IzdanjaRecenzije

MDC, Double Life In Double Time, Al Schvitz, 192 strane  (Manic D Press)

Ne znam da li su se dogovorili da obojica objave knjigu, ali pevač i bubnjar teksaškog benda MDC u razmaku ne dužem od godinu dana objavljuju, za istog izdavača pa i sličnog dizajna korica, knjige koje za temu imaju matični im bend. I ne samo to, nego je pri kompletiranju ove knjige AL Shvitzu pomagao niko drugi nego Dave. Iako su delimično slične građe, ali iz različitog ugla pisane, ovu izdvaja i to što je gotovo ceo materijal već napisan 90ih godina dok je Al Schvitz služio svoje u zatvoru zbog dilovanja narkotika. MDC je bend čiji je prvi album Dave Dictor objavio na svom labelu R Radical Records. Pored ovog klasika koji bi trebalo da je neizostavni deo svačije kolekcije pevač benda je izbacio još mnoge klasike, poput od DRI do BGK. Ovim albumom bend je Texas stavio na hardcore/punk mapu i sa još par predstavnika iz tog perioda čini neizostavno štivo koje dolazi iz ove kaubojštine. Schvitz kao i Dictor vrlo detaljno opisuje sam period benda ali i dešavanja u zatvoru. Inače Al je imao pedigre za sve što mu se izdešavalo. Iako bezbrižnog detinjstva rano je krenuo da kuburi sa opijatima. Imao je 17 kada je probao heroin a uveliko je već sa ortacima iz kraja krao. Jedan takav potez njegovog bliskog prijatelja koštao je života dok je osoba koja je tome prisustvovala rešila sebi da oduzme život ne mogavši da se nosi sa pritiskom tog dečijeg nestašluka. Iako je Dictora upoznao na koledžu u New Yorku, ipak nešto kasnije je sudbina htela da se opet sretnu i na drugom kraju AmeriKKKe formiraju bend koji je ostavio neizbrisiv trag u hardcore/punk svetu. Nakon prvog albuma sele se, upoznaju i druže sa ekipom okupljenom oko Maximum R’n’R i Dead Kennedys i nakon prvog albuma kreću na maratonsku turneju od šest i po meseci. U svoj toj euforiji oko prvog debitantskog izdanja sviraju svuda sa Dicksima i Big Boysima a odlaze i na prvu turneju sa Dead Kennedys po Evropi. Sve je to lepo ispričano, s tim što je često ispresecano bizarnostima iz zatvora. Tako deluje da knjiga nema nekog reda, jer dosta je tu skakanja, i razbacanih trivijalnosti sa turneja kao i iz njihovog turbulentnog života što ipak čitaocu drži pažnju. Meni je pogotovu fascinantna popularnost benda u Evropi. U Italiji su najviše voleli da sviraju a cifra publike pred kojom su nastupali je za nepoverovati, gotovo nikad ispod hiljadu a često i do tri hiljade ljudi.  S druge strane kako ostati ravnodušan kad neko prepričava dešavanja poput prisustvovanja presecanju grla jednom od zatvorenika? Iako je bend imao vrtoglavu popularnost, dolaskom kući upadali su u kolotečinu preživljavanja, vrlo često su ostajali bez krova nad glavom koristeći svaku nastrešicu da prespavaju. Ono što možda najviše razlikuje ovu knjigu od Dictorove jeste i to da je bubnjar opisao turneje na koje je vodio svog sina. Tako je mali Brian sa 4 godine proputovao Ameriku od obale do obale, a sa 6 je već poznavao geografiju Evrope. Kao i Dictorova knjiga, ni ova ne pleni dužinom, što je šteta ali i ovoliki broj stranica će vam zasigurno par popodneva oduzeti.

 

Recenzija objavljena u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close