IzdanjaRecenzije

Reflection – Different Paths, CD

Faktori koji mogu uticati na to da li ćete se zaljubiti u bend na prvi pogled umeju zaista biti raznorazni – muzički pravac, stepen inovativnosti i uspešnost tog kreativnog uratka, vizuelni dojam i onaj koji igra verovatno i najbitniju ulogu, barem u svetu hardkor panka, jeste kako bend zapravo zvuči uživo. Ovo poslednje jeste zapravo nešto što mi je bilo glavno merilo poslednjih 15ak godina koliko se upuštam u ovo i definitivno je nešto što me nije razočaralo jer ako bend može uživo da ti provri krv u tim, sportski neaktivnim venama, onda ćeš ga lako sažvakati i u kućnoj atmosferi. Reflection je upravo tako jedna skupina ljudi iz Gornjeg Milanovca, koja me je itekako ispomerala na To Be Punk-u pre koju godinu, ostavljajući tada utisak nekog mešanca melodičnog hardkora nešto starije škole poput Snapcase-a i novijeg kova, kao što je Modern Life is War, recimo. Od tog trenutka, nastupi su se nizali, bend je strpljivo pristupio svom radu na svakom polju te je potrajao neki period dok nismo stigli do jednog finalnijeg produkta, pod nazivom “Different Paths”.

Ne znam koliko je zahvalno i pametno izgovoriti sledeći niz rečenica ali sam spreman da prihvatim odgovornost i kažem da je ovo najbolji album i najveće osveženje na domaćoj sceni u prethodnih 5 godina. Kudite me koliko želite ali ne mogu se prisetiti kad mi se poslednji put desilo da me je neki domaći bend apsolutno raskantao i uživo i na snimljenom materijalu, pogotovo što se desi često da ovo drugo nikad ne bude na nivou žive svirke, što ovde nije slučaj. Ekstremno energično i emotivno, bend se silinom zaukava, kroz veoma pametno aranžirane melodije, intrigantne tekstove i strašno odličan bubanj, ne dozvoljavajući konstrukciji svake pesme da potone muzički usled emotivne prevage, sve do krajnjih granica i preko sopstvenih mogućnosti, u čemu i leži sva lepota ove muzike. Malopređašnje spomenuto strpljenje se očitava i u dužini pesama, koje potaman koketiraju sa onom, svima nama, prihvatljivom granicom od tri minuta po pesmi, ne ulazeći u vlak dosade već gradeći poveznicu sa svakom narednom pesmom i možda ne bi sve ovo zvučalo i vozilo ovako glatko da nije snimljeno i izmiksano kako treba, jer se upravo u tom delu vidi da su momci stvarno znali šta su hteli i još bitnije, pronašli su prave ljudi koji su im to i omogućili. Ono što ume da bude mač sa dve oštrice jeste kad bendovi, koji igraju na emotivnu notu, trebaju da tu težinu emocije koju iznesu uživo, takođe prenesu i tokom snimanja (što ne bude baš uvek slučaj), i drago mi je što je ovde urađen takav posao da će vam grmeti u glavi i goreti po telu svaki put kad poslušate ovaj album kao da ste u nekom malom klubu, nabijenom s pregršt ljudi.

Svako ko proklinje što je onaj nalet melodičnog hardkora u periodu od 2005e do 2010e se iznenada ugušio i potonuo, mora obavezno da se posveti ovom albumu, ne bi li tu hiberniranu nostalgiju probudio iz zimskog sna, koji traje već i predugo.

Reflection

Recenzija objavljena u Out Of The Darkness #8, 4/20

Comments

comments

Tags

Slični članci

Close