Kolumne

The Clash – 35 Years Of Combat Rock

Originalno objavljen 14. maja 1982. godine, “Combat Rock” je peti studijski album The Clash. Takođe, to je njihov najprodavaniji album ali i poslednji na kome su se kao članovi benda pojavili gitarista Mick Jones i bubnjar Topper Headon. To je album koji je izazvao podele veće od bilo kog drugog njihovog izdanja, kako među članovima benda tako i među fanovima. Oni najtvrdokorniji su tvrdili da se bend ovim albumom konačno prodao mašineriji muzičke industrije…  i nisu mogli da pogreše više od toga.
Ovaj album je predstavio The Clash kao bend koji je strastveno oslikao vreme i svet u kome živimo, i kako smo dotle stigli. Na neki način, uspeli su da ograniče količinu anarhije i haosa koji su kuljali iz zvučnika, a da pritom ne ugroze poruku koju su slali. The Clash su opeglali problematične ispade sa svog prethodnog trostrukog albuma “Sandinista” (1980), koji je bio papazjanija na pola puta između genijalnosti i potpune zbrke. Kao producent albuma “Combat Rock” bio je angažovan veteran zanata Glyn Johns, koji je svojim iskustvom uspeo da ih ubedi da urade standardno izdanje umesto duplog albuma čiji je radni naslov bio “Rat Patrol From Fort Bragg”.

“Combat Rock” nisu samo pesme “Should I Stay Or Should I Go” i “Rock The Casbah”, on je mnogo više od toga.Članovi benda su bili veliki fanovi filma “Apocalypse Now” i bili fascinirani Vijetnamskim ratom. Kao rezultat toga, nekoliko pesama sa albuma predstavljaju razmišljanja o ratu i njegovom uticaju na ljudsko društvo. “Straight To Hell” je pesma o jednoj Vijetnamki i njenoj deci čiji su očevi bili američki vojnici, koji su na kraju pobeglii i ostavili ih (paklenoj) sudbini. “Sean Flinn” je još jedna vijetnamska priča, o sinu poznatog glumca Erola Flynna; on je bio foto-reporter i nestao negde u Vijetnamu 1970. godine.

Bend je proveo većinu 1981. i deo 1982. godine u Njujorku i njegov uticaj se jasno oseća kod mnogih pesama sa ovog albuma. Jedna od takvih pesama je “Red Angel Dragnet”, inspirisana ubistvom Franka Melvina koji je bio član “Anđela čuvara”. U pozadini možemo čuti rečenice iz Scorseseovog “Taxi drivera” koje izgovara Cosmo Vinyl, dugogodišnji saradnik i povremeno menadžer The Clash, koji imitira glas Travisa Bicklea koji je glavni lik u filmu.
“Overpowered By Funk” oslikava trenutni veliki uticaj hip-hopa (tada se to zvalo “rep”) na bend. Strummer se u intervjuu iz 2002. priseća toga: “Kada smo stigli u Ameriku, Mick je naleteo na jednu prodavnicu ploča u Bruklinu u kojoj su imali muziku Grand Master Flash And The Furious Five, The Sugar Hill Gang… bili su to bendovi koji su radikalno menjali muziku, a promenili su i nas.” U ovoj pesmi se čuje rep-vokal legendarnog grafiti-umetnika Future 2000. Ona je uspela da uhvati raspoloženje i duh Njujorka ’82. i odškrinula nam vrata muzike koju će kasnije raditi Jones sa svojim bendom Big Audio Dynamite. Mračna strana Njujorka oslikana je u “Ghetto Defendant”, rege-dabu u kome se pojavljuje i bitnik-poeta Allen Ginsberg. To je turobna priča o heroinskoj ovisnosti i očaju. Da ironija bude veća, upravo je ovisnost o heroinu primorala ostale članove benda da najure bubnjara Toppera Headona odmah po objavljivanju ovog albuma.

The Clash se nikada nisu ustezali od iznošenja političkih stavova, tako da “Rock The Casbah” ne predstavlja nikakav izuzetak. Namera je bila da to bude pesma o islamskim fundamentalistima u Iranu koji su zabranili rok muziku, ali kao što to obično biva sa svim kul stvarima, prisvojili su je likovi koji uopšte nisu ukapirali njenu poruku. “Znate, američka vojska je svojim trupama ovu pesmu puštala tokom prvog Zalivskog rata, a sada je ponovo koriste dok se pripremaju za drugi” kazao je Strummer, “što je tako za njih tipično i dostojno svakog prezira.” Te, 2006. godine, “Rock The Casbah” je časopis “National Review” ovu pesmu uvrstio u listu 50 najvećih konzervativnih pesama.
Najveći uspeh “Combat Rock” leži u tome što su The Clash uspeli da prodaju tone primeraka jednog nadasve kompleksnog albuma koji je bio toliko različit od svega što se tada nalazilo po top listama. Podarili su nam album koji je predstavljao mudar lirski opis tadašnjeg stanja u Americi, korak na koji se nije usudio više niko osim Grandmaster Flash And The Furious Five u pesmi “The Message”
.

Različiti muzički stilovi na albumu “Combat Rock” simbolično oslikavaju sve veći jaz između Strummera i Jonesa. “Know Your Rights” personifikuje samog Strummera i predstavlja đavolski dobar početak albuma. Ta pesma oslikava pravac u kome je on želeo da bend ide; smatrao je da se moraju vratiti bliže svojim punk korenima. Stilizovana ratna atmosfera koja se provlači kroz “Combat Rock” ide rame uz rame sa teškim temama kojima se on bavi. Tada to nismo mogli znati, ali bilo je to poslednje veliko izdanje The Clash kakve smo znali. Po završetku “Combat Rock” turneje, Strummer i menadžer Bernie Rhodes su primorali Jonesa da napusti bend. Strummer je u pomenutom intervjuu iz 2002. takođe izjavio: “Počinio sam jednu od najvećih grešaka u životu kada sam šutnuo Micka.”

poster koji je išao uz originalno izdanje “Combat Rock” (nepostojeći u YU-verziji)

Nasleđe albuma “Combat Rock” je i dalje živo i zdravo 35 godina nakon njegovog prvog izdanja; možda jedan od najistaknutijih primera toga predstavlja “Straight To Hell” koja je usemplovana u pesmu “Paper Planes” (2007) benda M.I.A. “Combat Rock” je možda jedan od najvećih pogrešno ukapiranih albuma svih vremena. Zagriženi fanovi benda su od njega očekivali mnogo više onoga što je nosio “London Calling“, dok su nasuprot tome The Clashželeli da odrastu i istražuju neke druge teme. Na duže staze gledano – bolje što je ispalo tako.

Comments

comments

Tags

Slični članci

Close