IzveštajiKoncerti

Green Day / Riverdales / 13.09.1995. / Budimpešta, Sportcsarnok

 

Konačno da i Mađari dovedu jedno veliko, aktuelno pank ime. Prema pričama, očekivao sam da na Green Day krene pola Novog Sada, da bi se na kraju u busu našlo nas trideset i dvoje, plus desetak Beograđana. Pošto majstoru kasetofon nije radio, bili smo prinuđeni da pevamo sve vreme puta, s tim da su prednjačili Radule i Dr Pop. Uh, kakvi brljavci. Stižemo u Peštu u ranim jutarnjim satima – londranje i besomučno ubijanje vremena do giga. Sat pred koncert dolazimo pred neku njihovu varijantu Spensa i upadamo unutra. Karte su koštale oko 17 maraka.

img_4009U velikom holu prodavale su se majice Green Day-a (četiri različite), zatim bedževi, kape i majice Riverdales-a kao i nekakvi polovni diskovi. Ulazimo u halu – parter je bio pun, a dve tribine poluprazne. Nisam siguran da je bilo realno da se tako veliki prostor napuni, mislim da je organizator malo precenio ceo događaj, iako je i ovo mase što je bilo too much za pankeraj. Riverdales izlaze prvi na binu. Bend postoji dve godine a čini ga trojka iz Screeching Weasel (eh da su oni svirali). Ben Weasel – gitara i vokal, Dan Vapid – bas i vokal i Dan Sullivan – bubnjevi. Letos im je izašao debi album za Lookout Records koji je odmah poprimio simpatije po gradu. Žanrovski ih je nemoguće odvojiti od matičnog benda, a samim tim i od Ramonesa. Moram da priznam da sam se potajno nadao da će za nepunih pola sata, koliko im je trajao nastup, odsvirati i neku Weasel stvar, ali nisu.

Usledila je duža pauza, da bi oko petnaest do devet izašle mega zvezde Green Day koji kreću gig sa, po meni, najjačom pesmom „Welcome To Paradise“. U publici od tog momenta kreće ludnica. Billy i Mike, ofarbanih kosa, skaču kao blesavi i non stop pljuju jedan drugog (često i u usta). Na momente su mi bili impresivni, a u sledećem trenutku su me nervirali svojim ponašanjem obzirom da nisam mogao da provalim da li sve to rade iz čiste poze. Billy je jednu stvar odsvirao skroz go, da bi na sledećoj razbio mikrofon udarajući njime u ritmu pesme po bini. Za pedesetak minuta odsvirali su 15 pesama. Među našom ekipom najveće oduševljenje nastalo je na „Knowledge“, obradi Operation Ivy-a koja se nalazi na albumu „1039/Smoothed Out Slappy Hours” iz 1990. Interesanto, 90 posto Mađara nije nikada čulo pesmu, dalo se to zaključiti prema reakciji mase, što znači da većina njih nije ni slušala Green Day pre „Dookie“-a. Usledila je kratka pauza, a potom se bend vraća na binu, s tim što je bubnjar Tre Cool uzeo gitaru a Billy seo za bubanj pa su u toj varijanti odsvirali „Dominated Love Slave“ sa „Kerplunk“-a, a odmah za njom i „When I Come Around“ plus jednu nepoznatu stvar sa novog albuma koji izlazi ove jeseni. To je bio kraj, sve zajedno koji minut preko sat vremena. Možda su mogli da sviraju malo duže, ali OK, svirka je bila pizdarija, žestoka, brza, energična, bez ijedne zamerke. Najveći broj pesama koje su odsvirali bio je naravno sa trećeg albuma, par sa drugog plus dve nove stvari. Potrpasmo se oko jedanaestice u bus, premoreni od celodnevnog divljanja, i krenusmo zadovoljni nazad ka Novom Sadu.

Zgro

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close