Kolumne

Badmother Puckers (jebem ti plejof)

Gledajući večeras ove nesrećne Sabrese kako muku muče u borbi za “opstanak”, odnosno bolju pol poziciju za draft pošto u ovim američkim sportovima nema ispadanja u drugu ligu već se fenjeraši “bore” da budu na što lošijoj poziciji jer to znači bolje draft pikove, odlučih da napišem par svojih opservacija na direktan upliv ovog sporta u (punk/hardkor) muziku. Možda zvuči infaltilno, ali ta povezanost doista postoji.

Iako se može povući još deblja paralela između hokeja i recimo fudbalskih navijača (i pored toga što to zvuči skoro pa nemoguće, verujte da je sličnost sve samo ne slučajna – koga interesuje nek’ pogleda dokumentarac “The last gladiators” i sve će mu biti jasno), međutim to je drugi par opanaka tako da ću se zadržati na povezanosti sa (punk/HC) muzikom.

Pa aj’ da počnemo redom…

Kao prvo, zašto ja i zašto Buffalo Sabres? Pa ako je neko nekad posetio ovaj grad, onjušio smrad sa Erie kanala, osetio depresiju sivila i getoizma, slušao Halfmast, Plagued With Rage ili recimo The Control, zna da je hokej klub iz tog grada dobitna kombinacija. A da još dodam da tu životare i gmižu i Snapcase i s’oproštenjem Cannibal Corpse, fali samo govnovača rakija za masovan suicid i doživljaj nirvane.

Hokej je, jedan ako ne i jedini sport pored fudbala, koji se često uzima kao tema u mnogim muzičkim da ne kažem punk rock/HC ostvarenjima i koji služi kao inspiracija mnogim bendovima koji su se identifikovali sa ovom “muškom” i pre svega beskompromisnom veštinom na ledu.

Hanson Brothers – The Hockey Song: “… and the Stanley Cup is all filled up; for the champs who win the drink”.

Kroz istoriju, pored muzičkih bendova i muzičkih ostvarenja, bilo je tu mnogo drugih subkulturnih detalja koji su pravili sve čvršću nit između ovog sporta i muzike – setimo se samo “Blood On The Ice” fanzina Ben Weasela (Screaching Weasel/Riverdales), zatim filma Slapshot iz 1977. koji je i dan danas kultni kod zaljubljenika bilo u punk rock, bilo u hokej, a kroz koji su Hanson Brothers odnosno Nomeansno ekipa crpili inspiraciju da pišu i sviraju muziku… zatim veliki broj distribucija (Violent Gentlmen, Youngblood), portala, blogova, web prezentacija koji se bave ovim fenomenom itd, itd. Comeback Kid su recimo uzeli ime bendu iz novinskog naslova koji je opisao povratak u NHL jednog od legendarnih hokejaša Maria Lemieux-a.

Zašto punk i zašto hokej? 

Mislim da razlog leži u tom nekom brutalnom i beskompromisnom pristupu materiji gledajući oba pokreta kroz sociološko-društvenu prizmu, tradiciju, beskompromisnost, brzinu, intenzitet, krajnost u svemu, strast… Mnogo je drugih bitnih komparacija. Recimo, pičvajz na ledu gde postoji uzajamni respekt kod suparnika koji je blizu nokauta i privremenog odvaljivanja a koji možemo povezati sa koncertnim šutkama gde se u većini slučajeva pomaže onima koji završe na podu. Ili recimo, sam fizički izgled mnogih hokejaša koji liče više na punkere, građevince ili huligane (punkere?!) nego na sportiste novijeg doba, tj. lažni Ronaldo faza.

Dropkick Murphys – Time To Go: “… Rancourt’s ready, it’s time to take to the ice; so tie down the jersey ’cause it could get ugly tonight”.

Ovde posebno mislim na “enforcere ili goonse” dobroćudne fajtere koji su tu ne zbog talenta, veštine ili znanja, već zbog svoje strasti prema sportu i zaštitničkog stava prema svojim saigračima. Kad zagusti, uloga enfrocera je da uđe na led, zgrabi enforcera iz drugog tima i zaplešu sa nadom da će ta šok terapija da digne i motiviše saigrače. Oni su dokaz da ne moraš biti ultra-mega-giga talentovan da bi tvoja rola bila od izuzetnog značaja za svoj tim. Pa i punk svako može da svira, zar ne?!

Slapshot – Enforcer: “Show no weakness – he shows might; cause when he is out there – be ready to fight”. 

Znači, hokej kao i punk u neku ruku nudi pojedincima da se njihov glas, poruka, talenat čuje a i vidi bez obzira na kombinacije sa menadžerima, talenat, trivijalnosti i pomodarstvo… Svi ti razlozi su stvorili svojevrstan kult hokeja u punku kao muzičkom pravcu a koji se danas čak može nazvati i mini scenom unutar istog. Bilo bi neobzirno takođe ne spomenuti i tradiciju punka u hokeju (neretko se čuju mnogi punk bendovi u pauzama hokej utakmica).

I za kraj, ende, kaput, finito, mnogi od tih bendova i badmotherpuckersa koji su gajili ljubav i prema muzici i prema sportu su danas bitan deo HC/punk scene i dalje praše gitare negujući žanr kojeg su ponosni deo. Russ Rankin (Good Riddance, Only Crime) je danas poznati skaut za NHL a hokejaš Andrew Ference se oduvek ponosio na svoju punk/rock prošlost i sadašnjost…

Što bi rekli Riverdales: Blood (is) on the ice…

By Davor

 

Kolumna originalno objavljena u “Out Of The Darkness” #4, 05/2018

Comments

comments

Tags
Close