IzveštajiKoncerti

Burna jesen u Londonu!

`bar dan.

Prednosti (a neko će reći-mane) prosečnih HC svirki su u tome što je bend na bini recimo između 30 i 40 minuta. Oni “veći” malo duže. Mislim, kad kazem Veći, mislim na one matore, starije, većini naroda poznatije. Ne Veći u smislu bolji jer takvih podela u HC nema. Barem ne bi trebalo da ih ima. Ja sam u principu zadovoljan sa minutažom. Ali!

Problem je u tome što pre headlining benda sviraju još tri pa sa sve pauzama, od momenta kad stignem na lice mesta do momenta kad se bend zbog kojeg sam došao popne na binu, prođe minimum dva i po sata. A to već zna da bude smaračina. Ako upotrebimo matematiku iz drugog razreda osnovne škole, shvatićemo da platiti kartu, otići, čekati dva i po sata da bi se uživalo pola sata i frtalj… nešto nije u redu. Ne kažem, bude tu zanimljivih ljudi, zanimljivih otkrića ali iskreno, retko da sam oduševljen od početka do kraja.

Na primer:

 

21.10. Down To Nothing (+ Break Away + Day Of Rights + Full Strength + Firm Standing Law) The Underworld

 

Imam običaj da se popenjem na Bandcamp pa isproveravam bendove pre svirke čisto da budem obavešten. Često mi se i poneki support dopadne mada ne mora da znači da će i uživo biti tako. I eto, u ovom slučaju, jedan bend je otkazan, Firm Standing Law na netu zvuče okej a uživo ništa naročito. Da ne kažem bezveze. Break Away već solidno. Richmond Straight Edge sa React etikete. Ne otkrivaju toplu vodu niti na bilo koji način odskaču od bendova na sličnu temu ali svirka je solidna, svi elementi dobrog HC gig-a su prisutni. Zamerki nemam. Mada ovaj bend nisam pratio, nemam ni jedan album i da ih sada nisam video, verovatno nikada ne bih.

Down To Nothing, da da da! Sav moj dvoipočasovni namćorluk, smor i gunđanje (ne naglas) nestaje sa prvim taktovima. I ovde se radi o Richmond Straight Edge bendu koji šljaka već više od petnaest godina. Tri albuma, hrpa singlova. Svirka odlična. New school HC. Uvek sam ih voleo i uvek ću i ih rado gledati.

U nešto jače od pola sata udrobili su sva tri albuma, između pesama kenjali kako smo najbolja publika i kako je ovo najbolji gig. Mislim, ne zameram, ali naravno da je ovo bullshit. Lepo je za čuti ali teško za poverovati. Svi bendovi to kažu iz nekog razloga. Zašto bi svirka u tamo nekom Underworldu za koji sam X puta rekao da i nije neki prostor, bila bolja od bilo koje druge u belom svetu? Daj… ne kenjaj majke ti rođene. Al’ ubiše svirkom tako da…

 

https://www.youtube.com/watch?v=rAhvXoZCHsw

 

Premotavamo na 08.11. – Neurosis (+ Discharge + Subhumans) – KOKO

 

O Neurosis vam neću pričati jer se ne uklapa u štimung ovog sajta a imao bih što-šta da vam kažem. Reći ću samo da sam ih gledao u Forum-u pre dvanaest godina i evo sad i apsolutno sam više nego oduševljan. Na CDs zvuče fenomenalno a uživo sve to na kvadrat. Apsolutni trip od događaja. Genijalno! No, da me drugovi ne bi kritikovali na partijskom sastanku… da zajebemo Neurosis i da kažem nešto o ostalima. Prvo, KOKO je prelepo mesto. Isto na Camden-u pet minuta pešaka od The Underworld, preko puta Mornington Crescent stanice. Venue star preko sto godina. Prvo je bio pozorište da bi nepune dve decenije kasnije postao bioskop. Od kraja Drugog svetskog rata ponovo pozorište da bi sedamdesetih, pod nazivom The Music Machine postao music venue i ugostio Sex Pistols, The Clash a bogami i Iron Maiden. 80ih postaje Camden Palace a negde od 2005. KOKO. Mogu slobodno da kažem da mi je ovo možda najbolje, najudobnije i sve naj mesto od svih koje sam obišao za ovih 20 godina u Londonu. A da se naravno radi o muzici koju ja pratim. Podseća malo na pokojnu Astoriu.

Prvi na bini su Subhumans. Ne znam da li ste čuli za njih? Heheh… znam, znam… znam ih od pamtiveka a ne znam skoro ništa od njih. Okej kenjam, naravno da znam ali to je znanje više picked up usput, slučajno, bez neke naročite želje da se gradivo studira. Mislio sam okej, ako me kao omladinca nisu oduševili, možda će danas? Možda ću sada konačno da vidim šta sam sve propustio od kada sam u HC/Punk-u a tome ima 35 godina.

Kreću sa “Apathy” pa redom kroz karijeru. Od danas pa sve unazad do Mickey Mouse-a koji je dead. Tako oni kažu. I moj me 35-godišnji staž i punk insekt nije prevario: I dalje sam potpuno ravnodušan. Poštujem i drago mi je da sam video još jedan classic band. Zgro kaže da ako čujes par stvari od njih čuo si sve i ja se apsolutno slažem. Zgro je ljubazan i lepo vaspitan čovek pa je to objasnio na taj način. A ja mogu da vam prevedem i na ulicarski: Boli me bre racku za Subhumans! Ne idu mi nikako.

Jao! Discharge! Prvi put ih čuo sa nekih 12 godina na nekoj mixtape i pao na glavu od oduševljanja. Dan danas ih smatram jednim od najbitnijih UK bendova sa početka 80ih. Da vam pričam o istorijatu, promenama, saradnjama, uticajima… znate već sve napamet. Čoveče, na stranu sa svim, po njima se zove jedan čitav muzički pravac. Kakav šmekeraj!

Jeff “J.J.” Janiak se fenomenalno snalazi u ulozi pevača. A ima glasčinu u pičku materinu. Ne treba mu mikrofon. Zaređaše po klasicima od A do Š. Dobro, pričamo ovde o materijalu iz perioda 80-83, kao i sa ovogodišnjim “End Of Days”. Period između je slabo ili uopšte nije zastupljen. No, ne žalim se. Opasna svirka. O-pa-sna!

 

https://www.youtube.com/watch?v=z0uof91mfOs

 

Fastforward metar dana kasnije u  06.12. Counterparts (+ Expire + Landscapes + Knocked Loose + Renounced) The Underworld. Sold out gig.

Ovo je već gig gde me pored Expire zanimao i support band. Renounced iz Londona. Čuo sam sve same hvalospeve, vidim, ekipa koju znam ih gotivi, čuo sam albume i evo sjajne prilike da vidim kako to uživo izgleda i zvuči. I bogami… uopšte nije loše. Pored modernog HC ima tu još nekih layers i sve u svemu, zanimljivo. Predlažem da poslušate online pa odatle terate dalje.

Kad ih čovek pogleda, pevača naročito, nikad ne bi provalio da se bavi ovakvom vrstom muzike. Znam da nema i ne treba da bude pravila ali on mi baš ono deluje kao neko ko je uvek sedeo u prvoj klupi, dizao ruku i bio Vukovac. Kurac bi ga znao… možda i jeste. Zato sad i urliče u mikrofon. Uglavnom, preporuka.

Knocked Loose metalurgija. Baš su me nervirali. Ne preporučujem. Zaobiđite.

Landscapes… Ne znam da li postoji pravac Emo-core? Ako postoji onda je to-to. Ukoliko ne postoji, bolje. Dosadno, dosadno, dosadno. I bezveze. Izašao napolje posle dve i po pesme.

I evo njih… Expire. Sada i ovde i nikad više. U Underworldu sam se već oprastao od jednog benda (Bane) i evo sada drugi završava karijeru. Takođe tri albuma, hrpa singlova. Dolaze iz Milwaukee i aktivni su nekih sedam-osam godina. “Pendulum Swings”, “Pretty Low” i “With Regret” sve ukupno oko čuke materijala. Dobro, ja bih lično uzeo u obzir i “Old Songs” koji je takođe izašao ove godine. Za pola sata, bez mnogo zastajkivanja, bez mršenja muda iscedili su ono najbolje sa tri albuma (nije bila “Gravity” sa “Pretty Low” al’ dobro) i oprostili se sa nama. Zauvek. Sjajan bend. Drago mi je da sam ih video.

 

https://www.youtube.com/watch?v=-J7VrsrPJWI

 

Counterparts uopšte ne poznajem. Niti sam čuo za njih. A nisam imao ni bog zna šta da čujem. Pred svirku sam se malo obrazovao, preletao kroz njihove albume i šta ja znam. Ništa specijalno. Neki melodični HC ali meni nekako ne odgovara. Kao što rekoh ranije, neki bendovi pokidaju uživo, pa se vratiš kući i ponovo čuješ album i sasvim drugačije i bolje zvuči. Ovde to nije bio slučaj. Posle petnaest minuta svirke digao sam ruke i napustio The Underworld. U kola i gajbi. U svakom slucaju, mogu da budem samo zadovoljan. Renounced i Expire.

Pazite… Ne bih samo želeo da ispadnem nezahvalan i razmažen. Mislim, moja ekipa drugara prevaljuje i po 500km da bi gledala neki bend a ja sam ovde na 15 minuta od svih dešavanja pa sad kao nešto jedem govna. A naročito uzevši u obzir odakle dolazim i iz kog vremena. Vremena kada smo bili željni i išli na sve što je neko nazvao Punk ili HC pa koliko god da su bendovi sranje. I bili srećni. Ništa nismo imali a ništa nam nije falilo. Ali se nadam da razumete šta hoću da kažem. A možda sam i omatorio pa zakeram… jebem li ga…

Anyway….

 

Za kraj 09.12. Career Suicide (+ Una Bèstia Incontrolable + Runt + Pink Grip) DIY Space for London

 

DIY Space for London vam nisam ranije spominjao mada sam u maju gledao Protester, Red Death, Violent Reaction… a nisam pisao jer me je do jaja mrzelo. Ovo je, kako samo ime i kaže, DIY mesto u koje se učlaniš, članarina je nešto oko dve funte i onda uzimaš učešća u svemu što rade. Ako želiš. Niko te ne tera. Uglavnom tu su svirke, tribine, vegan kujna, berze, i razne druge pičke materine. Mene neodoljivo podseća na Fabriku u NS ne samo dešavanjima nego i izgledom mada je mnogo manji prostor, Kao pola Fabrike recimo. A i nekako je sirotinjski ambijent. A valjda tako i treba.DIY ne bi bio DIY ako je DOYAY, ne?

Moja zamreka što je baš daleko od mene, odnosno od severo-zapadnog Londona. Prvi put u maju vozio sam 45 minuta do tamo i to jer je bila subota i gig je bio matine, dakle popodne. A ovaj put sam vozio skoro sat i po. Pičkarao u kolima svo vreme. Dobro, ja uglavnom pičkaram dok vozim. Daj mi malo lima i parče puta i ja počnem da jebem majku svima redom. Ne da nešto mrzim ljude (mada ima malo mizantropije od dede nasleđeno) nego čisto onako rekreativno. A razdaljina je svega deset milja. Što je za London pičkin dim. Ali kada se treba probiti kroz centar, pa preći Temzu pa dole u jugoistočni London… jaje da sneseš u kolima.

To je čini mi se Peckham erija i pre nego što mi počnete postavljati pitanja o Only Fools And Horses (iliti Mućke) reći ću vam da serija nije snimana u Peckham-u pa ni u Londonu. Tako da se odma’ razumemo.

Kraj je baš kao kineska četvrt u NS tako da čovek stvarno ima osećaj da je u NS Fabrici. Malo sam popričao sa Martinom (Martin Farkas pevač CS) pazario od njega LP (koji još nije zvanično izašao nego je štampan u alternativnom omotu za ovu turneju)  i EP za Zgroa i Tee za sebe. Kako sam ja CD lik, rekao mi je da će ovaj album izaći i u CD formatu nakon zvaničnog objavljivanja albuma krajem februara iduće godine.

Prvi bend Pink Grip. Muško-ženski sastav, toliko lo-fi, toliko diy da ne može grđe. Kapiram da ekipa iz Maximum Rock’n’Roll zine-a drka na ovakav zvuk. Sledeći Runt – na isti fazon. Tri devojke i bubnjar. Raspadanje. Simpatično ali ja sam taj neki lo-fi zvuk batalio još 80ih dok sam se bavio Crass-om (koje i dalje cenim btw). Uglavnom, sumnjam da bi se našli i na Bullshit Detector kompilaciji.

Una Bèstia Incontrolable dolaze iz Barselone i radi se o nekom noise punku. Barem meni to tako zvuči. Sve su pesme na španskom ali me ukupan doživljaj nije dojmio pa sam izašao napolje.

I konačno Career Suicide. Stari majstori iz Ontario, Canada koji traju evo 15 godina. Stara škola HC-a. Ne može više da se poželi. Baš odavno nisam bio na svirci gde se neguje olschool HC zvuk. I ne samo da se neguje, nego da baš tako i zvuči. HC svirke jesu baš kratke ali iz nekog razloga na ovom su mestu još kraće. To sam primetio u maju gde su Red Death, Protester svirali po petnaestak minuta a Violent Reaction nešto malo duze.

Career Suicide takođe nisu duže trajali na bini. Ali dok su trajali, jebali su keve. Kreću sa “Play The Part” pa malo levo pa desno (hopa cupa) par novih pesama i razlaz. Martin sjebe mic posle par pesama, uzme drugi pa sjebe i njega. Simpatičan mladić. Baš je kratko trajalo. Nepuna pola sata. Ukoliko se ponovo pojave, a nadam se da hoće, definitivno overavam. Obavezno nabavljajte novi album kad izađe kao i EP (pesme nisu na albumu) ima što-šta sjajnog da se čuje.

 

https://www.youtube.com/watch?v=WoiTCTDJjBE

 

Eto ljudi.

Ako nemate ništa protiv, ja se ovde više ne bih zadržavao.

Merry Xmas and Happy New Year!

 

Đole

 

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close