IzveštajiKoncerti

Prljavi Dripci / Fonija / Technicolor Lies – 18.03.2016. @ Jazz Bar Centar, Beograd

Bilo je to prohladno martovsko veče, ja i Hana smo se prošetali do centra već negde oko osam uveče da se uverimo da je sve OK, ja nikad nisam bio u Džez baru pre tako da nismo znali baš šta da očekujemo, ali kada smo shvatili da se Dripci još nisu pojavili otišli smo u obližnji park da bi popili vino i ispričali se među sobom.  Oko devet je već bilo vreme da se uputimo nazad a atmosfera u Džez baru je bila pravo drugačija. Moj prvi susret sa mestom na kome se dotični koncert održava je u meni ostavio prilično zanimljiv utisak. Džez bar deluje kao neki laundž za nekakvu konferencijsku salu, pre nego li mesto za bilo kakav punk/HC/indie koncert, deluje prilično sterilno i  pravo je čudo da neko i dalje za ovakve potrebe bukuje to mesto. Vrlo brzo sam sreo i previše poznatih ljudi koji su uz pivo i napitke prepričavali sve što se desilo u međuvremenu u kom se nismo videli. Sa razglasa je išao nekakav fat/epitaph zvuk ali ne glasan, više kao pozadina pa nije bio nametljiv, dapače.dripci post Čekali smo, Hana i ja – da Dripci izađu i odviraju, ali za divno čudo njihov set je bio pravo drugačiji sa naglaskom na Qltni album, znači uglavnom nove pesme, ali i par starih pride. Dali su sve od sebe realno i pošteno se oznojili ali nekako mlako primljeni od mase, koje je bilo otprilike 120 ljudskih bića. Kada sam Hanu pitao “Kako ti se čini?”, samo kratko je rekla “Ovo je baš loš bend, kao da su antiteza svega o čemu pevaju.”. Hajlajt numera bi bila Iračka sloboda ako se ja pitam.13275724_1114673868555072_2098902834_n Posle neke pauze od recimo dvadesetak minuta ekipa iz Skoplja se popela na taj mali stejdž i na moje oduševljenje čuli smo zanimljiv hibrid, nečega što se nekad zvalo novi američki rok, pank/emo zvuka i britanskog idie zvuka novijeg tipa, ali sa zanimljivim osvrtom na tu neku samo njima znanu južnjačku crtu – pogotovu zbog bubnjara koji je majstor svog zanata. Mene su malo podsetili na stariju ekipu (čitaj XAXAXA) ali samo u načinu sviranja i spontanosti koju nose u sebi. Pevanje na makedonskom upšte nije smetalo, naprotiv.  Jednostavno teraju na đusku, i moram priznati da sam par puta skočio iz mesta raširenih nogu. Realno o Foniji sam slušao hvalospeve i ranije, a sad sam se i sam uverio da to nisu prazne priče.techmicolor Nakon njih svirali su Technicolor Lies, na čiju inicijativu se dešavao čitav hepening,ali sa izamenama u postavi od kad sam ih posledni put gledao, u pitanju je nova ritam sekcija. Zanimljiv bend koji bi možda trebao da se opredeli za jedan žanr – ali još uvek traže neki svoj zvuk. Ima tu svega i alt. Rocka, zatim tog nekog indie punk zvuka devedesetih ali nekako nekoherentno i nedovršeno, pored toga i preglasno za ovaj sterilni prostor kakav je u neku ruku Džez bar centar. OK prihvaćeni od mase ali sa vidnim međusobnim svađama među pesmama i sve u svemu nisam baš bio oduševljen.  No masa iz prvih redova je učinila da se osećaju kao kod kuće i ja iskreno mislim da je to njima bilo najbitnije – pored svega toga gitaristi Vladimiru je par dana ranije bio rođendan, tako da je svirka bila u suštini njegov rođendanski parti. Ja sam im dao svoju opservaciju da im treba više nastupa uživo tada, a i sad mogu da kažem isto. Na kraju sam se i upoznao sa članovima Fonije i malo smo popričali – realno o muzičkim temama, a nakon koncerta većina ekipe je otišla dalje u noć.

Tekst i fotke: Ljuba

Comments

comments

Tags
Close