IzveštajiKoncerti

S.A.W.A. Balkan Hardcore Gathering //19+20.07.2019 // Županja

Neki zli jezici bi rekli da je SAWA Fluff za sirotinju ali, SAWA je nešto jedinstveno na Balkanu i ovdašnjoj sceni. Po meni SAWA je bastion nezavisne DIY i pank scene i jedan od najbitnijih HC/pank festivala u regionu (Spomenuh ranije Ilzuije Slobode, To Be Punk i Monteparadiso). Kao i prethodnih godina i ove sam se veselio i željno čekao festival. Dan polaska se bližio a nas iz Sombora i pridruženih prijatelja bilo je taman za dva puna automobila, odnosno nas 10. Zbog gužve na poslu, moj auto kreće kasnije. Kada smo stigli, prvi deo ekipe se već parkirao a mesto do njihovog šatorora bilo je 100% na suncu tako da smo se prešaltali stotinak metara levo u hladovinu, tačnije na mesto gde već godinama unazad parkiramo šator. Malo desno i ispred od nas namontirala se ekipa iz Dervente sa svojom zastavom, ispred nas Sarajlije, levo Osiječani kojima se u regiju’’uselila’’ ekipa iz Kraljeva. Pored ovih iz Dervente namontirala se ekipa iz Pule, iza Osiječana bili su Zagorci, Zagrepčana svuda po malo…

Prvi bend, Trophy Jump, počinje malo nakon što smo raširili šatore. Približavam se bini i vidim da je pank pijaca na mestu gde je i ranije bila ali je bina okrenuta kontra, odnosno prema reci, za razliku od prethodnih godina kada je bila ka kampu (za ovaj korak sam neizmerno zahvalan organizatorima kao i onom čija je ideja). Prisutna je samo jedna festivalska bina a na mestu gde je prošle godine bio ’’mulj stage’’ sada se nalazi prostor za chill i after ukrašen u SAWA maniru od recikliranih igračaka i materijala. Trophy Jump dolazi iz Zagreba i svira melodični HC/pank u kalifornijskom stilu. Stvarno lepo sve to zvuči, upeglano je, svoj set od 30-ak minuta odsvirali su pred skoro praznim auditorijumom. Nakon njih obilazim pijacu i vidim da je SAWA štand najpuniji, radovi njihovih majica, torbi, prišivaka… ostavljam donaciju za ulaz uzimam info letak i idem da gledam drugi bend. Američki Niboowin, sastavljen od članova Old Soul (bend kojem sam radio gig pre par godina u rahmetli DC-u), metalizirani i zamračeni HC/krast. Dve gitare, pevač kida, utegnuto i veoma napeto. Posle njih na binu se penju, recimo, lokalci –Smrt razuma. Publike pristojno puno i samo se puni. Dosta ljudi je u njihovim majicama (uključujući i ja) i od prve note klinci u prvom redu kreću da prave haos. Odsvirali su svojih 20-ak brzih i besnih minuta a svaka pesma je od početka do kraja bila ispraćena ozbiljnim guranjem. Posle njih na binu se penje You, post HC bend iz Makedonije. Bilo mi je jako drago da ih konačno čujem jer ih redovno promašujem svaki put kada prolaze kroz naše krajeve. Ekipa je u sklopu svoje turneje posetila SAWA a sviraće uskoro i kod nas u Somboru pa je ovo bio ’’glimpse’’ onoga što će raditi. Muzika nabijena emocijama, vidi se da su iskreni u tome što rade. Promena ritmova uz polu-skrimo vokal. Jako interesantan bend. Nakon njih na binu izlazi quear feminist LGBTQ sXe bend iz Berlina Eat My Fear. Po meni malo izvikano ime, nisam pao na dupe dok sam ih slušao. Ali OK, 90’s hardkor bend, red priče, red muzike. U jednom momentu su pevačica i gitaristkinja zamenile uloge pa je bend dobio malo drugačiji vibe (recimo iz Los Crudos u Terror). Kroz njihovu priču može da se uvidi razlika u politici levice Nemačke i Balkana. Njihovi problemi su po meni daleko smetnuti sa glavne teme (npr ulazak AFD-a u vladu, desničarski protesti u Kemnicu…), i iskreno koliko god smatrao važnim pitanja jednakosti i prava seksualnih manjina verujem da je to borba koja se dobija kroz klasnu borbu a ne akcentovanjem na isključivo taj problem… Takođe naši problemi privatizacije, neimaštine i života na Balkanu daleko su drugačiji od onih u Berlinu gde im je minimalac 9,5eur na sat i nezadovoljstvom nedovoljno zastupljenih female fronted ili all female bendova na Fluffu… Nakon političke lekcije na binu se penju moji favoriti CC, crossover/trash HC bend. Malo su cuga ali peglaju svoj set bez ikakvih problema, pogo i guranje u prvim redovima skoro kao na Smrt razuma ali sa manje publike. U jednom momentu masa je ponela gitaristu koji je svirao samo u gaćama. Stvarno, obratite pažnju na ovaj bend, vredan je pažnje i sa ogromnim potencijalom.
Posle CC-a u poslednjem momentu na festival stižu zagrebačke Kurve i otprašuju svoj set vrhunski. Red horskog pevanja red guranja. Vidi se da je bend lagano odskočio u višu klasu underground-a. Za kraj ostavljen je trio Ottone Pesante, grind core sa trubama. Dakle truba, trombon i bubanj. Red blast beat-a red duvačke sekcije uz razne efekte. Stvarno interesantan miks muzike, na žalost zbog umora odslušao sam samo par numera i ostao zabezeknut. Na putu ka šatoru i dalje sam se javljao brojnim poznatim licima sa teritorije od Vardara do Triglava i usput se smejao kako ljudsko biće može toliko da se napije i ponaša na svakakve načine… Usledilo je hladnije veče i lepo uhvaćen san u šatoru.

Dan drugi otpočeo je razmenom iskustava oko putovanja na turnejama sa bratom Tomijem i Gečom nakon čega je usledilo rashlađivanje u Savi. Laganini smo se uputili put Okca gde smo sunuli kafu i dodatno opteretili toalet ovog divnog ugostiteljskog objekta. Posle kraće šetnje po Županji našli smo neki restorančić gde smo Damir i ja pojeli porodičnu picu jer niko više nije hteo da jede što nam je teško palo… Vratili smo se do kampa gde smo se ponovo brčnuli i kulirali u poslepodnevu. Ubrzo je došlo vreme svirki. Veče je bilo rezervisano za malo više emo hardkor bendove. Prvi je nastupio Low Relief, emo skrimo hardkor sastav, meni iskreno ništa posebno, ali se vidi da oni znaju šta rade. Nakon njih nastupili su Slovaci 0100 koji su svirali neki zaprljani skrimo koji je veoma vukao na krast. Interesantan miks energije i emocije. Treći bend bio je Nionde Plagan koji su svirali nešto u sličnom maniru, recimo post metal, skrimo… Previše pedala i efekata za moj ukus… Publike nešto manje nego prvog dana… a i prva tura bendova svakako nije imala neki vibe za skakanje i guranje nego pre za stojanje i klimanje glavom odnosno klaćenje s noge na nogu… Barem ja doživljavam te bendove tako… Četvrti bend je bio Different Directions, melodični HC iz Pule, interesantan miks melodije i prljavštine. Ni oni me nisu nešto preterano oduševili, ali drago je čuti neki bend koji ne pametuje previše oko mešanja pravaca i zna šta radi. Peti bend je po meni bio otkrovenje festivala klinci koji se zovu Fried Brain, takođe iz Pule. Au kakva energija, sa uticajima RKL-a, iz pesme u pesmu su bili sve bolji i bukvalno ubili kako prže taj basic hardkor pank. Vraški dobro. Publika ih je definitivno ovo veče najbolje prihvatila uz veoma aktivan pogo u prvim redovima od strane njihovih prijatelja i poštovaoca.  Potražite ovaj bend, vredan je pažnje. Nakon njih fast hardcore ekipa iz Lila Jodie Faster koji su se sve vreme žalili kako su ih hrvatski panduri istresali iz gaća, bubnjar je prilično slikovito govori da mu je jedan gurao prst u dupe tražeći travu ali su se isto tako pohvalili da im travu nisu našli… Sviraju brzi HC koji po stilu liči na rani Vitamin X samo što gitarista prži sve vreme na klin kanalu ili sa jako malo drive-a a pesme ne traju duže od minut, možda koji sekund preko. Otprašiše i oni svoj set vraški. Nakon njih nastupili su italijanski chaos pankeri Obscene Revenge, koji po svom stilu ne beže puno od svojih korena (Chaos UK ili Casualties) ili svojih sunarodnika npr Call The Cops… Bilo je lepo čuti klasičan pank nakon nekog vremena. Potom je nastupio ponovo okupljeni Totalni promašaj, po meni možda i zvezde festivala, zaduženi da zatvore koncertnu binu. Odsvirali su svojih desetak pesama, set kao na To Be Punk-u. Mahom su bili dobro prihvaćeni od starije publike ali ni klinaca nije manjkalo. Iznenađujuće malo ljudi. Najposećeniji bend festivala – Smrt razuma, naspram njih je imao sigurno za trećinu ljudi više. Po meni odradili su OK posao sve dok u jednom momentu nisu počeli da ponavljaju pesme, što mi nikako ne dolikuje jednom HC bendu… Ako si spremio 12 pesama odsviraj tih 12 i to je to, nemoj se ponavljati. Ili navežbaj više stvari, a moglo bi i po nešto novo možda da se napravi… Nakon njih usledilo je još malo blejanja sa ekipom a potom paljba u šator na spavanje.
SAWA fest je dokazao još jednom da nije festival radi profita i muzike, već mesto na kom su druženje i DIY stav stavljeni u prvi plan. Mesto gde može direktno da se radi sito štampa, gde postoji ćošak za uzmi ili ostavi, mesto gde će moći da se radi performans (poput žongliranja) ili skupljaju sredstva za neki drugi cilj (kao što je radila ekipa iz Krive istine). SAWA je mesto na kojem ćeš videti stare i upoznati nove prijatelje. SAWA je ono što treba HC/Pank da bude, ’’Sloboda Buka Snaga’’ bez zarade, bez profita, od scene za scenu.
Do sledeće godine!

Comments

comments

Tags
Close