IzveštajiKoncerti

Rebellion Festival – Day Four / 07.08.2016. / Blackpool

Day Four

Probudio sam se naspavan ali od trodnevnog gigovanja noge, leđa, ramena… otišlo sve u tri lepe! Na šta bih tek ličio da pijem!? A trebalo je izgurati i poslednji dan i to prilično jak. Žrtvovao sam Fingerse, Adolescentse, Agnostic Front, Slackerse da bih gledao Biafru, Dag Nasty, Sparrere, Adictse. Bilo bi divno da sad mogu da se vratim četiri dana unazad i pogledam sve što nisam uspeo, ali ne kukam, biće prilike!

Krenuli smo pre dvojke sa Resistance 77. Studijski snimci su im OK, ima tu finih melodičnih hitova i to je to, ništa preterano, ali zato uživo oni jebu kevu. U ekipi s bendom bio je i gospodin Stuart Pearce koji je redovan na Rebellionu. Logično što je sa baš sa njima obzirom da su i on i oni iz Nottinghama. Znam, mnogi će se pohvaliti da su imali priliku da upoznaju Pearcea kada je gostovao s mladom reprezentacijom Engleske kod nas, ali očekivano je da se jedan fudbaler sretne u fudbalskom okruženju. Složićete se, situacija Pearce na Rebellionu otprilike je slična kao kada bi na To Be Punku s Novembrom iz Niša došao recimo Pikseta. Uglavnom, publika voli Resistance 77 a oni znaju da naprave štimung. Pevač Ian dobar deo svirke proveo je na ogradi s masom. „Keep St. George in my heart…“ otpevana je horski! Nakon kraće pauze na istoj bini (Tower St Arena) svirali su Lions Law, Francuzi koji su, obzirom da nisu domaći bend, imali izuzetno veliku podršku fanova. Ko god voli taj zvuk, obavezno neka proba negde da ih nahvata pošto su non stop na turneji i uživo stvarno vrede. Odlični vokali, refreni u višeglasju, na momente zvuče kao novosadski bend iz 90ih. Da je na par pesama Vladin vokal, zakleo bih se da slušam Provokaciju.

Legendarni bend The Outcasts iz Belfasta gledali smo u Ballroomu. Ko ih ne zna, neka obavezno pogleda film Good Vibrations. Mislim, film je preteran pa ga svakako treba pogledati. Uglavnom, The Outcast su uz Undertones bili pioniri punka u Severnoj Irskoj, aktivni do 1985. Pre pet godina okupili su se upravo za nastup na Rebellionu. Tada sam ih promašio. Matorci su ovaj put bukvalno odvalili!

U deset do sedam na bini na otvorenom svirali su Cock Sparrer. Moram proveriti negde, nisam siguran da su ikada svirali po danu, napolju. Obzirom da su uleteli u termin Street Dogsa, imali su na raspolaganju 45 minuta. Dakle, bilo je za očekivati da isteraju drugačiju listu od standardne. Colin je pozdravio krcatu Arenu sa „Good morning“, vidno mamuran od prethodne večeri koja je produžena do zore. Otvorili su sa „Running Riot” i od tog momenta kreće već X puta viđeni scenario. Talasi u masi, skakanje, horsko pevanje, širenje zastavi, trans i neviđen pljusak praćen jakim vetrom! „Working” pa „I Got Your Number” su naredne dve. Uglavnom, među 15 pesama odsviran je mahom prvi album plus stvari nastale pre njega, potom „Price Too High To Pay”, „Tough Guys” i „Suicide Girls” sa kasnijih izdanja i to je to. Sve u svemu, od nekog iznenađenja kojem sam se potajno nadao nije bilo ništa. Posle čujem da su prethodne večeri u Ballroomu prvi put posle dugo vremena svirali „They Mean Murder”, šteta što je nisu ponovili. Obično se ranijih godina nakon Sparrera završavalo veče, ovaj put smo bili tek na pola. Velika većina sklonila se sa kiše unutra a ja sam mokar ostao da čekam Dag Nasty dok je Popa zapalio na Agonstike. Par minuta pre nego što su se pojavili na sceni vreme se smirilo a i prostor se ponovo fino napunio. Nabijen uz samu ogradu do bine jedva sam dočekao prve taktove „Values Here” pa da zakuvam frku. Drago mi je bilo što se oko mene nakupila fina gomila matorih Engleza kojima je ovo prvi put u životu da gledaju Dag Nasty obzirom da ovi nikada pre nisu bili na ostrvu. Prvi set završen je sa „Under Your Influence” nakon koje se Shawn prvi put obratio publici najavivši “Godfather” jednu od najjačih ikad, koju nisu svirali u aprilu u Beču. Joooj, jebem ti sunce, u momentu mi se sve zamaglilo od suza, samo što je činjenica da majstor teško može da izvuče strofe, obzirom da ih uopšte nije lako otpevati. Nakon šeste, sedme pesme malo sam posustao, uzeo vazduh tokom „Cold Heart”, osvrnuo se oko sebe i skapirao da se veeelika gomila bacaka, osim nas matorih, preko pedeset omladinaca aktivno je učestvovalo u koncertu. Dag Nasty su priredili sat vremena čistog majstorstva! Pred kraj Baker se zahvalio svima i hvalospevima o The Ruts najavio „Staring At The Rude Boys” u kojoj je Shawn ladnjaka promašio refren. Koncert su završili sa  „Never Go Back”. Meni dosta, mogao sam komotno zapaliti na gajbu! Interesantno je da su sa strane na bini sve vreme stajali Pinch iz Damned i Jello Biafra i vidno uživali u koncertu. Upravo ovaj drugi izašao je na stejdž oko pola deset sa svojim Guantanamo School Of Medicine. Taj bend ne slušam, odnosno slušao sam prvi album kad se pojavio, pa sam onako samo letimično preslušao onaj od pre tri godine koji mi je nekako i najbliži Kennedysima… Uglavnom, sa Biafrom nema zezanja, majstor je majstor, koji god bend, odnosno muzičari bili uz njega, on se tu pita. Očekivano, par delova odeće skidao je tokom fenomenalnog nastupa da bi na „Nazi Punks koja se izvodi kao „Nazi Trumps Fuck Off” ostao u majici sa istim natpisom, celu stvar otpevavši na rukama mase. Osim standardnih „Road Rage“, „Pets Eat Their Master”, „Werewolves Of Wall St”… iznenadila me je „Fork Boy” od Larda dok je očekivano bilo da izvedu „California Uber Alles”. Nadao sam se da će na kraju odsvirati i Kambodžu, ali nisu, nema veze, vredelo je i vredi uvek! Biafra bog!

Obzirom da sam bio mokar od kiše koja nas je zalila na Sparrerima a da napolju vetar nije prestajao hladnoća me je poterala unutra, tako smo jubilarni Rebellion Popa i ja završili u Ballroomu sa The Adicts. U momentu kad smo ulazili u salu, bacim pogled na štand sa njihovim merchom i ugledam znojnicu, jednu jedinu, crna sa Smart Alexom! Toooo! Pao mi je kamen sa srca.

Adictsi su ponovo prevazišli sebe u ludorijama. Neverovatan je bio sam početak koncerta – paklena pomorandža ide sa razglasa, bend izlazi na binu, masa vrišti, i onda se iz mraka pojavljuje Monkey sa nekakvim ogromnim perjanim krilima! Imao sam utisak da će poleteti! Odmah su zavrnuli „Joker In The Pack” na koju se nadovezala „Let’s Go”, što je značilo da oproštajna žurka može da počne. Punih sat vremena letele su konfete, trake, špilovi karata, bukvalno cela sala je ludovala a spektakl je završen sa „You’ll Never Walk Alone” i velikim belim loptama u masi. Kud ćeš bolje za kraj! Srce puno! To je bilo to za ovu godinu! Rekoh na početku već, znam gde ću biti prvog avgusta naredne godine.

Text: Zgro

Fotke : Zgro & Popa

Comments

comments

Tags

1 thought on “Rebellion Festival – Day Four / 07.08.2016. / Blackpool”

Leave a Reply

Close