IzveštajiKoncerti

Tragedy, Suicidas // 19.09.2018 // Pankahyttn, Beč

Tragedy sam omašio onomad u Beogradu za par dana. Generacija išla na ekskurziju, a oni svirali možda par dana nakon što sam se vratio kući. Drugi put, 2014. bio sam u fazi selidbe početkom oktobra a oni svirali nedelju dana ranije. Jedino što mi je bilo preostalo je da slušam hvalospeve i o bendu i o posećenosti tih koncerata. Iako nikad nisam bio njihov preterani fan, oba puta sam se smorio što sam ih za dlaku propustio.

Beč 2018. Ovog puta sve je išlo kako treba. Niko pojma nije imao ni da su zakazali turneju niti gde sviraju… tek sam kasnije od ortaka saznao da dolaze i u Beč. Ne pamtim kada se ovde za neki koncert toliko ljudi oštrilo. Svi su brujali o tome. Upravo stav Tragedy da ne budu na netu, da nemaju svoju stranicu, i da se kao bend ne pojavljuju na socijalnim mrežama okupio je masu ljudi koja ih baš voli. Ne znam sličan bend koji je nastao od 2000. na ovamo a da ima toliku bazu fanova svuda. Voleli ih ili ne, Tragedy je u Evropi ozbiljno ime.

Po prvi put sam u Pankahyttn klubu od kad sam došao ovde. Tu je Tragedy i prošli put svirao. Baš dobro izgleda, neka polu legalna priča, kapaciteta recimo 300 ljudi, mada bi ja tu ugurao bar stotinak više, loše ventilacije ali dobrog zvuka. Fora sa klubom je da se svirke moraju završiti ranije i satnica se mora poštovati. Što je super, pogotovo radnim danima kao što je to bio slučaj sad.

Sreda, 19. septembar, početak je najavljen za 20:30. Dolazim ispred kluba 15 minuta ranije i tu zatičem masu sa obe strane ulice. Ta atmosfera me podsetila na Cockney Rejects i Buzzcocksa gigove u Domu omladine kada je ispred kluba stotine ljudi blejalo pre početka. Ovde nije bila tolika gužva ali bilo je sigurno preko sto ljudi, što je za današnje hc/punk koncerte u globalu prava retkost. U masi, svakojakih profila – štroka krasteri, likova tetoviranih preko lica, čirokana, tunela u ušima, čak i lik sa Have Hart majicom. Ovakva papazjanija je obećavala. Probijam se kroz gužvu i dolazim pred ulaz. Ispred blagajne 20 ljudi u redu. Srećom sve je išlo vrlo brzo. Upad od 8 do 10 eura, koliko daš. Platio sam 9, dobio pečat i još par minuta ostao napolju.

Suicidas izlaze 5 minuta nakon zakazanog početka koncerta. Klub je već tada bio sasvim solidno ispunjen. Možda i 150 ljudi ispratilo je ovaj čileansko-špansko-austrijski sastav. Suicidas znam dosta dugo, gledao sam ih sigurno desetak puta i ni jednom nisu omašili. Jednostavno su sjajni. Odličan pank rock sa tekstovima na španskom. Jedan od onih bendova koji u 25-30 minuta sabije sve najbolje stvari i zbog kojih ti bude krivo što ne znaš jezik paelje, gapače i ćurose. Prvi put sam zbog toga zažalio nakon sjajnog Warsonga, a Sucidas su mi dragi koliko i oni. Trojka predvođena Karolinom koja je možda ljudima poznatija kao vokal Ruidosa Inmundicia (a ima još tri benda pored) u pola sata odsvirala je sve najveće hitove zbog kojih su ih na turneji po Južnoj Americi prošle godine dočekali kao bogove. Kraj, naravno, uz „Vertigo“ čiji refren je pola ljudi pevušilo iako kontam da niko nema pojma o čemu govori.

Par minuta nakon devetke silaze sa bine a mi se posle kratke pauze ispred kluba vraćamo unutra. Tada sam skontao da se ulaz više ne naplaćuje. Razlog? Imaju deal da nakon 250 ulaznica puste ulaz slobodan. Odlična akcija. Ko god je preskočio Suicidas lagano je mogao da gleda Amere za „dž“. Tragedy koji su bili najavljeni za 21:20 izlaze na binu sa par minuta zakašnjenja. Svi su unutra, bilo je sigurno 300 ljudi, ali klub je dosta veliki i nije bio krcat, više onako solidno popunjeno. Četvorka koja svira zajedno već četvrt veka, izlazi na binu i kreće sa “Conflictting Ideas”, pesmom sa njihovog najpoznatijeg albuma „Vengeance“, koji su do kraja najviše i potencirali. Hitovi se nižu, ide red novih stvari, tri pesme ukupno, pa onda red starih, dobro proverenih. Atmosfera? Nakon par koncerata na kojima je bečka publika potvrdila titulu mrtve i nezanimljive Tragedy su dobili sasvim dobru podršku. Devojke su prednjačile. Bilo je i onog pevanja refrena mase ljudi ispred bine, mahanja glavama u ritmu, dizanja ruku na bombastičnim refrenima, te stage divinga i nošenja ljudi po klubu. Dakle, sve što treba da krasi jedan hc/punk koncert. Bend kao i svuda na turneji, bukvalno je pojeo instrumente. Odlično navežbani, bubnjar ispušta dušu, dva vokala naizmenično se smenjuju, one tugaljive i mračne melodije savršeno zvuče, gotovo kao sa izdanja. Ukupno tridesetak minuta hitova od kojih samo jedan nisam znao pošto je sa albuma „Darker Days Ahead“ koji mi je užasno naporan za slušanje. Ukupno 13 pesama regularnog seta, nakon čega ostavljaju instrumente, odlaze sa bine ali ih masa zove nazad, niko ne napušta klub. Oni se vraćaju nakon par minuta dozivanja i definitivno set završavaju sa odličnom „To The Dogs” koja u masi opet izaziva onu popaljivost kao i pesma kojom su otvorili nastup. Nakon tačno 42 minuta bend završava gig i odlazi sa bine a mi izlazimo napolje sa ogromnom masom ljudi. Loša ventilacija u klubu uradila je svoje, a bogami i to što je unutra dozvoljeno pušenje malo je pokvarilo događaj, ali… Ovo je jedan od koncerta za koji se ne može bilo šta loše reći. Sve je bilo odlično! Da dodam na kraju da je bend valjao novi album po ceni od 15 evra, stare za 10, što je stvarno fer cena. Osim vinila, prodali su brdo mercha…

Nemanja

Tags

Leave a Reply

Close