IzdanjaRecenzije

BATTLE RUINS – Glorious Dead, LP (Rock’n’Roll Disgrace)

Battle Ruins je bend oko čijih izdanja se vode ratovi, čiji se koncert u Berlinu rasprodao za par sati, za čije ploče se čeka na pre-order satima, za čiji novi album je na koncertu u Berlinu napravljen red od bukvalno 50 metara u kojem se čekalo po pola čuke, da bi mnogi, pa i ja, skontali da su ga izduvali pa izašli iz reda. Kasete koje uvek rade u malim tiražima dostižu vrednost od 50 evra… I uvek iznova se pitam zašto?  Ne ide mi u glavu stvarno. Ne razumem kako im je uspelo da se cela priča toliko podigne? Preslušaš bend kontaš dobar je. Ima lik i glas, muzika jeste dobra ali opet čemu to ludovanje i toliki hajp oko njih? Ne razumem ni politiku benda. Vidiš da ti se ploča super prodaje zašto ne odradiš veći tiraž i svima je učiniš dostupnom? Druga stvar, a to je kako su izveli to da im koncerti budu rasprodati za tako kratko vreme. U Americi su svirali sa Templarsima i koncert se rasprodao zbog Battle Ruins kojima je to bio prvi nastup. Ne razumem i dalje. I povrh svega toga, bend ima singl, dva izdanja, ukupno tri koncerta (ili ipak 4?) od kada postoje, a to je dobrih deset godina. Da, da tri koncerta, od toga dva u Evropi i jedan u Americi.

Opravdanje za tako slabu koncertnu aktivnost je to što članovi Battle Ruins imaju previše bendova pa kad koji uspe da dođe na red. Lista grupa u kojima likovi sviraju je impozantna, pa idemo redom: Boston Strangler, Rival Mob, Mind Eraser, Stone Digger, Peacebreakers, Social Circle, Hammer And The Nails, No Tolerance, Waste Management. Bukvalno sve najbolje što dolazi iz Bostona skupljeno je u ovom bendu.Brendan recimo ima akciju da sa Pagan Altar nastupa povremeno, doleti do Evrope , odradi gig i vrati se nazad. Bubnjar im je još gori, ima milijardu nekih projekata. Nego…

“Glorious Dead” im je drugi LP, izašao je četiri godine nakon prvog i na njemu se nalazi 8 stvari u 25 minuta muzike. Dosta je drugačiji i definitivno me nije osvojio na keca kao prošli. U bendu je sada i druga gitara, lik iz Boston Strangler/Peacebreakers, i to je očigledno uticalo na promenu zvuka. Dosta je kompleksnija svirka, ima mnogo više hard/rock uticaja. Tekstualno su ostali na istom nivou, dakle teme su:  vikinzi, ratovi, osvete… sa coverom koji je tradicinalno ružan (i merch im je ogavan) i gotskim slovima. Albumu definitivno treba dati malo više vremena da uđe u uvo. Sve skupa, ovo je dobra ploča ali i idealan teren da im se zalepe razne etikete. Ko prati bend zna o čemu pričam. Battle Ruins kod mene ima kredit uvek, zbog svih gore nabrojanih majstorija u koje su njegovi članovi upleteni. Vrlo prosto, ko ih je gotivio do sada gotiviće i ovo, ko nije neće mu se svideti. Siguran sam, ovo je izdanje koje će na kraju godine biti u samom vrhu top lista.

(Nemanja)

Rock’n roll disgrace

 

Recenzija objavljena  u “Out Of The Darkness” #4, 5/2018

Tags

Leave a Reply

Close