Turneje

Vitamin X & Night Fever European Tour 2017

10/10/2017 Utorak – Beč

Uuups… Vitamin X u paketu s Night Fever… Nema greške! Night Fever sam gledao jednom, kad nam dođoše na noge 2013. Nakon toga retko su se spuštali u ove krajeve, a ozbiljno se sečem na njih. Prošle godine overili su Beč i Peštu, ali tada nikako nisam usepo da se iskombinujem. Kada sam saznao da će u oktobru na novu turneju i to još u paketu sa Vitamin X, odmah sam za bečki datum upisao godišnji. Svirka se održala u Areni, u Drei Room-u, prostoriji između šanka i male sale, u koju može da se nagura recimo oko sto pedeset ljudi. Večeras ih je bilo nešto manje. Ne znam da li sam očekivao više sveta, ali znam da je prošle godine na Night Fever u Beču bila gotovo duplo jača brojka… Uglavnom, kada smo stigli u Arenu naleteli smo na Marka i Alexa iz Vitamin X i sa njima proveli vreme do početka svirke. Ono što smo pričali zabeležili smo i preneli na papir. Razgovor smo prekinuli kada su se začuli zvuci iz kluba. Night Fever je bio na bini, spreman da započne polusatni nastup. Prvo što sam primetio je da sviraju kao petorka i da nema starog basiste koji je dobio dete a menja ga stariji brat, ako sam dobro razumeo. Osim, dakle, novog basiste ubacili su i drugu gitaru. Ta dvojica, za mene, novih momaka povučeni su iz punk/HC benda Leathervein. Svirku su krenuli pesmom „Insane“. Publika, prilično mrtva i nekako stidljiva. „Hate“ i „Nuclear War“ nadovezale su se jedna na drugu. Pevač Salomon rastura kako peva. Uopšte se ne provaljuje da je uživo, original vokal kao na ploči. Tek nakon dvadesetak minuta publika se malo razmrdala pa je na poslednjih par pesama atmosfera bila kako treba, što je izazvalo da Night Fever odsvira i dve pesme preko spiska. Ukupno 13 komada, jedna nova („Let ’em Pay“), perfektno izvedenih. Nakon kraće pauze, Marko poziva ekipu nabijenu do šanka da se preseli pred binu. Kreće Vitamin X pesmom „You Suck“. Novi gitarista, mali metalac, koji je tokom cele svirke Night Fever-a bio u prvom redu, ubija bukvalno! Otprašiše dvadesetak pesama, među kojima i par novih, uz neuporedivo bolju atmosferu u publici nego tokom svirke Danaca, za šta je najzaslužniji upravo Marko koji je majstor da pokrene masu. Konfete, gumeni krokodil, nekoliko circle pitova, par dajvova, sve zajedno četrdesetak minuta, odličnog šoua. Generalna ocena prilično visoka, osim što je zvuk definitivno morao biti bolji. Kada se sve završilo nastavili smo neformalno ćaskanje na štandu sa merchom ispred kojeg je bio popriličan red… i onda se dođe do zaključka kako i jedna mala HC svirka preko ima smisla jer je sto ljudi platilo upad 12 evra a bar polovina prisutnih ostavila finu kintu i na merchu. Narednog jutra krenusmo nazad ka Srbiji a Nemanja dalje sa njima prema Nemačkoj te prepuštam palicu njemu.

 

Vitamin X @ Arena Beč 10/10/2017

Zgro

Znajući da će oba benda doći dovde, ideja da produžim sa njima odmah mi je pala na pamet, iako do par dana pred koncert u Beču nisam bio siguran da li ću uspeti sve da izorganzijuem zbog nagomilanih obaveza na poslu. Kako su se kockice ipak poklopile, od ortaka sam uzeo vreću za kuntanje koja mi, ustanoviće se, nije ni trebala. I priča može da krene.

11/10/2017 Sreda – Švajnfurt

Nakon giga u Beču i kratkog spavanja, jer uvek kad treba da putujem imam problem da mi sat neće zvoniti, odnosno da ću se uspavati, oko 8 izlazim iz kuće ne bi li Alexu (basisti Vitamin X) nabavio štrudlu od jabuka koju mi je naručio. Nešto posle devetke stižem do Arene. Night Fever se uveliko spremao da krene jer im je kombi u ravni busa iz “Ko to tamo peva”. Jednom rečju – raspad. Korodirao sa svih strana, zadnji branik poluodvaljen, maksimalna brzina 90 na sat. Njih 7 unutra, kada idu uzbrdo „jure“ jedva 40. Ali bukvalno. Nešto čime se ne bih usudio da krenem od Negotina do Zaječara, a ne da prevaljujem po 400-500km dnevno.
Night Fever je uveliko zapalio, sigurno sat pre nas… Taman kad smo se spremali da krenemo, nešto pre 11, Deni (bubnjar VX-a) podsetio nas je da proverimo pasoše jer Bavarci, kad vide kombi sa muzičarima, znaju da traže dokumenta i prečešljaju vozilo. U tom trenutku skapirao sam da osim pasoša imam i vizu koja ističe sutradan. Sve bi bilo OK da sam poneo papir sa kojim dokazujem da sam u procesu dobijanja nove, ali ja to nemam. Pored toga sam imao samo index sa faksa, što je OK, ali kako da znam da se švabe neće nadrviti i da me neće jebavati. Proletelo mi je kroz glavu čak i da prođemo pored stana, ali onda provalim da mi je ključ ostao kod kuće a da je cimerka otišla na posao. Jebi ga idemo pa kako bude. U kombiju nas petorica. Četvorka iz benda, na gitari je zamena u vidu klinca Georgios-a (u daljem tekstu Đorđe) od 20 godina (rodio se kad je bend počeo da svira) i ja. Naravno sve vreme ide zajebancija. Uz povremene zastoje ne bi li se olakšali konstantno se jedu grickalice (osim Marka koji ništa sem zdravih stvari ne jede), gledaju urnebesni klipovi na telefonu, udaraju zauške, guraju prsti u uši i ispuštaju miomirisi iz dubina analne šupljine. Dolazimo blizu granice a meni kreće da se mota po glavi da ću brzo nazad ako graničari krenu da zajebavaju, ali ne, samo su nas pogledali, bez zaustavljanja i odmahnuli da možemo da nastavimo dalje. Olakšanje, ogromno!

Nakon šest sati klackanja i oko 600 pređenih kilometara malo pre 17h stižemo pred klub u Schweinfurtu koji je ustvari stara vozna stanica, preuređena u zakon prostor sa dve sale. U manju staje 150 ljudi ali tako da budu jedni drugima na glavama, dok je drugi dosta veći i u njemu sviraju veliki bednovi. Ovaj gradić dosta je frekventan, stalno ima nekih dešavanja, najavljen je i Sick Of It All za novembar. Odem gore gde su prostorije za spavanje, a tamo dve sobe, jedna sa deset kreveta na sprat i druga manja za dve osobe, sve do jaja sređeno. Ceo prostor izlepljen je plakatima koncerata koji su se tu održali u poslednjih 20tak godina. Svirali su bukvalno svi, od Agnostic Front, SOIA, Mad Ball, Sheer Terror do No Use For A Name, Strung Out i mase drugih manjih i većih imena… Pitam lika koji je glavni u klubu kako je izvodljivo da u ovako malom gradu to sve funkcioniše, imaju li podršku opštine ili neki dodatni izvor finansiranja, na šta mi on kaže da su potpuno nezavisni, da ne dobijaju donacije, ali da ne plaćaju rentu što im je veliko olakšanje. Gradić ima 50.000 stanovnika i u njemu sve to perfektno funkcioniše. Za nas je to naučna fantastika. Pre svirke spremili su neko ludilo od hrane na koju smo navalili kao sumanuti. Naravno sve vegansko. Svaka im čast na organizaciji!

Gig počinje tačno u 21h kako je i najavljeno. Šteta što nije bilo predgrupe pa su Night Fever prvi izašli na stejdž kad unutra nije bilo više od 50 ljudi. Stotka bi garantovala paklenu atmosferu. Izlazim napolje, pa se vraćam nazad unutra a za distroom dečko iz Beograda koga smo zvali Killer. Ćaska sa Markom, doselio se u Nemačku pre tri godine, živi nekih 300km odavde, odmah nakon giga pali nazad jer ujutru radi. Svaka čast!

Night Fever, kao i prethodne večeri – sjajni. Sve na vrhunskom nivou. Muzika ujeda, Salomon na vokalu zvuči kao na izdanju. Perfektno. Desetak pesama, pola sata muzike i ćao. Vitamin X takođe izvodi standardno dobar set od 20tak pesama, što traje nešto preko pola čuke. Marko, kao po običaju, malo više divlja… publika, malobrojna, solidno ga je ispratila.

Nakon giga ostajem u klubu neko vreme sa Killerom pa sve stvari prebacujemo u kombi a onda gore na spavanje. Doduše, kako ko. Zabo sam krevet na kome je flomasterom bilo ispisano Skarhead. Činjenica da ću da kuntam na krevetu na kome je možda i Danny Diabola spavao ni malo me ne raduje. Osim toga, zapalo mi je mesto iznad bubnjara Night Fevera koji hrče toliko jako da je zajebao i Marc-a iz Vitamin X-a koji mi je zadavao ozbiljne nesanice svaki put kad bi dolazio kod mene u Beograd. Sva sreća poučen iskustvom poneo sam čepove za uši i uspeo da se provučem i zaspim. Night Fever su do 4 ujutru igrali tablić pa tek onda otišli na kuntanje jer se u 10 ustajalo.

12/10/2017 Četvrtak – Lajpcig

Nakon doručka, oko 11h krećemo dalje. Plan je bio da se ide ranije kako bi se obišao Lajpcig. Međutim stani jednom, stani drugi put i umesto pre 16h mi stižemo debelo posle 17h. Dok smo se parkirali i prebacili stvari iz kombija u klub ostalo je baš malo vremena za neke ozbiljnije akcije, ali smo nas trojica (Alex, Marko i ja) uspeli da odemo do Štazi muzeja i obiđemo centar grada. Šteta što je u muzeju sve isključivo na nemačkom jer ima baš brdo turista koji ga obilaze a koji ne znaju jezik. Vraćamo se u klub Conne Island koji je legendarno mesto. Radi se o velikom klubu u koji staje sigurno 500-600 ljudi. Ovom prilikom napravljen je dodatni stejdž ispred velike bine pa je kapacitet dosta smanjen, što je super jer je ovo bio, bukvalno, gig bez bine. Zakon!

Nakon tonske na kojoj su Vitamini zvučali sjajno ugrabili smo 40tak minuta vremena koje koristimo da obiđemo drugi klub, Zoro, u kojem sviraju svi manji DIY bendovi. Oba benda su u tom skvotu svirala više puta ranijih godina i uvek je bilo puno ljudi koji su pravili odličnu atmosferu. Reč je o velikoj zgradi sa nekoliko spratova u kojoj je osim prostora za gigove i record store u kome može da se nađe brdo muzike po fer cenama. Nisam smeo puno da gledam po rafovima jer znam da bih se zajebao i, kao obično, spičkao sve što sam imao. Jedino što sam pazario su dva poslednja broja „Maximum R’n’R“-a za 4,5 eur po komadu.

Gig koji je bio najavljen za 21h, počinje sa predgrupom Messerschiserei.Bilo je to 25 minuta nečega. Kažem nečega jer ne kapiram takvu muziku. Možda je to bilo popularno tokom 90ih, nisam pametan. Brdo delova sa monologom i sporijom zikom. Publika ih je samo posmatrala a da niko ni glavom mrdnuo nije. Oni su OK odsvirali, sve to stoji ali mene ne radi.

Vitamin X @ Conne Island, Lajpcig, 12/10/2017

Sledeći su bili Night Fever. Klub se napunio, ali klasika, između benda i publike čistina od 3-4 metara. No, to ovima nije smetalo da bukvalno pojedu instrumente. Ne znam više ni šta da pišem dodatno da bih nekom dočarao koliko je ovaj bend uživo neverovatno dobar. Apsolutno je sve na svom mestu, celo pakovanje je sjano. Od dvojice neverovatnih gitarista, preko basiste koji plete po Rickenbecker bassu i bubnjara koji je neverovatno precizan do vokala koji ume da izvuče izuzetno visoke tonove. Jednom rečju – savršeno. Podrška publike je bila OK, iako su svi očekivali da će biti baš lom. Mene su oduševile dve cure, od možda 15-16 godina koje su znale svaku pesmu napamet.

Nakon njih na binu izlazi VX, na žalost dosta ljudi se spakovalo i izašlo, što ove ipak nije sprečilo da pokidaju. Novih par stvari sa dolazećeg albuma, veliki akcenat na prethodna dva albuma i kraj sa nekoliko pesama sa „Down The Drain“-a na kojima i sam bend najviše odlepi. Možda malo preterujem ali meni je ta faza benda najdraža pa uvek sa dodatnom pažnjom ispratim kad sviraju upravo te stvari.
Nakon giga ostajemo u klubu sa Gydom, curom iz Islanda koja sad živi u Lajpcigu, a koja je pre desetak godina organizovala dva Vitamin X giga u Rejkjaviku. U isto vreme pisala je i za naš „Last Breath“ fanzin. Oko ponoći odlazimo da kuntamo u ogromnom apartmanu blizu kluba gde su Marko i Đorđe uspeli da polome krevete, tako da smo mi ostali za svaki slučaj izvadili madrace i spavali na podu.

Lajpcig

13/10/2017 Petak – Berlin

Narednog dana našli smo se u 10.30 u klubu, doručkovali, odigrali basket i oko pola 1 krenuli dalje. Ono što je trebalo da bude maksimum dva sata vožnje pretvorilo se u horor od tri i po čuke klackanja jer smo uleteli u ogromnu gužvu ispred Berlina. U svoj toj gužvi stigli smo Dance koji su krenuli pola sata pre nas, a koje je Đorđe pozdravio golom zadnjicom zalepljenom na prozoru kombija. Tako je i ovaj put propao plan da se ode do grada. Vitamini rade tonsku na kojoj sviraju onaj spori deo Night Feverove pesme „Fuck Your PMA“. Zakon! Casiiopeia je klub za recimo 250-300 ljudi i najviše podseća na beogradski Dom omladine.

Pre koncerta odlazim na kratko da se vidim sa drugaricom i vraćam se nazad u klub oko pola 9 kad je sve i počelo. Spuštam se dole, dosta mase. Svi su očekivali najbolje od Berlina, sve je i obećavalo dobar provod. Na kraju je tako i bilo!

Prvi bend lokalni Howling Wolves. Prepoznao sam likove koji su svirali pre nekih 6-7 godina u bendu Ape Attack u Beogradu na Terazijama dok su svirke bile u onom prostoru koji se sad valjda renovira. Tada su svirali neku brzinu a sada je muzika potpuno drugačija, dosta sporija, neka rokerska priča. Nema puno veze s punkom… oh well… ali, uživo super zvuči.

Night Fever @ Cassiopeia, Berlin 13/10/2017

Nakon njih uz minimalno nameštanje izlaze Night Fever. Otvaraju sa „Insane“ i u publici istog momenta nastaje totalni lom. Svi su se sabili uz binu. Preko 200 ljudi, a u prvim redovima njih tridesetak koji prate bend od reči do reči. Salomon, sjajno raspoložen, u outfitu sa kožnim pantalonama i treger Toxic Reasons majicom koju ubrzo skida i veći deo nastupa provodi go do pojasa. Ređaju se „Hate“, „Nuclear War“, „Denied“, „Transparent“ i sjajna nova pesma „Make ’em Pay”. Uz minimalnu priču između pesama gde se zahvaljuje Vitaminima što su ih poveli na tour sviraju i: „This Ain’t A Game“, „Wasted“, „Take It To The Max“. U prvim redovima stanje nepromenjeno sve vreme. Ljudi ih prate tokom cele svirke a momci iz Vitamin X-a prednjače. Zanimljivo je da su ih Đorđe i Danny tokom cele turneje pratili iz prvih redova pevajući sa njima, dok je Alex svaki nastup Night Fever-a fotkao. Do kraja su odsvirali još dve pesme „New Blood“ i „Fuck Your PMA“ na kojoj Alex odlaže fotoaprat sa strane i skače u publiku.

Vitamin X – isti scenario. Gledao sam ih petnaestak puta od 2000te, od onog Novogodišnjeg festivala u Beogradu, i moram reći da su mi svirke u Lajpcigu i Berlinu možda i njihove najbolje ikada. Ne govorim o repertoaru jer mi je ranije bio draži, već sam live nastup sa malim na gitari je ubistven jer se baš trudi da odsvira a da ne obraća pažnju na reakciju publike niti da istu animira pa sve to zvuči predobro. I da, opet su za kraj seta ostavili stvari sa drugog LP-a, što je odlično.

Vitamin X @ Cassiopeia, Berlin 13/10/2017

Nakon koncerta ostajemo još malo ispred kluba sa Paganom, Dariom („No Plan Records“, „Zips & Chains“ fanzin) i Mariom Tucmanom (koji nam je pazario Nemesis knjige, za šta mu se zahvaljujem!). Većina nas je zapalila na neku žurku na kojoj ostajemo do pola 5, nakon čega odlazimo na spavanje, kada ja uspevam da nahvatam dva sata sna a potom jurim da stignem na bus za Beč. Usput zaboravljam u kombiju knjigu i jednu ploču koju sam kupio. U 9 krećem ka kući a oni odlaze u Gotingen na poslednji koncert turneje.

Suma sumarum – oba benda napravila su sjajan potez ovom zajedničkom turnejom. Night Fever su dokazali da su i dalje No.1 bend u Evropi a možda i šire a Vitamin X da su i posle 20 godina konstantnog sviranja još uvek spremni da isporuče odličnih pola sata svirke.

Nemanja

Fotke: Nemanja & Alex Koutsman

 

Text originalno objavljen  u “Out Of The Darkness” #3, 12/2017

Comments

comments

Tags
Close