TALES FROM THE PUNX – THE CASUALTIES + THE VARUKERS // 20.07.2019 // Baroeg, Rotterdam

Ako se ne varam, ovo je četvrto celodnevno okupljanje pankera u vidu festivala Tales From The Punx. Vrata kluba se otvaraju još u 14:00 i prvi bend izlazi u 14:30, i bendovi se smenjuju tamo negde do 23:00 kada se festival završava. Ispred kluba ima prostora i mesta za sedenje, pozadi je skate park i ima dosta zelenila, tako da su uslovi za jedno pravo punk druženje odlični. Kako sam ja matoro džangrizalo, koje je samo sebi dovoljno i koje nema ni jednog punk drugara, a pri tom ima i problem sa prilaženjem drugim ljudima (pa kada bi pio ne bi imao taj problem, glupi strejteru) rešio sam da preskočim lokalne The Heart Monitors, Mar de Rabia (Venezuela), Terror Defeance (Holandija), Omixlh (Grčka) i Total Chaos (US), te sam se pojavio nešto pre 20h, taman kada su se Varukersi nameštali. Ispred kluba je bilo po slobodnoj proceni nekih 200ak duša u punoj pankerskoj opremi, kožne jakne, lanci, nitne, prišivači, vesele frizure… Ja sam imao barem crnu majicu.

Varukersi sviraju gotovo u kontinuitetu već  40 godina (uz kraće pauze zbog angažovanosti u drugim bendovima) i smatraju se uz Discharge osnivačima onoga što se zove d-beat ili ti crust punk. Pre dve godine su izdali i novi album “Damned and Defient”. Ja sam odrastao slušajući njihove albume do iznemoglosti. Srž benda čine pevač Rat i gitarista Biff, a uz njih su i neki matori basista i nešto mlađi bubnjar. Rat je jedan non stop nasmejani bucko sa čirokanom. E sada, nisam baš siguran da li su oni želeli da im zvuk bude takav, ali im je bas bio prejak. Započeli su sa “Murder”, a onda su se gotovo bez prestanka nizali “Led to the slaughter”, “Nothings Changed”, “No Masters”, “Another religion, another war”, “Protest to survive” … Atmosfera u publici je isto bila super, ali ono što sam  zaključio jeste da ovdašnja mladež definitivno ne zna da skače sa bine, no ono što je interesantno jeste da su u skakanju prednjačile devojke.  Sve u svemu otprašili su 20ak pesama i pokazali da godine nemaju veze, jer oni praše samo tako.

Po završetku koncerta, većina je izjurila napolje ne bi li se malo ohladili, a ja sam otišao u prednji deo kluba da pogledam šta ima od mercha. The Casualties su imali ogroman merch sa gomilom različitih majica, kaiševa, ogrlica, čak i skate daske. Poslednji album na vinilu su prodavali za 20 eura. Jake cene. Sa druge strane na Varukers štandu je sve bilo po 10eura, tako da sam ja iskoristio priliku da obogatim svoju kolekciju ploča reizdanjem prvog albuma, koje je uradjeno povodom četrdeset godina benda.

Dok sam odneo ploču do auta i vratio se, The Casualties su se namestili. Meni je taj bend nekako uvek bio šminka i moje poznavanje njihovog rada svodilo se na to da ponekad kliknem na neku pesmu kada slučajno naletim. Nemanja mi malopre reče da su pevača izbacili zbog nekih optužbi za silovanje – pojma nemam.  Uglavnom, novi pevač je super, dere se iz petnih žila, non stop skače, čas je u publici, čas na bini. Ni ostali ne posustaju, tako da  bend definitivno ume da napravi atmosferu, pogotovu što imaju dosta tog horskog pevanja.  Šminka ili ne, ljudi sviraju svaka im čast, tako da je ovo na kraju bio jedan odličan koncert.

Comments

comments

You may also like...