Excuse. Mislim da pravi hardcore pravi veliki comeback. Samo u Masačusetsu su A Poor Excuse, Last in Line, Fit For Abuse, Out Cold... koji su po mom mišljenju jedan od najboljih hardcore bendova ikad.

 

Kakvu bi scenu želeli da vidite, koliko ste zadovoljni svojom?
Tom: Boston ima dosta muzike bez obzira šta ti se sviđa, posebno super punk/hc scenu. Ali nema prostora za koncerte. Kirija vrtoglavo leti u vis i svi all ages klubovi su pozatvarani. Postoji samo gomila rock klubova koji bi organizovali samo svirke za punoletne, pošto rave stvara profit, ne rock n roll. Sve DIY dvorane crkvi (?!) su zatvorila vrata pankerima jer su ih klinci uništavali. Te ovde imaš retko neki 18+ koncert ili putuješ sat vremena kolima na svirku. Youthcrew hc scena i punk/old style hc scena su prilično odvojene, i nikog nije briga.

 

Kako pišeš pesme? Da li misli u trenutku prenosiš na papir ili je to duži proces?
Micah: Pesma obično počinje gitarskim rifom… ako ga dovoljno dugo sviram dobijam jasan koncept za tekstove s obzirom na to kako melodija utiče na moja osećanja.  

O čemu je “Desensitized”?
Micah: Pa, skoro svaka pesma na EP-u je o istoj stvari: o borbama koje svi imamo sa našim emocijama… apatija, očaj, paranoja, mržnja itd. Ponekad se osećaš kao da su te satrle u ćošak. O tome je  i “Desensitized”.

 

Šta bi promenio u prosečnom Amerikancu, koliko misliš da se iskačeš iz tog nekog kalupa?
Tom: Ovo je malo teže…pošto zaista nikad nisam putovao van SAD, ali mislim da bih promenio činjenicu da u SAD ima najviše ubistava i nasilnih zločina. Čini mi se da evropske zemlje takođe više brinu o siromašnima i nesrećnima… Sem toga, ovde je pretty cool I guess.
Micah: Voleo bih da prosečni Amerikanac ima više obzira. Mislim da kad bi nas u školi učili da sarađujemo, a ne da se takmičimo, bili bi dosta srećniji. Ne mislim da se mnogo razlikujem od prosečnog Jenkija, mogu biti prilično mrzovoljan takođe. Ali prilično sam regularan momak, ponašam se normalno, izgledam normalno.

 

Koja misliš da je razlika između ličnih tekstova i tekstova uperenih na menjanje/kritikovanje okoline? Da li su ti od iste vrednosti kad pevaš?  
Tom: Ovo je više za Miku, ali odgovoriću i ja… Micah i ja smo bili u Pinkerton Thugs koji su bili politički bend, a Cops and robbers su više personal politics, štagod… Volim i jedne i druge bendove, od onih poput Conflict do Minor Threat.. Obe vrste imaju istu agresivnost i bunt u sebi. Mislim da je pevanje o politici bez potpunog razumevanja iste glupo, te da bi trebalo da pevaš nešto u vezi čega si siguran. Dakle, meni su od iste vrednosti i politički i lični tekstovi, dok god su iskreni i nose nešto posebno.
Micah: Moj stari bend Pinkerton Thugs bio je veoma veoma political (ne znam da li ovo treba prevoditi politički, pošto je meni taj izraz jako glup – kuc). Skoro svaka pesma bila je poziv na pobunu neke vrste. Ne moram ni da spominjem da sam se uskoro osećao kao da ponavljam sebe. Mislim da je pisanje ličnih tekstove dosta izazovnije… teže je izraziti sirove emocije nego pisati o vladi. Bar za mene. Mislim da su to različite vrednosti. Imam neke jako čvrste stavove, ali niko ne voli da mu propovedaš. Rekao bih da sam prestao da pišem političke tekstove kad je moj optimizam bio ubijen gorčinom i prezirom prema svetu. Za neko vreme osećao sam se kao što sam se osećao u srednjoj školi… a teško je želeti da spaseš svet kad si nesrećna osoba.

 

Koja ti je omiljena pesma na albumu i zašto?
Tom: Tough one.. prvo su “Face To Face” i “Liar” bili moji favoriti, a sad sve više “Lost Cause”… ko zna… Sve pesme na predstojećem albumu će ih oduvati u svakom slučaju.  
Micah: Verovatno Desensitized… mislim da je ta pesma ispala dosta bolja od ostalih.

 

Koji bendovi su imali najveći uticaj na tvoj život?
Tom: Uuu, pa za mene… rek’o bih Minor Threat, 7 Seconds, SSD, DYS, DRI, The Clash, Conflict, Code 13, Dead Kennedys, Slapshot, Discharge, itd. Neki lokalni koji su značajni takođe su The Trouble, Fit For Abuse, Last in Line, The Unseen, i moj stari bend Pinkerton Thugs (priključio sam im se kad su već postojali, pa sam bio više fan nego član)
Micah: Iskreno, to su bendovi kao Out Cold ili Last in Line. Ljudi zaboravljaju da su uobičajeno najviše pod uticajem onih s kojim se druže.

 

Šta ti predstavlja hardcore? Koja je najbolja stvar koju je hardcore uradio za tebe?
Tom: Tough one. Pa poenta svega je da se zabavljaš, radiš šta hoćeš, kažeš “fuck you” ostatku društva, to je to. Najbolja stvar koju mi je hardcorepunk  doneo su gomila sjajnih ljudi i bendova.
Micah: Samo uživam u tome, volim moć i agresivnost… Mislim da fini ljudi ponekad slušaju besnu muziku isto kao što srećni ljudi ponekad slušaju tužnu muziku. (ovo je super – kuc)

 

Zašto FAT nije hardcore label za tebe?
Tom: Pa nije. Izdaje pop punk bendove. Bio bi hardcore kad bi imao neki bend koji nije ispeglano poppy sranje. Znam da imaju Avail, koji su super, ali nije to to.

 

Šta radiš kad si neraspoložen?  
Tom: Mislim da zavisi od situacije. Samo se trudim da gledam na svetlije strane stvari, i radim nešto da ne razmišljam o tome. Slušam muziku, igram igrice itd.
Micah: Pa, ništa neuobičajeno, telefoniram puno, slušam muziku, pišem pesme… jako često menjam raspoloženje, ne znam zašto. Takođe sam jako  opsesivan, borim se sa dosta stvari u glavi… ali mislim da su svi ljudi takvi donekle.

 

Kako se tebi sviđaju Mikini tekstovi? Da li bi mogao da napišeš nešto slično?
Tom: Aaaa, dooobri su… kontam ih.  Da ih ja pišem, bilo bi problema hehe

 

Šta misliš o 7 seconds sad? Video sam fotke sa skore turneje i ličili su mi na neki trendy buđavi bend sa onim plavim kosicama i kompletnim outfitom.
Tom: 7 seconds su bili iznenađujuće dobri. Naravno da izgledaju skroz pomodno, ali matori su, ne možeš ih okriviti. Plus su sa zapadne obale, za to ih možeš okriviti. Novi album im nije nešto preteran, ali koji classic bend još izdaje dobre ploče? Bussiness su uradili jednu, i to je sve što mi pada na pamet… Nove stvari 7 seconds su dosta bolje od njihove R.E.M-ripoff faze iz kasnih 80-ih…

 

Recite mi nešto o vašem novom albumu…
Tom: Izlazi za Bridge 9 records, što je ovde prilično velik label, pa smo malo uzbuđeni. Imamo gomilu novih stvari koje su dosta bolje od starih. Jedva čekam turneju nakon izlaska novog albuma.
Micah: Pa…imamo novog gitaroša Josha iz A Poor Excuse... i on je pakleni svirač, te očekujte više solaža. Pored toga nema nekih većih razlika, dosta ovih pesama je trebalo biti na prvom albumu… možda su besnije, više lične? Videćemo, još nije izašlo.

 

Možeš li reći da si srećna osoba?
Micah: Generalno, ne, nisam veoma srećan. Umem da budem zaista negativan i antagonističan i gorak. I osećam se dosta usamljeno. Ali prijatelji me čine srećnim, muzika me čini srećnim. Veoma sam srećan što sam upoznao sve te sjajne ljude preko muzike.

 

Koje su druge stvari koje te čine pozitivnim? Ne misliš li da bi trebalo da tu bude nešto više od hardcorea?
Micah: U suštini jedva i slušam hardcore, gomila starih stvari i bendova mojih prijatelja su u tome. Najviše slušam rock n roll, blues, country, rockabilly. Svi u Cops and Robbers su takođe u drugačijim stvarima; Jaye je u surf bendu i Josh svira u Stones/Creedence-style rock n roll bendu. Takođe me dosta zanimaju kola, i pecanje, dosta pecam. Farbam kuće da bih preživeo.

 

Misliš li da hardcore može biti iluzija kao i svaka druga stvar?
Micah: Apsolutno. Kids take this shit way too seriously. Volim muziku ali mrzim dogmu.

 

E a nešto za kraj?
Micah: Pa, dolazimo u Evropu verovatno, te ćemo ostati u kontaktu. Nešto za kraj? Ako si ovoliko zaluđen za američkim hardkorom, baš si kul. Ima dosta sjajnih bendova ovih dana, neki su možda bolji nego išta dosad. Keep circle pitting.

Intervju by Dule

Fotke by Al Quint

 

Intervju radjen početkom milenijuma za treći broj fanzina “Atimski Mrav” koji nikad objavljen nije.

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close