Knjige/FanziniRecenzije

House Of Fan – The Story Of Madness / John Reed / Omnibus Press (2014)

Formirani u jeku punka, Madness su bili prvi londonski bend koji je sjajno izmiksao ska i rege ritmove sa socijalnim tekstovima i lokalnim humorom. Tokom 80ih, bili su najuspešniji UK bend obzriom da je čak 15 njihovih singlova bilo među deset prvoplasiranih hitova na top listama.

Poput mnogih, imao sam prilike da ih vidim na Exitu 2009. godine. Bilo je lepo, dvadesetak drugara oko mene, svi sve pevaju, đuskaju i to je to. Potom sam ih gledao i na Szigetu… koncert veoma sličan novosadskom, velika bina, puno publike, mnogi zalutali… Vratim film unazad na decembar 2002. i setim se dolaska na ostrvo i koncerta istog sastava ali u krcatoj areni pored aerodroma u Birmingemu, kada se sve treslo od horskog pevanja i skakanja mase. Nastupi na Exitu i Szigetu zajedno nisu bili ni do kolena tom njihovom „domaćem“ solo gigu. Nebo i zemlja. Jedno je kad ispred sebe imaš trideset soma odvaljenih klinaca, turista, kojima nije bitno ko svira, već je najvažnije da se nešto dešava, a sasvim drugačije sve izgleda  kad sviraš u prostoru napakovanom fanovima.

Knjiga, tačnije, knjižurina, Johna Reed-a, „House Of Fun – The Story Of Madness“ , namenjena je isključivo ovim drugima. Napisana je do najsitnijih detalja, o svakom članu benda apsolutno sve, ali i o svakoj osobi koja se na bilo koji način očešala o Madnesse zabeležena je gomila podataka. Meni su trebala dobra dva meseca da je nekako privedem kraju, obzirom da je font najmanji moguć čitljiv. Napisana je na preko 550 stranica, od čega je na poslednjih sedamdesetak detaljno popisana kompletna diskografija kao i bibliografija, odnosno navedena je svaka knjiga u kojoj je Madness spomenut makar i u jednoj rečenici.  Voleo bih samo da je u toliko obimnu knjigu ubačeno više setova fotografija.

O roditeljima i ukućanima svakog člana benda takođe piše sve. Graham Mc Pherson je recimo odrastao samo sa kevom koja je bila džez pevačica u noćnim klubovima i barovima. Otac ga je napustio kad je imao nepune tri godine. Kada se doselio u London i krenuo u školu, da bi izbegao zajebavanje od strane drugara na račun škotskog prezimena, sam je sebe prozvao Suggs, po džez muzičaru Peteru Suggsu. O njegovom prvom poslu u mesari, redovnim odlascima na Chelsea, izlascima i svemu što je prethodilo formiranju benda, u knjizi je zabeleženo a ma baš sve.

Kako su u svojim recenzijama napisali britanski magazini, „bend je dobio knjigu kakvu zaslužuje“ (Mojo), „najopširniju moguću“ (Q Magazine) a John Reed, nekada i sam novinar Record Collectora, nakon apsolutnog hita koji je napravio objavljivanjem biografije Paula Wellera, napisao je 2010. još jedno ozbiljno remek delo koje je pred kraj prošle godine doživelo svoje re-izdanje.

https://www.facebook.com/madnessofficial/?fref=ts

Zgro

Comments

comments

Tags

Slični članci

Close