IzdanjaRecenzije

Death Ridge Boys – s/t, tape (Underground Disco Beočin)

Portlandski superbend Death Ridge Boys okupio je članove Criminal Damage-a, Tragedy-a i sastava His Hero Is Gone da na ekspresnom albumu prvencu ostave svoj komentar na raspadanje kapitalističke (citaj: robovlasničke) Amerike kroz sedam brzih ali delotvornih numera. Album je snimljen pod okriljem izdavačke kuće „Black Label Records“ sredinom 2017. u obliku LP ploče i do sada je ceo tiraž rasprodat, što nedvosmisleno govori o potencijalu ovog iskusnog sklopa muzičara. Ruku na srce, Paul iz benda Tragedy je napustio sastav posle snimanja albuma ali momci su se regrupisali i već planiraju novo izdanje. Posle LP-a izdaju i kasetu za indonežanski „WHMH“, ciji je tiraž od 500 primeraka takođe veoma brzo rasprodat. U Evropi je izdavač je „Underground Disco Beočin“, a vašu kopiju možete naručiti preko njihove oficijalne Facebook strane. Posle preslušavanja ovog albuma po drugi put počeo sam da shvatam poruke njegovog sadržaja, najviše zbog nerazgovetnog izgovora i mog preglasnim probama oštećenog sluha. Već u prvoj pesmi sa naslovom “Leaders Don’t Speak For Me” DRB ostavljaju jasnu poruku nezadovoljstva debilima koji ih kao političari predstavljaju, na čelu sa reality show zvezdom, Donaldom Trumpom. Pade mi na pamet „Šta bi pevali da imaju jednog Vučka na vlasti koji sa svojom svitom nepismenih kapućinera gazi svaki vid slobodnog razmišljanja?“, ali neću da me ne bi uhapsili. Numere „Get Out Of The City“ i „Don’t Talk To Me“ direktno se obraćaju rasistima kojih u okruženju imaju u izobilju, a naslovna „Right Side Of History“ govori o staroj dobroj poskočici -Istoriju pišu pobednici, i o tome kako će za 200 godina, ako Amerika uopšte bude postojala, klincima ove reality zvezde na času istorije verovatno spominjati kao „ekscentrične“ pre nego „prilično retardirane, ako mene pitaš, brale“.

I za sam kraj kao moj favorit ostavljam drugu po redu pesmu na albumu sa nazivom „Tamir Rice“. Ova pesma umesto generalizacije bezrazumlja i nepravde, fokusira svoju priču na hladnokrvno ubistvo dvanaestogodišnjeg Tamira od strane pripadnika klivlendske policije iz novembra 2014. Naime, dečak je ustreljen pod sumnjom da je potezao pištolj, za koji se na kraju istrage ispostavilo da je bio plastična igračka. Iako Death Ridge Boys žanrovski više podsećaju na Blitz ili Criminal Damage, ova pesma meni lično neodoljivo lici na gheto tematiku Living Colour-a iz devedesetih, i recimo pesmu „Open Letter To A Landlord“. Na problem regrutovanja dece u bande od ranog detinjstva i pandure lake na obaraču, kratkom i jasnom porukom (lakše da shvate), Tamir Rice Was Innocent. (Ivan)

Recenzija originalno objavljena u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close