IzdanjaRecenzije

Boston Manor – Welcome To The Neighbourhood, LP (Pure Noise Records)

 

“Be Nothing” predstavlja izdanje koje me je zaintrigiralo za Boston Manor ali ne i nužno zadržalo na njemu – ovako važi definicija rečenice iza koje sam snažno stajao sve dok nisam čuo “Drowned In Gold” i odlučio da bendu ipak dam još jednu šansu uzevši u obzir pravac u kom su se onda uputili. Godinu dana kasnije njihov prvi singl mi iskače u youtube subscription box pod nazivom “Halo” popraćen sa sad već stereotipičnim spotom kroz koji bend maltene od početka do kraja samo svira u prvom planu pod nekim iznenada ubačenim (estetski posle tematskim) crvenim neonskim svetlom – na prvu loptu bih verovatno otpisao stvar da nisam već u startu primetio koliko su momci zapravo napredovali i koliki su majstori refrena i ekperimentacije postali kroz svega par godina rada. Vrlo ubrzo Boston Manor najavljuje “Welcome To The Neighbourhood”, svoj drugi album po redu i time izbacuje još jedan spot za “Bad Machine” što se po mom mišljenju pokazao kao pun pogodak baš iz razloga što su širem auditorijumu dokazali da su u stanju da napišu krajnje prepoznatljiv hit i u isto vreme takav slowburner koji jednostavno ne možeš da ne pustiš bar još par puta nakon prvog slušanja. Stiže septembar, pronalazim leak na netu (ups) i iskreno vam ovim putem moram priznati da mi se na telefonu vrteo minimalno 6 meseci; ispostavilo se da im je produkciju radio niko drugi nego Mike Sapone, po meni legendaran producent koji je prethodno radio sa bendovima poput Brand New, Taking Back Sunday, Sorority Noise gde se njegov uticaj pokazao i više nego učestalim. Pored odličnih singova uključujući i “England’s Dreaming” vidno ostajem zatečen svakom narednom numerom bilo da je to heavy bass distorzija na “Flowers In Your Dustbin”, još nagruvanija instrumentacija na daljim “Digital Ghost” / ”Funeral Party” ili neizbežan catchiness na “Tunnel Vision” /  “Stick Up” – prosto nisam mogao da verujem da bend sve više osciluje od etikete koju su nekada sebi nalepili na čelo i to ovog puta sa jakom željom da se žanrovski sve manje ograničavaju bilo da su kroz proces pisanja uključeni post-hardcore, emo ili alternative rock uticaji i njihovi elementi. Za kraj bih još samo spomenuo da su ovog leta izbacili još jedan odličnan singl “Liquid” sa pevačem Trophy Eyes i iskreno jedva čekam da čujem šta su nam to još u budućnosti spremili.

Recenzija  objavljena u “Out Of The  Darkness” #7,  10/2019

Comments

comments

Tags
Close