Knjige/FanziniRecenzije

Hard Core Life Of MY Own, Harley Flanagan (Feral House)

Cro Mags – odmah pomsilim na savršensto albuma „Age Of Quarrel“. Sjajan bend, ali i Harley i John i sav onaj cirkus koji je nastao, a čemu su obojica kumovali. Stvarno šteta. Nakon knjige frontmena benda evo i knjige čoveka koji je kreator svega toga. 444 strana u kojima obiluje haotično pisanje, vrlo često toliko da ga je teško pohvatati. No dobro. Knjigu sam studirao dobre tri nedelje, ali daleko od toga da nisam uživao.
Upravo onako kao što sam i zamišljao. Od rođenja 1967. sa Harlijem kreće priča jednim ludačkim tempom. Još kao beba, sin hipi keve kreće da šparta svetom. Svuda ga je vodila sa sobom. U Danskoj su proveli nekoliko godina, pa potom u Africi, da bi se krajem 70ih vratili u NY. Od početka ulazi u CBGB, simbol NY-a , koji mu u to vreme postaje drugi dom. Opisuje detaljno druženje sa Joey Ramone, ulazak u Stimulatorse sa kojima je sa 12 godina snimao i išao na turneje. Prilikom jedne takve odlazi u Veliku Britaniju gde saznaje za skinheadse, i , kako kaže, fazon martinki, ćelave frizure i tregera prenosi u NY.
Negde u to vreme prekida školovanje i kreće da živi, bukvalno, na ulici. Društvo su mu bili portorikanski banditi, borba na život i smrt i naravno, sa narkoticima. Prvi Esid uzima sa Beastie Boysima sa kojma je bio ortak pre nego što su uopšte i oformili bend. Posle toga kreće da se radi svim i svačim.
Nakon raspada Stimulatorsa, u nekom periodu kad se rađala ideja o Cro Magsima, odlazi u Kanadu gde provodi godinu dana. Bio je to još jedan period ispunjen tučama i druženjem sa problematičnim likovima, kao i dobijanje batina od kojih je jedva ostao živ. Vraća se u NY i sa Parrisom kreće da džemuje. Ubrzo im se priključuje Eric Casanova kada nastaje većina pesama koje su završile kao „Age Of Quarrel“.
Čitajući ceo deo vezan za turneju sa Motorhead, koncertima u Ritzu koji su redovno bili rasprodati i svega onoga što se dešavalo iza bina, uz neizostavne tuče, može se zaključiti da su bili prave bitange i ništa više. Prosto je fascinantno da su imali turneje sa Motorheadom i izrasli u bend o kome su magazini pisali, u vreme kada je štampana reč imala uticaja, a da su opet u pauzama živeli kao beskućnici. Nakon evropske turneje, John odlazi samovoljno iz benda, što su svi dočekali sa oduševljenjem jer je pravac u kojem je krenula muzika benda na „Best Wishes“-u bila takva da on nije umeo da ga isprati zbog čega su svi u bendu ludeli.
„Best Wishes“ je opisan u detalje, pesma po pesma. Takođe, vrlo opširno govori se o odlasku Doug-a zbog problema sa drogom. Ta priča ne zaobilazi ni pisca ove knjige, koji se nakon trećeg albuma vraća drogi i Krišni. Knjiga ima gomile pikanterija, od toga da je John redovno izvodio ne baš prijatne rituale, ostavljajući klonje usrane nakon velike nužde, do momenta kada je Harley polupao autobus Earth Crisis-u zbog njihovog incidenta sa Parrisom. Jednom prilikom u svom tom ludilu vraćajući se metroom kući razvaljen uspeo je da prebije brdo ljudi. Bobby Hambel je na jednoj turneji White Devil-a krenuo da pegla likove iz Sheltera. Kraj knjige ostavljen je za priču oko CBGB Webster Hall Festa. Ova knjiga donosi hrpu stranica totalne napetosti i neizvesnosti, kroz priču o jednom sjajnom bendu i nažalost svemu onome što se danas prodaje kao Cro Mags.

 

Nemanja

 

Recenzija originalno objavljena  u “Out Of The Darkness” #2, 05/2017

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close