IzveštajiKoncerti

To Be Punk Festival // 31.05 – 01.06.2019 // Novosadski sajam, Novi Sad

Još jedan To Be Punk je iza nas. Sa ponosom mogu da kažem da nisam ni jedan promašio od 2008!
Sve ulaznice uredno čuvam kao što Amerikanci čuvaju one kartice sa bejzbol igračima. Za ovu godinu ulaznicu sam kupio još kada su izašle u pretprodaji jer smatram da je TBP jedan od bitnijih pank okupljališta na Balkanu, pored Paradisa, SAWA festa i Iluzija! U Novi Sad sam došao debelo ranije a okupljanje je bilo predviđeno u Crnom ovnu gde je muziku vrteo DJ Srlija. Cela ekipa je bila tamo i protekla je uz puno priče i zezancije. Drago mi je bilo videti par iz Berlina koji je došao na godišnji i sa njima nadoknaditi što se nismo videli od jesenas. Zbog dobre atmosfere u Ovnu kasnim na Still Bleeding i stižem pred kraj Apsurda. Po meni odličan novi bend sa starom ekipom. Mahom sam veče proveo za stolom sa distribucijom, nekako sam zavoleo tu stolicu kroz ove godine… Sve bendove sam manje više pratio iz pozadine, tako da sam imao uvid u čitavu situaciju. Ono što mi je prvo zapalo za oko je da ima pristojna količina ljudi u Hali 6 Novosadskog sajma, i to debelo trocifren broj ljudi… A kako je veče odmicalo ta brojka je samo rasla i u jednom momentu mogu reći da je bilo sigurno 400 ljudi unutra, i što je bitno veliki broj klinaca za razliku od prethodnih godina. Veoma mi je drago to bilo videti, kao da gledam sebe pre 12 godina! Klinci su odradili svoje i generalno je svaki bend lepo ispraćen od strane publike. To se naravno odrazilo pozitivno i na same nastupe pa je svaki bend na bini dao maksimum. Meni su to prvo veče za uho zapali Makedonci Shock Troopers koji sviraju taj neki metalizirani krast i koje sam prvi put ovom prilikom gledao i slušao. Pretpostavljao sam da na snimku zvuče mnogo bolje nego u ovoj haletini gde sve ječi i bruji + je sve bilo neprijatno glasno… Masa je definitivno najbolje reagovala na Youth Avoiderse i Line Out koji su otprašili po svojih 20ak i kusur minuta direktno u glavu bez puno pametovanja. Meni je bila želja gledati Kurve i Totalni promašaj koji su ostavljeni za kraj festivala… Kurve su imale neverovatno nejasan zvuk za tako melodičan bend… Ali, jbg kapiram problematiku ozvučavanja sajamske hale pregrađene samo nekim pločama… Totalni promašaj je imao probleme druge prirode, pred njihov početak masa se značajno osula, odnosno prepolovila se, a imali su i tehničke poteškoće u vidu spontanog stišavanja gitare pa je prepoznavanje pesama bilo izazov do početka pevanja. Veoma drag momenat je obrada pesme ”Preko zidova” od Hoću? Necu! Po meni odličan come back benda ali nedovoljno dobro prihvaćen od strane novosadske publike.

Drugi dan je takođe počeo u Ovnu gde je za muzičku zabavu bio zadužen DJ Pagano a masa se skupljala u pozamašnim količinama. Ljudi je bilo od svuda! I bilo je dragih lica koje nisam video dugo pa je veče proteklo uz ćaskanje, zezanje i prepričavanje raznih anegdota. Stižem na festival pred početak Red Dons-a. Iskreno Punkreas me nešto i nije interesovao a Savage Beat-u nisam hteo da dam ni šansu. Video sam fotku na omotu poslednjeg snimka i pevača u Šaht majici i samo sam konstatovao: “OK, ovi su za mene završili pre nego što su i počeli”. Nema potrebe za objašnjavanjem. Hala 6 se prilično napunila. Brojka ljudi teži hiljadarki. Red Dons KIDAJU. Melodični pank bend iz Portlanda koji je manje više zbog ovog festivala došao u Evropu i odradio par koncerata… Odličan zvuk, a oni baš lepo usvirani. Sve kako treba. Publika prilično statična osim manjeg broja likova napred i Zgroa koji katarzično stoji na ogradi i peva stih za stihom. Posle njih zvezde večeri, Cock Sparrer, broj ljudi je po mojoj proceni prešišao 1000. Dupke puna hala. Raznih debila i šurdi je bilo u publici, ali moram priznati mnogo manje i manje očigledno nego što sam očekivao. Bilo je nekih nedoličnih komentara na račun majica sa Rebuild distribucije ali sreća pa se sve završilo samo na komentarima i gunđanju u bradu od strane ljudi koji ne kapiraju pravu priču panka i generalno scene. Spareri praše svoj standardan set, pesmu za pesmom, pevač se hvali da ima 63 godine i da i dalje može da radi isto ovo posle dobranog broja godina na bini. Svaka pesma se pevala stih za stihom. Fin kontigent stvari se našao na set listi, i novih i starih. Za svakog po nešto i bez nekih iznenađenja. Na kraju silaze sa bine ali se vraćaju vrlo brzo da odsviraju bis sa još par pesam. Posle svirke Colin je skočio u publiku, malo crowd surfovao, i kroz masu se najnormalnije vratio u bek stejdž, usput se najopuštenije fotkao sa publikom. Generalna ocena… Jako lep festival koji je odradio svoju 12. ediciju uz nadu da će odraditi barem još 12!

 

Fotke: Lea Bodor

Comments

comments

Tags
Close