Kolumne

Profesor piše

Pre izvesnog vremena dobili smo (The Truth, bend u kojem sviram – prim. aut) ponudu da se pojavimo na kompilaciji bendova sa ovih prostora, mahom iz Srbije, uz prateće objašnjenje o planovima, idejama i željama izdavača. Nisam krio iznenađenje jer em što nisam odavno video da neko sprema, pa makar i online, kompilaciju domaćih bendova, em nisam očekivao da će se neko setiti i nas, a nije Dan bezbednosti. Pomalo je to i naša krivica jer u eri društvenih mreža mi nešto izmišljamo i nema nas ni na jednoj, osim što imamo nekakav wordpress sajt, ali budimo realni, ko još ima vremena za pregledavanje takvih sajtova. Ostajemo, što bi Nemanja rekao, „true“ do kraja. Elem, vratimo se kompilaciji. Ovakvi pokušaji stvarno su vredni podrške jer je lokalna scena odavno na aparatima za preživljavanje, pa bilo kakav pokušaj reanimacije je svakako dobrodošao. Posebno je pohvalno što je ideja o kompilaciji došla od nepoznate ekipe, što znači da se ipak priča širi van okvira već ustaljenih i poznatih faca. Kad smo kod toga, interesantno je da gotovo niko sa scene ne poznaje ekipu, pa tako ostaje misteriozno ko su oni zapravo. No, nije ni važno, sve pohvale za ideju i želju za cimanjem.

Sve bi bilo sjajno i bajno da nisam, na predloženom spisku bendova koje izdavač planira da cima, ugledao ime izvesnog benda koji mi je pomalo odskakao od ostalih. Uglavnom se radilo o dugogodišnjim pregaocima lokalne DIY hardcore/punk scene, starim znancima i dobrim prijateljima, u čije namere ne mogu da sumnjam. Sam krem de la krem trenutne scene. Međutim, kao što rekoh, jedan bend mi je odskakao od ostalih. Iskreno nisam očekivao da će se on naći na toj listi jer ih ne smatram delom naše scene. Još pre izvesnog vremena sam naleteo na njih, bacio pogled i uho, mada je bilo dovoljno da pročitam njegovo ime i da shvatim o čemu se radi. Klasičan provincijski „hardcore“ (čitaj: nabod) bend sa tekstovima o ujedinjenju scene i „socijalnim“ tekstovima o društvu bez nade. Toliko puta prežvakane teme i rifovi da mi je već muka od samog čitanja naslova pesama. Svejedno sam otišao ponovo da ih malo izguglam da vidim sa kim ćemo, možda, deliti prostor na kompilaciji. Tek nakon ovog, drugog po redu, čekiranja sam potvrdio moje sumnje da ovaj bend definitivno ne zaslužuje da bude deo naše scene i da mi ni pod kakvim uslovima ne bi trebalo da delimo prostor sa njima, pa makar i na online kompilaciji. Jer kako bih sebi, i drugima, objasnio da smo na istoj kompilaciji sa bendom koji sa ponosom ističe kako je osnovan na verski praznik Sretenje (za neupućene to je 15. februar, danas i Dan državnosti jer je tog dana počeo Prvi srpski ustanak) i pri tom se taj podatak naglašava kao jako bitan. Da se razumemo, ne bih da zvučim kao pomahnitali Boljševik i da zabranjujem ljudima da veruju i poštuju praznike, svako je slobodan da radi šta hoće, ali brate mili, ima li stvarno nešto krucijalnije za bend od toga da je osnovan na neki tamo verski/državni praznik. Istovremeno, bend „poziva“ da se više pažnje posveti poštovanju, pretpostavljam pravoslavnih i tradicionalnih praznika, nego nekom tamo danu „nerada“, 1. maju. Mogu da pretpostavim na šta momci referiraju i sigurno bi dodali da je to nekakav „komunjarski“ praznik za koji bi trebalo da nas boli uvo. Šta drugo očekivati od benda koji sarađuje sa pevačem 357 – možda neku novu četničku obradu, u najboljem slučaju. Ako ne i ljotićevsku, ko će ga znati. Zamislite da se osamdesetih godina u u SAD pojavio hardcore/punk bend koji sa ponosom ističe kako je osnovan 4. jula i kako bi američki pankeri trebali da više poštuju tradicionalne vrednosti. Pa majku mu, upravo zbog nepoštovanja tih i takvih vrednosti je nastao hardcore/punk. To je kontrateža ustaljenim vrednostima malograđanskog društva i lažnog morala. To je onaj “Jebite se” stav! Neka se jebe vlada, parlament, crkva, škola, tradicija, direktori, itd. Zvuči infantilno, ali kapirate šta želim da kažem. Uostalom, tako sam bar ja razumeo celu stvar, možda je problem sa mojim pankerskim stasavanjem.

I nakon svega pojavi se bend koji, onako bratski, podseća da bi trebalo da se vratimo poštovanju tradicionalnih vrednosti, istovremeno sarađujući sa otvorenim homofobom i desničarem (ko je rekao fašista?) i predstavlja se kao deo nekakve hardcore (uglavnom bez onog “punk”) scene. Ma ajte molim vas, kakva scena, kakvi bakrači. Jedva smo sabrali, ovo malo šake jada što se odaziva na ime “DIY hardcore/punk scenom” i dogovorili oko nekih osnovnih vrednosti koje promovišemo. U vezi sa tim, kada su ovakvi slučajevi u pitanju naša je dužnost reći “No passaran!” i ostaviti takvu ekipu da menja svest nekih običnih ljudi. Mi pankeri smo ionako crne ovce društva i nema nam spasa.

 

Kolumna originalno objavljena u “Out Of The Darkness” #5 , 10/2018

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close