Kolumne

Thimble – 20 years of grooving up / 1998 – 2018 /

Kragujevac, dolina gladi, sredina ’90-ih. Mladi, urbani ljudi, još uvek nedesetkovani urbanim bolestima, masovnim proseljačenjem grada, kao jedne od posledica bombardovanja, konstantno bez para, vreme su ubijali, sviranjem i skejtbordingom. Što bi rekli, klasično građansko jevropejsko odrastanje. Sve to 20 i kusur godina, pre pojave pojma “evropske vrednosti”… Ali…

Pošto je mesto radnje ove priče Kragujevac. Jednostavno se moraju spomenuti, u to vreme uveliko aktivni Alan Ford (simpatična verzija punk rocka predvođena Karišom), Fireball (super punk sa sve curom na glasu & bassu i možda gitarom? davno beše), Dead Joker (legendarni death metalci su već lagano nagoveštavali kraj rada), Čovek bez sluha (tada još uvek mlad bend). Vredni pomena su i metalci Introitus sa izdanjen na austrijskom labelu, i naravno Johanbeen (noise grinderi navučeni na rejv, koji su bili Prti Beegee pre njih samih) uz neizostavni KBO! koji su u to vreme već imali staž od 15 godina sviranja i status legendi koji i dan. Ima tu još bendova, mnogo širi i kvalitetniji dijapazon lokalne indie muzike, nego ova koja se danas klincima nudi.

’96-e godine, Malidža i Voja , pokušavali su da nastave sa bendom, Bombaški proces koji je u tom periodu bio na nekoj stand by fazi. Istovremeno, Iveza je tražio ljude s kojim bi mogao da svira. Preko Željka Čupavog i ekipe iz grada, skupljene mahom oko „Metletvice“ – novinarnice, malog kioska gde se, uprkos ničim izazvanim sankcijama, nekim čudom mogao kupiti „Thrasher“ i „Metalhammer“.
Iveza i Malidža se konačno upoznaju i te Iveza odlazi do Malidže sa svojim pojačalom. Penje ga na vrh erdoglijske četvorospratnice bez lifta i njih dvojica odrađuju prvu zajedničku probu. Na repertoaru su im bili Helmet, Prong, Clawfinger, minus repovanje. Sve to obogaćeno je bilo Malidžinim urlanjem i Ivezinim pevanjem, po kom će Thimble postati prepoznatljiv. Postava je kompletirana, jedino su uvek imalu boljku zvana bass gitara, na kojoj se smenjuje više ljudi. Tomke svira na albumu a kasnije u bend stiže i Cvika, svima poznat kao basser Van Gogha.

Od trenutka upoznavanja, do prvog koncerta, u Domu omladine Kruševca, prošlo je oko godinu dana. Prva godina postojanja benda, po rečima Iveze i Malidže, prošla je u međusobnom muzičkom upoznavanju i usklađivanju da zazvuče kao kompaktna celina što im je i išlo na ruku jer su poznati kao bend koji je, u to vreme, sve ostavljao bez daha.

Prvi nastup benda, u Kruševcu

„Bio sam fan Bombaškog procesa i hteo sam da sa mojim bendom, sviraju u Kruševcu. Okrenem Marka, koga sam nešto ranije upoznao na koncertu Spletterheadsa u Paraćinu, saznajem da se bend raspao ali da ima novi bend i da bi rado došli. Thimble i ortaci su stigli prepunim minibusom, što su inače praktikovali kasnije“ – govori Miša, član nekadašnjeg benda Fat Youth. On dodaje da su na samoj probi ostali zabezeknuti koliko je bend dobro zvučao.“To veče su bili toliko moćni, skladni i komplaktni da evo i dan danas, 21 godinu kasnije, pamtim svaki detalj njihovog nastupa.”
Kruži priča koju je svojevremeno pričao Žika iz benda Babe. Tokom jednog njihovog nastupa u Kragujevcu krajem 90-ih neki klinci su ih zamolili da otvore koncert. Složili su se. Ti klinci su bili zapravo Thimble, bili su toliko dobri, da je masa podivljala dok su oni nastupali. Posle koncerta Žika je izjavio da se nikad gluplje nije osećao na bini kao tad nakon njih.

Preko Sorge, nastavnika fizičkog iz Osnovne škole „Stanislav Sremčević“, koji je inače predavao fizičko gotovo svima iz tzv. „Erdoglija Hardcore“ ekipe (neizbežan dodatak grafitima bendova koje smo mi, klinci, crtali po naselju Erdoglija. Kasnije je taj termin postao opšte prihvaćen i među panksima ali i u hip hop odnosno ekipi koja je praktikovala ekstremni sport) Thimble dobija na korišćenje koncertnu salu u kojoj je ubrzo snimljen “Groove It Up”. Snimatelj je bio Drakče, još jedna lokalna legenda, koja je svoj zanat, kao tonac, kalila po Sloveniji za vreme bivše države.

„Snimali smo u septembru 1997., sve je snimljeno uživo za jedan dan, od 10 ujutru do 9 uveče. Za vreme snimanja, Drakče je imao par nervnih slomova, jer je shvatio u kakav posao se uvalio i to za džabe. Proces je išao tako da sviramo, odnosno snimamo celu pesmu pa ako napravimo grešku idemo sve iz početka. I tako svih 12 pesama. Zanimljivo je da smo i vokale snimali zajedno u paketu, a ne, kako to obično ide, odvojeno. Sve je ispalo najbolje moguće i mi smo dobili „Groove It Up“ snimljen na dat traci.“ – priča Iveza .

Za potrebe snimanja, preko istog tog Drakčeta, u bend dolazi basista Tomke koji je svirao progresivni metal u sastavu Talisman. Tomke na žalost nije više među nama, a osim na tom albumu odsvirao je sa bendom i dva koncerta, jedan na Trgu u Gornjem Milanovcu a drugi, koji je ujedno bio i promocija kasetnog izdanja „Groove It Up“ – a, u tadašnjem klubu „Scream“ u Kragujevcu.

Kasetno izdanje albuma izašlo je tokom proleća ’98, za Max Butcherov „Butcherian Sound“ u tiražu od 500 primeraka. Max je dizajnirao i omot, dok je fotka na prednjoj strani Malidžina tetovaža koju je uradio nadaleko čuveni Mojsa – Tatoo Erdoglija. Flajere, omot i same kasete štampao je Paja iz tadašnjeg „Pussycat Records & Store“ , lokalne prodavnice kaseta i diskova, koja je, po ponudi mogla da parira štandovima ispred beogradskog SKC-a ili niškoj radnji „Energy“.

“Nakon izlaska kasete svirali smo svuda, gde god su nas zvali od Niša do Subotice. Bitno nam je bilo samo da nas ljudi čuju.U Beogradu smo svirali više puta, čak i za vreme bombardovanja. Sećam se, napolju je u toku bila vazdušna opasnost a mi imamo nastup u KST-u. U Barutani smo svirali sa Eyesburn, Hitman, Discord, Headstream u kome je pevao Oliver, danas vokal Kande, Kodže i Nebojše. Tom prilikom nam je na bubnju uskočio Ilija (ex Hitman, Concrete Worms) jer Voja nije mogao da pođe sa nama. Vežbali su stvari u kolima preslušavajući album. Reakcija ljudi je svuda bila dobra jer smo se maksimalno trudili oko svega, pogotovu oko live nastupa“, priseća se Marko.

Interesantno je dodati da tekstovi pesama za „Groove It Up“, nikad nisu ni napisani i nebrojeno puta, tokom koncerata, bili su menjani u hodu, shodno Malidžinom raspoloženju. Nešto slično su i Boy Sets Fire uradili na svom „This Crying, This Screaming …“. Tako da ne čudi činjenica što su upravo oni jedan od omiljenijih sastava članova Thimble-a, kako sadašnjih tako i bivših.
Osim Thimble-a , Malidža i Voja , pojačani Vujom KBO! na bas gitari sviraju kao No Freaks. Brzi melodični punk rock inspirisan FWC / Epitaph bendovima. U legendarnom „Češnjaku“ snimaju demo, koji izlazi kao split izdanje sa Thimble demom, koji je takođe snimljen tokom leta 1998. U istom studiju.

Ta split kaseta izašla je kao prvo i jedino izdanje „Hold Me Up Records“ u vlasništvu Kaće iz Kragujevca. Mislim da je i danas to jedina hardcore etikete koja je ikada postojala u Šumadiji . Za drugo izdanje pomenutog labela planiran je bio EP benda No I Can’t Close My Eyes Anymore ali je bombardovanje poremetilo planove i posle jednog samo izdanja label je ugašen.

„Naša osnovna želja bila je da sviramo što više koncerata, da album u eri pre interneta dospe do što više ljudi. Nismo ni sanjali da će se neko uopšte zanimati za detalje nakon dvadeset godina i da je taj album, možda nekom i bitan. Mi smo samo dali sve od sebe, radili najbolje što smo mogli u tom trenutku i to je ostalo zabeleženo“, saglasni su Malidža i Iveza.

„Svideli su mi se jer je zajedničko pevanje Marka i Iveze bilo nešto što do tada nisam čuo kod nas. Pogotovo nisam takav bend očekivao iz Šumadije. Nije mi puno trebalo da ih pozovem u goste. Sa T-Error su svirali u NIšu, u klubu „Čaplin“. Bilo je to u leto 1998. neposredno pred moj odlazak u vojsku. Dosta ljudi ih je prihvatilo. Znali smo već pesme, ali ne i tekstove jer ih nije ni bilo na omotu kasete. Sećam se, svirali su obradu Sheltera „Here We Go“ na kojoj smo im pomogli sa bekovima. Drugarstvo se nastavilo pa su nam Thimble gostovali na albumu koji smo snimili u Kragujevcu par meseci nakon druženja kod nas. Zar je već prošlo 20 godina od tog koncerta i izdanja?“, kaže Tale, pevač niškog benda T-Error.

Thimble sam prvi put gledao sa drugarima, ne znam da li baš u rodnoj Velikoj Plani ili u komšiluku, u Palanci ili Velikom Orašju… Ne sećam se mesta baš najbolje. Marko mi je poklonio album tom prilikom. Svirali su u malom klubu u kome je jedva stalo stotinak duša. Bilo je veoma tesno, a oni su svojim zvukom baš sabili masu“, seća se Boba, gitara/bass u brojnim bendovima poput: Hang, Hitman, Eyesburn, Soulcraft, In From The Cold, Drawbacks i dodaje: „Imali smo utisak da gledamo neki bend koji dolazi iz Evrope, Amerike a ne da su u pitanju momci odavde. Ta prva postava je zvučala neverovatno moćno. Od tog momenta Thimble je za mene jedan od najboljih bendova sa ovih prostora a „Groove It Up“ klasik takvog zvuka i tog vremena”.

Nesumnjivo je da je „Groove It Up“ kaseta došla do velikog broja ljudi izvan Kragujevca i da je bend dobio dosta fanova širom Srbije.

„Groove It Up je mogao da parira bilo kom aktuelnom albumu sa evropske i uopšte svetske scene u to vreme. Fenomenalna rifaža sa odličnom kombinacijom melodije vrištanja i pevanja u falsetu. U ono vreme reakcija na prvo preslušavanje bila je “woooow, ovo zvuči fenomenalno”. Live snimak bez publike bio je pun pogodak jer ni jedan srpski studio u to vreme nije mogao da pruži tu atmosferu i energiju u snimku koju je bend i te kako umeo da iznese i uživo. To je album koji danas, 20 godina kasnije, mogu slušati kao da je snimljen ovih dana, meni zvuči jednako sveže“, ističe na kraju Miša.

Tekst pripremili: Nemanja i Bojan

 

 

Text originalno objavljen u “Out Of The Darkness” #4, 05/2018

Comments

comments

Tags
Close