Kolumne

Grindcore noise HC specijal

Već neko vreme kod mene je sazrevala ideja o saradnji, tj. pisanju za fanzin Out Of The Darkness. Međutim, nikako da se odvažim i napišem nešto, dam doprinos. Valjda, jer nisam hteo da kvarim postojeću koncepciju ovog fanzina. Od prvog broja, uzevši u obzir sastav redakcije, jasno je bilo kakav će biti fanzin. A moj muzički senzibilitet je baš specifičan, ako se to uopšte i može nazvati muzikom. No, kasnije su me Zgro, pa i Nemanja i Đole, motivisali da odradim neku vrstu preseka stanja na toj ekstremnijoj sceni. Jer, svi smo mi iz istog korena izrasli, samo se to drvo razgranalo, pa je jedna grana otišla ka NYHC pravcu, druga ka nekom neocrust, a mi smo ostali u blatu oko tog drveta, koje se konstantno zapišava ljudskim i životinjskim urinom. Onaj najsmrdljiviji i najgrozniji deo, grindcore, noisecore, haotični i prljavi hardcore, punk… A i sam pišem i vodim fanzin, doduše na engleskom, pa što ne bih i ovde oprobao svoju „literarnu“ egzibiciju i obogatio ovaj fanzin svojim skromnim doprinosom. Pošto sam svestan da među čitaocima nema mnogo zainteresovanih za pomenute žanrove, pravce, kompromisno rešenje sa urednicima svelo se na neku vrstu tog preseka stanja, info letter-а. Da izdvojim neka, meni vredna pomena, izdanja, koncerte ili festivale na kojima sam bio u proteklih godinu dana a možda i jače, a da pritom pokrivaju našu domovinu, ali i region. Akcenat će biti na Ex-Yu uz, recimo, pominjanje i nekih delatnosti iz severne Mađarske, pa Grčke… Dakle, sve što nam je u regionu i što eventualno možete da nabavite u fizičkom izdanju ili pak čujete uživo. Da ne odlazim u preduboku egzotiku i pišem recenzije peruanskih noisecore bendova, to bi bilo previše. Namerno neću ostavljati kontakte pomenutih izvođača, izdavača, distribucija, fanzina, neka se zainteresovani malobrojni čitaoci aktiviraju i sami iskopaju to – sam dojam svega je tako dosta jači. Pa da krenemo…

 Započeo bih sa mojim sugrađanima, nepravedno zapostavljenim. Bend Kalo, koji je svoju sirovu izvornu pank priču započeo pre tačno 10 godina. Imaju nekoliko demo izdanja i split sa Atomskim ratom. Jedno vreme bili su dosta koncertno aktivni, nastupali su širom Srbije, bili su i u Sloveniji ako se ne varam, nastupali i na Optimalinija Kaos Panonia festivalu, doduše hendikepirani (bez gitariste). Uživo su stvarno haotični a demo snimci kao u duhu osamdesetih, da je snimamo kasetofonom. Trenutno snimaju nov materijal pod radnim nazivom „Riznica košmara“. Kad već pomenuh split sa Atomskim ratom, ostaje žal što su prestali sa radom. Bili su verovatno jedini bend u Srbiji koji je negovao taj izvorni HC zvuk, karakterističan za hladne nam krajeve Skandinavije. Finska, Švedska… Shitlickers, Kuolema, Kaaos, a Atomski rat mu došao kao neki dalji hibridni blizanac pomenutih bendova. Elem, tu su i hiperaktivni omladinci iz Sombora Pestarzt. Svakom narednom svirkom i studijskim snimkom bili su sve brži i besniji, tako da su odmakli od nekog početnog zvuka. Iako su u jednom periodu stagnirali zbog nestabilne postave, u globalu prilično su aktivni. Obišli su pola Evrope a u poslednje vreme rade na novim stvarima i najavljuju za ovu godinu 10-ak novih stvari od kojih već dve sviraju uživo i nadaju se LP izdanju. A trenutno su u procesu bukiranja turneje, mislim da je u pitanju april mesec. Srećno omladinci! Posle nekoliko godina kontemplacije, Beograd je dobio nekoliko baš jakih bendova. Mutabo, nastao 2014, sa krajnje iskusnom ekipom (prethodno svirali u Dažd, Nakot, Atomski rat)… Mutabo, držeći se crust punk linije, sa suptilnim uticajima drugih žanrova, koje svakoj pesmi daju posebnu nijansu, ostavljaju značajan utisak. Na domaćoj sceni nisu previše zastupljeni kada su u pitanju svirke. Imali su svega nekoliko nastupa, uključujući  i Novi Sad (u nekadašnjem Društvenom centru, kada se radio benefit za OKP festival). Ali su zato sa saborcima iz Hazardera svirali širom Evrope, a najreprezentativniji je nastup u Hrvatskoj, na No Sanctuary festivalu. U poslednje vreme  bend pokazuje malo manje znakova života, ali u čauri se trenutno dešava nova mutacija koja će u narednom periodu rezultirati novim materijalom. Mutacija? Mutogen? Još jedna ekipa veterana na sceni, nekada su pržili uz Analni karakter, Nakot, Helltard, sada u nekom mutiranom obliku… Stvarno svega tu ima, mada je osnova grindcore, fastcore. Kratko, brzo, efektno. Ugostili smo ih par puta u Novom Sadu. Prošlog leta imali su uspešnu turneju koja je obuhvatila i susednu Hrvatsku, u okviru Buka i Otpor festivala. Borkes mi reče da planiraju novi snimak, hajde onda da sačekamo strpljivo. Još jedan bend koji me je oduševio je Apsurd. Nedavno im je izašla kaseta za odličnu hrvatsku izdavačku kuću Doomtown Records, a imao sam prilike i da ih gledam u Beogradu, kada su nastupali sa japanskim ludacima Sete Star Sept i makedoncima Transhunter. Taman kad sam pomislio da je takav zvuk i zvanično umro u našim krajevima, oni su me razuverili. Prva asocijacija su mi Tožibabe, čak i U.B.R, Solunski front… I ako je neki bend uspeo da zadrži taj duh HC panka osamdesetih iz Jugoslavije, to je upravo Apsurd. Zadržaćemo se još malo u prestonici. Acroholia, koja je prilično dugo prisutna, snimila je pre par godina novi album. Imao sam prilike da ga preslušam zahvaljujući Urošu. Uprkos proseku godina članova, izdanje nije uzgubilo na potrebnoj sirovosti, brzini i ubedljivosti. Sa završetkom neuobičajeno dugačke, ala Godflesh pesme, završava se ova grindcore seansa. Šta više, meni lično je mnogo bolji ovaj album od poslednjeg njihovog izdanja iz sad već davne 2003. godine. Album je potpuno spreman za izdavanje, započet je i dizajn omota, ali se to razvlači u nedogled. Stvarno se nadam da će to biti objavljeno na nekom fizičkom formatu, šteta bi bila da celokupan snimak ode u zaborav ili ostane na nečijem kompjuteru u vidu mastera. Od domaćih bendova nabrojao bih još Atentat na sluh, totalni noisecore masakr, zatim Propoved koji svira heavy doom metal, prilično opskuran. Jedan od paradoksa vezanih za Atentat na sluh je da imaju veću bazu fanova van granica Srbije, te se nadam da će uskoro izaći iz hibernacije. Što se koncerata i samih koncertnih prostora tiče, Sombor je nedavno dobio samostalni prostor za koncerte – Discont DIY. Svojevremeno je Sombor bio prilično koncertno aktivan, dovodili su se i inostrani bendovi, pa je priča malo zamrla, ali su je neki novi omladinci sada vratili na mapu svojim aktivnostima. Nadam se dobrim svirkama. U Beogradu sam letos gledao Sete Star Sept u paketu sa Transhunter i Apsurd. Sete Star Sept je stvarno oduvao! Japanski duo, bass, bubnjevi i vokali. Čist minimalizam, čista noisecore agresija bez koketiranja sa drugim pravcima. Izađeš sa svirke i osećaš se kao da si bio u ringu, na bokserskom meču. To je to. Inače, svirka se održala u novom prostoru nadomak pančevačkog mosta. Furija Info Shop, mislim da je to naziv.

U Hrvatskoj, za razliku od Srbije, trenutno ima malo više aktivnih grindcore i crust bendova. Disbaja i Krlja na prvom mestu, oba benda smo ugostili u Novom Sadu, u klubu Suburbia i na Optimalinija Kaos Panonia. Super ekipa, jos bolja svirka. Članovi Krlje imaju i novi bend, projekat, pod imenom Aligrindtor, koji me dosta podsecaju na belgijski Agathocles. Prošle godine su objavili dosta split izdanja, a nastupali su i u Zagrebu sa američkim grindcore bendom P.L.F. pre par meseci. U martu mesecu dolazi finski Rotten Sound u Zagreb, i nastupaće sa Krljom. Nailed In je još jedan bend vredan pomena, ekipa sačinjena od nekadašnjih članova AK-47, Black Gust itd. Besna hardcore ekipa u duhu osamdesetih, prožeta brzim powerviolence elementima. Imaju za sada jedan EP. Čuo sam i od par prijatelja da je Davor okupio neku novu, podmlađenu postavu za Patarene, ali niko ne zna šta će biti od toga. Poslednje što sam čuo od Patarena je studijski snimak od pre par godina, gde je na vokalima gostovao Giulio iz Cripple Bastards. Mada mi je i Poda rekao da ga je Davor zvao da snimaju novi materijal za Buku, ali se to odugovlači u nedogled. Nažalost, Dislike i Nonsense iz hrvatske Požege nisu više aktivni, a bili su mi baš jaki bendovi. Mada za Dislike nisam skroz siguran da li su aktivni ili ne, dugo nisam u kontaktu, iako se redovno viđamo u Češkoj na Obscene Extreme festivalu. Rani Dislike je bio odličan, kasnija izdanja su mi bila previše tehnički potkovana, sa metal prizvukom i dosta upeglani, nije to više odgovaralo mom ukusu. Podsećalo me na Assuck, recimo. Bili su doduše odlični uživo na Obscene Extreme festivalu, 2011. godine, svirali su isti dan kada i novosadski Nominal Abuse. Nonsense je takođe prolazio kroz muzičke transformacije, od haotičnog thrashcore poput benda Rapt, pa do prebrzog HC-a sa zrelijim i direktnijim tekstovima i vokalima. Boris, pevač Nonsense, ima i svoj solo bend Gutterskull, a vodi i distribuciju gde se mogu nabaviti razna izdanja hrvatskih bendova. Izgubio sam korak sa bendom Bolesno grinje, poslednje što sam čuo od njih je izdanje iz 2016, ne znam da li su u međuvremenu nešto novo objavili. Ako jesu, voleo bih to čuti i ispratiti. Moram predstaviti ovde i mog prijatelja Igora Mihovilovića. Grad Split mu je kolevka ali ga je, radi životno-ekonomskih razloga, zamenio Zagrebom. Čovek još od devedesetih radi na raznim muzičkim projektima, uglavnom eksperimentalnog podznaka, vodi distribuciju, nekoliko manjih DIY izdavačkih kuća, od Guranje s litice do Grobarluk Records sa Josipom Ivićem te sarađuje sa velikim brojem drugih nezavisnih izdavača kako u regionu tako i širom sveta. Igor je pomogao i Beri u odabiru nekih materijala za reaktiviranu staru izdavačku kuću Ill In The Head, koja je sada locirana u Kanadi. Pomogao je i sjajnoj italijanskoj izdavačkoj kući F.O.A.D. oko prikupljanja materijala za nekoliko ploča, između ostalih i kultni beogradski Brainstorm “Only the Dead…” pa zatim Grč “Sloboda narodu” itd. A sam F.O.A.D. razbija sa izdanjima, kako na pločama tako i diskovima. Od noisecore, grindcore do starih HC thrash izdanja, sve sami klasici i lektire.

Slovenci tradicionalno održavaju crust i d-beat, a prijatno sam se iznenadio pre par meseci kada sam dobio par primeraka fanzina The Missing Link, u finom A4 formatu. I to od Boce Jakina, žive legende, pevača i ključnog pokretača benda Extreme Smoke 57, verovatno najistrajnijeg grindcore benda na ovim prostorima, uz Acroholiu. Uvek se obradujem novim fanzinima a posebno kada je sadržaj dobar, iako su pitanja pomalo kliše, svakako se ceni Bocin dugogodišnji entuzijazam. Ovo mu je drugi broj, nadam se da će ih još mnogo biti (u mojim rukama). Јоš jedna velika faca iz Slovenije je Matjaž Galičič. Devedesetih je vodio nekoliko DIY izdavačkih kuća i distribucija, objavljivao je esencijalna noisecore izdanja za ono vreme, sve na kasetama. Sve je to bilo aktivno u rasponu od 1994. pa do neke 2004. Ima i dan danas ućešća u mnogim muzičkim projektima, nastupa uživo i objavljuje izdanja. Što se noisecore dela tiče, 2016. je objavljena odlična 7” split ploča ОPS-PSF (Japan) / Snajper (iz Slovenije).

Vreme je da se zaustavim sa ovim piskaranjem, valja ostaviti nešto materijala i za naredne brojeve, a onda bih mogao obuhvatiti i Mađarsku, Makedoniju, Grčku…

 

Kolumna originalno objavljena u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close