IzveštajiKoncerti

JUDGE 31.07.2014. The Dome, London

Na neke svirke se ide iz čistog poštovanja. Da se pokloni. Da se, kako bi to Miki Rubiroza savetovao, kaže: “Ljubim ruke, dobar dan, kako ste?”

Judge je jedan od takvih gigova. Ne mora ti obavezno biti najomiljeniji bend niti njihova svirka što sa CDs/LPs što uživo mora biti nešto najbolje u istoriji notne sveske ali se definitivno mora otići da se skine kapa. Iz tih razloga sam se i ja zapljunuo.

Nakon 30 i kusur godina praćenja HC-a, Judge su definitivno jedan od “onih”. Znaš ono, ide se i ne pita se. Bez oklevanja. Sećam se da sam se baš skinuo iz JNA kada je izašao “Bringin’ It Down”. Pozajmio od drugara LP da snimim na, za tu priliku specijalno pripremljnu, kasetu Maxell CrO2 (te smo kapirali kao mrkli mrak) a na B stranu sam šibnuo “Brightside” od Killing Time. Čoveče, tu sam kasetu vrteo i kopirao drugima do iznemoglosti (posle sam joj doakao nabavivši dek koji vrti drugu stranu kada dođe do kraja prve). Kaseta sa hipernadrkanom svirkom se junački držala. I eto, prođe tričavih 25 godina od tada a svirka sa nje se održala i do danas.

judge londonStignem na Tufnell Park i parkiram u neku off ulicu nešto pre 19h. Odem pred Dome i vidim da se već formirao podugačak red šarolike HC-Straight Edge ekipe. Oduševio sam se kada sam video lika sa B.G.K. majom! Čoveče, B.G.K. su mi bili prvi inostrani HC band koji sam u životu gledao daleke ’85.ili ’86. na Mašincu. Sjajno! Anyway, čekićam ja u redu i kapiram da će se skupiti naroda da nemaš gde iglom da se ubodeš. Nešto posle sedmice sam unutra. Prvi put sam ovde i mogu prijaviti da mi se Dome odmah dopao. Moja procena je da prima negde oko 500 – 600 ljudi i vrlo je sličan Electric Ballroom-u po layout-u. Odem prvo do klonje i kad sam izašao pored jednog stuba snimim baju okrenutog mi leđima a na majici mu čitko piše: “Hard Core-Novi Sad Crew” !?! Rebuild maja. Iiidii u pičkumaterinu… nisam ovo očekivao! Odmah ga prepadnem i ispostavi se da je lik iz Zrenjanina koji se pre 7 godina doselio u NS a pre godinu i kusur u London. Koliko je to dobar potez on sam će već osetiti ako već nije heheh… Mislim Cameron i njegovi hohstapleri se najebavaju mame narodu i guraju nas dublje u kanal već odavno al’ dobro. Nisam hteo dečka da plašim (27 mu leta) nego ono, pratimo svirku i tako to.

Prvi su Repentance. Vidi, problem sa njima a i generalno sa gomilom support bands je što gotovo uvek imaju loš zvuk. Pa ako na to dodamo činjenicu da ih nikada ranije nisam čuo i ne znam ni jednu njihovu stvar tada to sve zvuči mnogo lošije. Možda su oni i ok ali u polupraznoj sali, sa glasnim ali lošim soundom smorio sam se k’o plovak.

Posle kraće pauze izlaze Inherit. Ni njih nisam slušao ali kroz, i dalje, trulex zvuk ipak zaključujem da je ovo poprilično okej. Klasična Straight Edge varijanta. Ništa što ranije nisam čuo ali nije loše.

Posle njih Survival. E ovo je već dojajno. Zvuk ništa specijalno bolji ali se može čuti old school SXE HC malo sporo, malo brzo, malo najbrže (do grind speed-a) i doviđenja. Zadovoljan sam. Opet pauza. Vratimo se unutra i sada je već poprilično popunjeno ali ne sasvim kako sam ja očekivao. Prednji deo floor-a ispred bine je razređen jer su propeleri od samog početka fenirali kosu narodu koji je okolo stajao pa su se tako ljudi povukli prema drugoj polovini iz predostrožnosti. Tu sam bio i ja. Nisam nešto u fazonu da me neko zategne pesnajom dok pratim legende SXE HC-a Judge.

Kreće intro, izlaze Judge i u startu se videlo da su spremni na nečasne rabote. Nakon minut kreću sa “Take Me Away” koji se preliva u “Bringin’ It Down”. Prijatelju, jednostavno sure! Porcell pravi pizdarije po bini. Bubnjar kao što znamo, odličan. Basadžija mršav i izgleda poprilično izgladnelo ali tačan kao smrt. Drugi tamburaš raspoložen a debeli loži ekipu kao furunu. Kratko ali jebitačno.

Fini presek kroz repertoar (necu da kažem diskografiju jer ne znam da li imaju 30ak pesama) i naravno “Warriors” od Blitz. Masa podivljala. Polivali su bez stajanja, pardona i griže savesti oko 45 minuta i razlaz.

Da sam na Facebooku k’o što nisam, istovario bih im šleper lajkova. I eto.. Preživeh. Nakon ovoga, ni pakao mi neće teško pasti.

Đole Matić

Comments

comments

Tags

Slični članci

Leave a Reply

Close