IzveštajiKoncerti

Togetherfest: Wolf Down / Vanishing Life / Trash Talk / American Nightmare / Youth Of Today / UK 25.02.2017 / Electric Ballroom, Camden Town, London, UK 25.02.2017

Jel’ čita ovo neko? Mislim, znam za dvojicu sasvim sigurno. Još neko? Dok vidam ljute rane da vam predam raport o sinoćnim dešavanjima.

 Ah taj Walter… Ima godina koliko i ja a stigao je da u CV stavi kao minuli rad Warzone, Gorilla Biscuits, Youth Of Today, Quicksand, CIV, Rival Schools, Dead Heavens… ma gomila. I na kraju Vanishing Life gde je u ulozi pevača. Walter je takođe preuzeo na sebe da okupi šaku opakih bendova i pod nazivom Together Fest prošparta Evropom nekih desetak dana. Kako prošle (vidi Gorilla Biscuits report) tako i ove godine. Kakva biografija! Kakva gromada od čoveka! A opet, nikakvo kurčenje, nikakav rock star fazon. Skroman. Čak deluje i pomalo stidljivo. Sjaj od lika.

Eto mene na istom mestu kao i prošle godine. Kod merch-a se okupio narod, YOT stvari se grabe kao da su za dž. Našla se grupica vegana kod Wolf Down stola a ostali tako-tako. Uglavnom, nema mnogo ljudi u sali dok Nemci kreću sa svojim setom. Ko prati zna da Larissa više nije sa njima. Sada je na mestu pevača Dave. Dobro zvuči ali ne dovoljno dobro da bih se zadržao u mestu i pažljivo gledao. Nego bauljam okolo, razgledam merch, idem u klonju, zezam se na telefonu i tako to. Čujem kako Dave nešto kenja o tome kako su i životinje bića kao i mi i kako ne treba da ih konzumiramo i sve ostalo. Mislim okej, nemam ništa protiv. Poštujem tuđe mišljenje dokle god mi sa tim mišljenjem ne ulaziš u kazneni prostor. Ako mi uđeš, napušavam te kurcem. Znači pevaj ti brate o tome, ako je dobro upakovano možda ti kupim i CD ali me ostavi na miru. Relativno kratak set, ništa što ću pamtiti za ceo život. Loše nije al nije ni do jaja.

Posle njih pomenuti Walter sa svojim supergroup Vanishing Life sastavljen od likova koji su radili sa Rise Against, …And You Will Know Us By The Trail Of  Dead itd.

Prvi album Surveilance se pojavio u Novembru prošle godine (proverite spot “People Running” kao i album naravno ). Radi se o prljavom R`n`R zvuku sa korenima u recimo MC5 i bez obzira na mlaku reakciju publike, meni je to jako dobro zvučalo. Svaka čast.

Trash Talk sledeći. E sad već nastaje ozbiljna kidalica. Bend is Sacramento, California i odličan HC-Crossover fazon. Njihov poslednji EP “Tangle” uvrstio sam u Top Ten za 2016. Lee odlično manipuliše publikom. Do te mere da je u jednom momentu komandovao celoj sali da sedne na pod i svi naravno dole bez oklevanja. Tu je i obrada od Infest i presek kroz dekadu postojanja.

Silaženje i pevanje iz publike, pentranje publike na binu, penjanje na ozvučenje… ma luda kuća. Gitarista mi je doduše bio nešto sumnjiv. Nekako statican i u kurcu. Verovatno se smorio suvom hranom i nije kenjao jedno nedelju dana. Tako mi je delovao. Al’ su odrali, tu nema dileme.

American Nightmare dolaze iz Bostona. Krajem devedesetih su radili pod imenom Give Up The Ghost. Kombinujući prva dva EP izdaju ubitačni “Background Music” (2001) i pod imenom American Nightmare nastavljaju sa radom još oko tri godine i tu staju. Sedam godina kasnije eto njih sa raznim reunion shows da bi nas evo usrećili i sinoćnim pojavljivanjem u Electric Ballroom. Jezivo dobar bend! Posle pakla koji su zakuvali Lee i njegovi hohštapleri, atmosfera tokom American Nightmare je delovala smirenije ali dobra svirka je dobra svirka. Ukoliko ih niste čuli, obavezno.

Sala već odlično popunjena i ja na pauzi stajem uz ogradu ispred bine. Na isto mesto gde sam početkom marta prošle godine čekao Gorilla Biscuits. Nešto pre 21h izlaze Ray, opet Walter, Porcell i Sammy i naravno svima poznat set: “Flame Still Burns”, “Take A Stand” i bez pardona redom… gazi, ubij. Publika oko mene potpuno poludela. Nisam se pomakao sa mesta a par pesama kasnije sam se našao pet meteara u levo. A da pokret nisam napravio. Sem normalno blokiranja stage diver-a, likova koji bi da mi se popnu na leđa pa na binu (umesto da lepo traže da im držim lopovske), gradim neku devojku sa moje leve strane koja mi se krije iza leđa. Hoće da je tu ali se istovremeno i ukakila od straha… i razne druge jebade i pizdarije. A ja još kao bi i da snimim nešto za moj YouTube kanal i da napravim neke photose. Jebote! To kao da sam ušao u mešalicu za beton. Na snimku koji sam napravio možete osetiti atmosferu (baja na 1:55 mi sleće direktno na vugla) https://www.youtube.com/watch?v=WyNBCyHPKq0

Uz Gorilu opušteno u grupi najboljih HC svirki ikad. Ikad!! A i polako se povećava broj classic oldschool overa: Judge, Gorilla Biscuits, YOT… nadam se da će ih biti još. Posle oko 45 minuta krljanja u moshpit-u povlacim se u pozadinu kod mix pulta i odatle gledam do kraja. Na kraju sviraju obradu od SS Decontrol “Glue” https://www.youtube.com/watch?v=aSCqgcgmSCE i to je to za ovu godinu. Mogu da budem samo zadovoljan. Presrećan!

Poslednje izmene i dopune pravilnika Out Of The Darkness nalazu da se javlja samo o HC Punk svirkama. No, kako Grind sadrži i Core iskoristiću samo da vam kratko prijavim događaj od nekoliko dana pre Togetherfesta:

Wormrot / The Afternoon Gentlemen / The Atrocity Exhibit / Dysteria – The Underworld, Camden Town, London, UK 23.02.2017

Svi bendovi su vredni spomena ali ostavljam vama da po Bandcamp-u potražite ukoliko mi verujete na reč. Reći ću samo da posebno obratite pažnju na Engleze The Afternoon Gentlemen! Muzički i tehnički neverovatni. Zamislite RKL na 45 obrtaja. Jeziv bend.

A o trojci iz Singapura da i ne govorim. Bubanj, gitara i glas. Tri čoveka a takav pakao da sam se trudio da provalim da li je još neko negde skriven. Iza bine, ispod bine… bilo gde. Prosto mi je neverovatno da su gitara i bubanj uspeli da stvore takav zvuk. Grind za pamćenje. Ako niste čuli, mnogo ste propustili. Baš mnogo.

 Ajd sad… da ja krenem polako…

Đole

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close