IzveštajiKoncerti

Mass//Reaction + Havaria + Wolfbrigade // 10.8.2019 // Durer Kert, Budimpešta

Budimpešta ove godine ozbiljno šije po džepu ljubitelje “ekstremne” muzike. Tako sam i pre par meseci čim sam video objavu za svirku Šveđana Wolfbrigade u fantastičnom klubu Durer Kert bez nekog velikog razmišljanja i sa kratkom konsultacijom sa mojom dražom polovinom, rezervisao ulaznice za ovaj divni event. Nisam uopšte obraćao pažnju ko svira još sa njima, jer kao ljubitelju švedskog hardkora i krasta dovoljno mi je bilo i ovo jedno ime. Oboje smo ukombinovali godišnji odmor sa ovim koncertom i u Peštu otišli dan ranije. Preko Airbnb rezervisali smo jako skup smeštaj, jebi ga u vreme Szigeta cene su skočile i do pet puta. Preko dana obavili smo klasičan turizam kao i ručak sa Gocom (Radio Študent) i njegovom devojkom a potom se zajedno sa njima uveče uputili u Durer gde nalećemo na Senku i Nenada iz Subotice. Tako smo nas šestoro predstavljali balkanske delegate na ovom koncertu.

Konačan lajnap spazio sam tik pre početka koncerta kada sam skontao da znam obe predgrupe. Havaria je budimpeštanski duo – gitara i bubanj – sviraju neki HC crust d-beat, gitarista ide u čak tri pojačala (splituje signal pa šalje posebno sebe kao bas gitaru i kao drugu gitaru na suprotnu stranu bine) a ujedno lik i peva. Jako brzo i energično uz dosta grub vokala koji se po meni ne uklapa baš najbolje u muzičku pozadinu koja prilicno uspeva da te vozi. A bend sam inače upamtio jer smo svirali sa njima pre nekoliko meseci na istom mestu samo u drugoj sali, kada su nam pozajmili gitarsku glavu u poslednjem trenutku. No u svakom slučaju taj gitarista svira u još par bendova kao npr. u Rakošima, video sam ga to isto veče dva puta na bini i još jednom u Sentešu sa drugim bendom. Svuda praši dobro a bome i bubnjar nije za zanemariti. Sve pohvale na konstatan tempo, održavanje ritma i kreativnost. Mala sala Durera slabo popunjena – u tom momentu oko 50ak ljudi. Samo jedan brat u prvom redu bez majice i u borosanama skače levo desno.

Nakon njih na binu se penju drugari Mass//Reaction a broj publike se udvostručuje. Radio sam im cert u Somboru pre par meseci dok pevača znam od ranije jer je nastupao kod nas sa svojim grind core bendom, Alea Iacta Est, pre par godina. Odličan bend kao uvertira Šveđanima. U muzici ovog mladog benda očigledno se čuje uticaj švedskih crust bendova, odnosno detalji od solaža, preko ritmova do melodija. Oni to rade veoma doro a Atilin vokal se sasvim lepo uklapa u crnilo koje dolazi iz pojačala. Odsvirali su svoj polusatni set i nakon kratke promene od 10-15 minuta na binu se penju Wolfbrigade. Ovo mi je drugi put da ih gledam uživo, prethodno sam ih video pre par godina na Monteparadisu kada smo i delili binu. Tada su pokidali i bukvalno si osetio talase snage iz zvučnika kako gruvaju po masi. Ovog puta nisu imali semplove jer tonac nije uspeo nešto da namesti a bili su i poprilično tanani. Sve je na početku zvučalo kao da su na probi. Tokom prvih par pesama tonac čak nije ugasio ni pozadinsku muziku… Nisam osetio onu punoću zvuka koju u ovom bendu nose bas i bubanj. Sve je bilo nekako tanko i na distance, tek od polovine nastupa stvari su se popravile. Publike – od 150 do 200 ljudi u maloj sali Durer Kerta. Moram priznati da sam očekivao više ali su prvi redovi definitivno dali svaki atom snage i može se reći da je to bendu veoma značilo jer se po njima videlo da im je drago videti tu gužvu ispred njih, guranje i skakanje sa bine. Ja sam se priključio gurki tokom par nekih dražih pesama ali sam uglavnom vijao mesto gde da stanem da bih čuo puniji zvuk. Odsvirali su super set. Red starih, red novih i red najnovijih pesama (sa nadolazećeg albuma). Sve zajedno oko 40-45 minuta intenzivnog metaliziranog crusta.

Na kraju bih istakao i pristupačan merch sa majicama od oko 7e i pločama ispod 15e. Pazario sam “Run With The Hunted” kao i reizdanje “Damned” dok je devojka uzela “Prey To The World”. Zaključak je da je Wolfbrigade kvalitetan bend i da bi red bio da dođu i do naših krajeva. Takođe, dodaću da Budimpešta ima jako finu scenu i pristojno kvalitetnu publiku što je dokazano iznova. Do nekog sledećeg puta.

Comments

comments

Tags
Close