IzveštajiKoncerti

Dropkick Murphys / 18.06.2001. / Budimpešta, Mega Pub

Ponedeljak, 10 ujutru, Željac, Sejmen Draganče, Borko i ja krećemo ka Pešti, mojim kolima, naravno. U paketu je još jedan NS automobil sa Gošićem, Ćomijem Đurićem, Ćatom, Ljubom i još nekim garesom. Bez imalo cimanja stižemo za lagana četiri sata vožnje i pičimo pravo do Ljuxove gajbe. Nakon kratke pauze palimo do Trga heroja kako bi Sejmeni obezbedili sebi noćenje a potom pravac Mega Pub (kakav glupav naziv), koji je poprilično udaljen od centra. Nalazimo ga bez problema, pazarimo karte i upadamo unutra.

Svaka poseta nekom gigu u Pešti odvede nas u novi preteran prostor, svaki bolji od prethodnog. Pazarimo karte koje su koštale nepunih 20 maraka i upadamo unutra. Koji minut pre osmice kreću nekakvi Bandaus, Mađari  koji sviraju užasan metal core. Koliko su bili „dobri“, dovoljno govori da se niko nije ni osvrnuo na dešavanja na bini i samom koncertnom prostoru, te nismo skontali ni kada su počeli ni kada su završili svoj nastup. Thug Murder je ženski trio iz Tokija. Da nije smešno bilo bi odlično. Od epitafovske melodije do obrade „I Fought the Law“ kao kada bi je pustio na 45 obrtaja, pa do najeksplozivnijeg hardkora i anarho panka u stilu Varukersa. Odličnih lapo sata kokanja. Sledeći su bili Reach The Sky, hardcore bend iz Bostona. E ovo je bilo baš jebački dobro. Klasičan old school, snažan, žestok, ubedljiv. Na momente podseća na Straight Faced, samo što je još melodičnije.

000006

Tačno u lapo 11, debeli gajdaš (koji je ladno 83. godište) isfurava na stejdž, kreće intro sa novog albuma i tako najavljuje Dropkick Murphys. Bend se penje na binu, njih sedmorica ukupno, i kreće pravo u glavu „For Boston“. Svih, možda i 300 ljudi je u vazduhu. U prve redove nabilo se nas dvadesetak sa plavim pasošima. Refrene uglavnom peva publika, a dobra stvar je i to što oko stejdža uopšte nije bilo redara pa se ladno penjao ko je kada hteo. Majstori su svirali uglavnom stvari sa poslednjeg „Sing Loud, Sing Proud“ albuma (ukupno devet komada). Pet-šest pesama je bilo sa „Do Or Die“ i samo tri sa „Gangs All Here“. Uz to odsvirali su i dve obrade, prvu od Clasha (Career Opportunities) i drugu od matorih Iron Cross. `Armonikaš je možda i najjači lik u bendu. Skače sve vreme kao da mu je igračka u rukama, a pegla ga najstrašnije. Glava benda je basista Ken Casey, s kojim smo proveli dobrih lapo sata pre svirke u bekstejdžu. Al Bar je kralj, zalizani šmeker od 30 i kusur godina, pre giga miran, povučen, tih, a na bini faca do jaja. Sejmen se dograbio majka na „Boys On The Docks“ i otpevao je gotovo celu, dok se na „Do Or Die“ na binu naguralo možda i sto ljudi. Ipak pobednik večeri bila je lokalna ribizla, koja je ceo gig provela na rukama mase, ali bez gornjeg dela na sebi. Tesna bitka za zlatnu medalju mogla bi da se vodi između nje i Ljuxa koji je pre svirke snimio u publici Zolija iz Ignitea i uhvatio ga pod svoje. Naručio mu pivo, iako ovaj ne pije, zagrlio ga, odvukao u separe, sabio do zida i krenuo prilično arogantno sa pitanjima u fazonu: „Šta ti imaš protiv Srbije?“, da bi se ubrzo sve pretvorilo u prijateljsko ćaskanje o hardcoreu, Karadžiću, ribama, straight edgeu, pivu, Kosovu… Uglavnom, razgovor se završio u fazonu: „Ideš ti sutra kod mene kući u Novi Sad, da vidiš šta je Srbija pa da više ne kenjaš o Srbima!“ – Do kraja giga, Zolija više nismo videli. Inače, bila je i sitna Bgd ekipa: Đura, Stoja, Džoni…

000034
Gošič, Daško, Zgro, Željko i Ljuba sa DKM

Nakon svirke, otpalismo kod Ljuxa na kuntanje, sutradan sitno zezanje po Pešti pa paljba nazad ka Ujvideku. Rezime: koncert odličan, DKM – jedan od boljih amerskih bendova trenutno!

DKM setlist: For Boston, Rocky Road To Dublin, Which Side Are You on, Barroom Hero, Wild Rover, Heroes, Fighting 69, Finegans Wake, Never Alone, Spicy, Gauntlet, Curse Of A Fallen Soul, Fortunes Of War, vengance, Good Rats, C.O, Far Away, Boys On The Docsk +  bis: Amazing Grace, Do Or Die

 

Zgro

 

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close