IzveštajiTurneje

Pestarzt + Kali Fat Dub – Euro tour 2019 diary

Sa turneje smo se vratili pre nekih 7-8 dana i taman se sve sleglo pa mogu da izvučem neku rekapitulaciju. Ovo je prvi put da pišem neki javni tour raport. Od prvog dana prve turneje (tada sa P.R.S.O! i Dick Cheney) vodio sam detaljan tour diary, a verujte mi nakupilo ih se od 2013. na ovamo. Ovaj put nisam mogao, a nisam imao ni volje, ni vremena, jer sam uglavnom vozio…

Da počnem od pre-tour problema. Prvi put se desilo da gro ljudi iz ekipe nije mogao ići sa nama, da pojasnim, uvek vodimo nekoga… Cimali smo i Kali Fat Dub, iako imaju dub hip hop priču po svim pravilima spadaju u pank a sve manje u dub. Brzo se javio DJ Haris Pilton da ne može da izvuče slobodne dane ali Čaka će ići svakako. OK, jbg događa se ali on to može da izvuče sam. U pola pakovanja Toplana javlja da ne zna šta će biti sa njegovim poslom te da postoji šansa da neće uopšte moći da krene na tour. Do poslednjeg dana verovali smo da će uspeti da se izorganizuje… Ali kapitalizam radi kako se nameračio i nema slobodnih dana iako je čovek imao sva prava na njih.  I tako mi na neke jedvite jade uspemo da nabudžimo da se meni splituje signal iz gitare u dva pojačala i uz pomoć nekih efekata dobijemo zvuk basa u bas pojačalu… Naravno, nije to to, ali ne možeš otkazati celu turneju dan pred polazak… O mogućim problemima sa Leonovim pasošem zbog rada u inostranstvu neću da ulazim, kao ni o svojoj kazni za „šverc“ majica koju sam fasovao od hrvatske carine… Konačno, sedamo u kombi nas pet i krećemo.

Prvi dan Veszprem

Leon je odmah rekao „dobio sam najgore mesto u kombiju“ iako nas je bilo pet i mogao je da bira svako mesto osim vozačkog, aludirajući na ono kada nas je nekada išlo 9 a sada samo 5 (nas trojica iz Pestarzt, Čaka i moja devojka). Nasmejao nas je u samom startu. Prva destinacija bila je Veszprem „tajna lokacija“ svirka u prostoriji za probe malo doteranoj da liči na polu legalan klub. Korektno mesto sa dobrom opremom i razglasom. Svirali smo sa još jednim lokalnim bendom. Okupio se solidan broj ljudi (40ak) koji su bili prilično statični. Malo štucamo sa setom ali izvlačimo ga, ipak je nezgodno imati toliki broj pedala i paliti i gasiti ih po potrebi koji mi signal treba (bas ili gitara) ali masa skroz dobro reaguje (referenca: prodat merch). Čaka ih je prilično iznenadio sa Kali Fat Dub setom, ali to će se dešavati svaki naredni dan, u početku svi budu tu sa rezervom ali ih na kraju ponese mjuz u potpunosti.  Spavali smo kod Gagarina i Marijane u gajbi sa njihovim premaznim kučićima. Sutradan su nas provodali po prelepom gradu a nakon kafe zaputili smo se ka Slovačkoj.

Drugi dan Šurany

Mesto u kom smo svirali na mojoj drugoj turneji  (P.R.S.O! i Dick Cheney). To je jedno manje mesto koje kuburi sa prostorima pa su ovog puta pravili svirku u nekom lokalnom kafiću koji se zove Dole. Prošli put imali su taj neki birc La Bugana. Po ekipi i ponašanju vidi se da su malo mesto željno dešavanja. Podseća me na seoska druženja, svi su uglavnom grozno pijani i ta seoska depresija (odliv ljudi, nedostatak posla…) prilično se oseti. No da ne pričamo o žrtvama tranzicije. Stižemo tamo i javljamo se ekipi, raspakujemo se i skontamo da smo zaboravili čitavu torbu sa pedalama u Veszpremu… Ništa, sedam u kombi i paljba nazad. Dva sata vožnje po pravcu, nije jako strašno… ali stižem nazad taman pre nego što je trebalo da počnemo pa sam tako omanuo oba benda koja su svirala pre nas… U publici 50ak ljudi… na frku se nameštamo i sviramo, zvuk zvoni, opšti haos! Svuda pločice… ali masa se relativno primila, skakutala, gurala se, padala… Čaka je odradio samo DJ set jer nikako nije mogao da namesti zvuk i ušteluje mikrofon da ne mikrofoniše… a i masa se već osula. Videli smo neke poznate face sa naših prethodnih putešestvija po Slovačkoj.

Treći dan Potsdam

Krenuli smo za Nemačku dosta rano jer ipak google je izbacio da nam treba jedno 6 sati vožnje. S tim da nije uračunao radove na putu kroz celu jebenu Češku! Tako je to putovanje umesto planiranih 6, 7 trajalo skoro 12 sati! Stižemo u La Datschu u poslednjem minutu! Leon i ja ispričamo kratku priču o tekućim evikcijama u Srbiji i o ekipi iz Krov Nad Glavom kao neku prezentaciju aktuelnog aktivizma u kod nas. Nakon toga odradili smo dobar nastup za skromnu ekipu. Isto veče u neposrednoj blizini bio je još jedan a moguće i dva koncerta… te je na svakom tom mestu bilo po 20ak ljudi… Jbg, šta je tu je. Nama je bilo zabavno i fino, brat Holger je pokazao da je odličan domaćin i prijatelj.

Četvrti dan Schwabish Gmund  

I ka Švabišu krećemo dosta rano očekujući dugu vožnju ali smo zapravo stigli u dogovoreno vreme sa sve pauzama koje smo pravili. Dočekala nas je dijaspora sa taman završenim paprikašem. Uf kakva gozba. Videli smo sva poznata lica, od ekipe iz Esperanze, Mitrovice, Slavonije do onih iz Left To Starve.
Koncert je manje više OK prošao, kroz zajebanciju i dobacivanje na Yugo jeziku i odgovaranju na lošem nemačkom. Sve češće pominjemo Toplanu, odnosno njegov alter ego Čedu, i njegovu veliku ljubav Draganu Jednoroga iz Esperanze. Narednog dana malo smo se promuvali po Gmundu, tamo klopali a od ekipe iz Esperanze dobili neke komade korištene opreme za Discont DIY i za AKC Disko. Veliko hvala za podršku! Takođe smo pokupili i kontigent ploča Atheist Rap/Defenders Of The Univers koji smo trebali ušverati u Srbiju.

Peti dan Altstatten

Nismo se žurili da krenemo iz Esperanze. Nemamo puno vožnje, a i Švajcarska carina radi do 17h, pa čisto da nam ne carine merch što se često znalo dešavati bendovima. Mi ne sviramo, milina. Samo Čaka sa Kali Fa (pošto je došao kao pola svog benda, gde je Haris ovde bio ’’T Dub’’) nastupao je u knjižari kod Linde. Interesantan plejs, jako intimna atmosfera i oskudna oprema te smo nešto budžili sa našim bas pojačalom i njihovim aktivnim zvučnicima, na kraju ispade to skroz OK i masa se skroz primila na priču. Spavali smo kod našeg dugogodišnjeg prijatelja Zdenka. Ugostio nas je carski, nakupovao se svega i svačega (švajcarskog sira i čokolade), pa smo spremili sami sebi doručak.

Šesti dan Cirih
Kratka vožnja do prestonice. Ogroman grad… nalazimo Kocha Real skvot prilično lako, murija nas zaustavlja odmah ispred. Pitaju da li smo duvali, a mi ih gledamo bledo. Odgovaramo negativno. Da bi skontali da od vana dolazi smrad gandže i pogledom u zgradu skvota veoma lako se skonta njiva koja raste na krovu iste te su nas nakon pregleda pasoša pustili i poželeli nam „prijatno“ (jedan od pandura se prezivao Pantić). Skvot je ogroman, u njemu živi stotinak ljudi, između ostalih naš domaćin Fabijan se svojom decom, potom Zemunac Džimi i Slovenka Mia sa kojima smo proveli skoro svo vreme boravka u Cirihu. Pred samu svirku uputio sam lokalce o Antifašističkoj borbi u Srbiji. Ljudi nije bilo nešto preterano na samoj svirci, recimo 20ak, ali su odlično reagovali na oba benda. Sa Džimijem je Damir odradio kratak intervju za lokalni DIY radio. Ubrzo smo skontali da u skvotu imaju bazen i saunu. Fabian nas je prošetao kroz ceo kompleks koji je nekada bio skladište uglja, a potom odsek za reciklažu. Naravno da smo sledeće jutro odmah išli da se brčkamo u bazenu (bazen je više hot tub koji su pokupili iz nekada skvotiranog bordela) i da se čvarimo u sauni (prikolica modifikovana u saunu). Nakon „opuštanja“ hteli smo da posetimo kurdske demonstracije protiv Turske agresije na Rojavu… Na žalost zbog loše organizacije (skupljanja biciklova) zakasnili smo pola sata na mesto početka te smo promašili celu kolonu koju posle nismo mogli da nađemo, ali smo barem napravili lep đir po Cirihu. Božanstven grad. Od ekipe iz Kocha Real dobili smo takođe nešto opreme za naš mali diskont te su obećali i jedan pravi benefit sa kojim bi mogli da opremimo naše mesto. Hvala im do neba.

Sedmi dan Luchingen

Nije usledila duga vožnja, vraćamo se do Zdenka i nameštamo njegov podrum (prostor za probe) za svirku. Masa se pristojno skupila iako je radni dan. Manje više došao je ceo komšiluk + neka pank ekipica iz ovog malog pograničnog mesta. Sprašismo svojih 20 minuta sa 100 u glavu a Čaka pristojno na kraju razmrdao masu. Odlična svirka, još bolje druženje, Čaka sve više počinje da modifikuje svoje tekstove i pominje Čedu u svojim numerama.

Osmi dan Salzburg
Krećemo oko 14h za Salzburg jer smo pre toga obilazili predivan krajolik švajcarskih Alpa i Zdenkov komšiluk (planinu i šumu). Na autoputu  gde smo pauzirali zaustavljaju nas neki Jugosi da im pomognemo i da im se kablovima prikačimo za kamiončić ne bi li ga upalili jer ga je neko nekad tu parkirao i sad ne mogu da ga upale… U tom momentu nailazi jedan ozbiljno besan Mercedes iz kog izlaze baje u kožnim jaknama, trendžama i odvratnim dizel patikama sa rečima „zemo treba l’ pomoć?“. Kad su skapirali da smo iz Sombora krenuli su sa pitanjima „da li znate ovog ovog i ovog?“. Pominjali su sa imena nekih lokalnih kriminalaca. Vrlo brzo su nastavili svojim putem uz: „ništa momci, ako treba nešto zovite nas, žurimo tu na neki sastanak sa ovim Bugarima“. Na pumpi, u sred ničega, na autoputu. Totalno ledžit. J No, dolazimo u Salzburg u poslednji čas, sviramo u super Haus Projektu Anna 96, zajedno sa Gattaca i Malatesta, Kali Fat danas luftira. Svirka odlična, fina brojka ljudi i odličan feedback od publike.  Domaćin nam je iz nekog razloga sve vreme bos. Govori nam da spavamo kod nekoga u stanu. Iz nekog razloga pomislio sam da je strejter jer je imao X na ruci. Jako sam se prevario, imao je „pokrete viška“ a gandžu nije vadio iz usta. Za mesto gde smo spavali mogu reći da je verovatno najprljavije mesto na kom sam ikad spavao, a prošao sam grozna mesta sa svojim bendom (od skvotiranih farmi u Francuskoj do centara afričke kulture u Italiji i gajbi likova na spidu u Poljskoj…) Bukvalno se nije mogao naći kvadratni metar stana na kom nije bilo nekog komada đubreta. Kažu da ih komšije ne vole. Čaka je prokomentarisao: „a gde su te komšije da odem da im stegnem ruku i da im čestitam na trpeljivosti“. Prilično grozno i prljavo. U sobi gde smo Jelena i ja spavali našao sam posudu sa supom koja je bila ekstremno buđava, ogromnu količinu iskorištenih maramica (nadam se od slinaca) i gomilu đubreta, bukvalno kao u kanti za đubre da smo spavali…

Deveti dan Budimpešta

Domaćin je pre 8 ustao da nam kupi doručak koji nisam ni pomišljao da jedem u tom stanu te smo sve što je moglo da se transportuje poneli sa sobom, dokupili smo nešto u Šparu i lepo napravili piknik na autoputu, sa jedne strane Alpi a sa druge strane jezero. Božanstven pogled koji je prijao nakon one štroke od sinoć. Stižemo u Peštu u dogovoreno vreme.  Svirka je u centru grada u kulturnom centru Feszek. Ogromna zgrada na 2-3 sprata i na svakom ima barem jedan prostor za svirku ili žurku. Sviramo na drugom danu treće edicije Indipendent Voices Festivala, nema preterano puno ljudi, 50tak (za festival na kome je džabe ulaz, mora se priznati malo) međutim ekipa mi kaže da je dan ranije bilo puno više, pa su valjda sada svi mamurni. Sviralo je tonu bendova a program je počeo već u 17h, zvuk je užasan, tonac ili ne zna da radi svoj posao ili ga apsolutno ne zanima. Zvučalo je otprilike ovako: bubanj je na mestu gde treba da bude, bas je ispred njega, vokal ti je bukvalno pored uveta i dernja ti se iz sveg grla a gitare su negde u komšiluku. Na to treba dodati efekat podruma i pločica, prilično kriminalno, ali solidno ispraćeno. Ovde sam takođe bio izaslanik naše scene te sam pričao o samoorganizovanim prostorima u Srbiji (sa akcentom na pokojni Društveni centar, Discont DIY i AKC Disko) jer oni očigledno planiraju nešto svoje te motivišu ljude da krenu u slučnu akciju ili podrže njihovu. Sve je bilo bazirano na principu pitanja – odgovori.

Deseti dan Oradea
Sa domaćinom Martonom malo smo se šetkali uz Dunav i nakon ručka krenuli za Rumuniju. Nemamo previše vožnje. Pokupili smo domaćine ispred njihove gajbe i krenuli prema klubu gde smo odmah namestili binu a ubrzo po tom lokalci su krenuli da svirjau (bend So What?!) Nastup im je trajao papreno, preko sat vremena. Odmah nakon njih u pojačala smo se uboli mi. Publike nema, bukvalno petoro uključujući i dva euforična klinca koji skaču na svaki udareni rif. Na polovini seta domaćini nas ubrzavaju da završimo što i radimo u narednih 6-7 minuta, očekivao sam da nas požuruju da bi Kali Fat mogao da nastupi, kad međutim oni nas požuruju jer smo mi probili termin za svirku! Sa naših 22 minuta svirke… Nisu uzeli u obzir svoje sviranje od sat +… ali ajde šta je tu je… Čaka je pustio mjuz sa razglasa, oni su skupili nešto para i dali nam, taman da imamo za gorivo do Sombora. Spavali smo kod ekipe iz benda u stanu gde imaju preblesavog malog francuskog buldoga koji se upišao od sreće kada nas je video i ogromnu nezgodnu crnu mačku, od koje sam se, moram priznati bojao. Domaćica je napekla klope za vojsku i rekla da sve moramo pojesti, što nam je teško palo. Naravno,  sve smo smirili. Prilično rano otišli smo na pumpu i u menjačnicu i krenuli put Srbije, jer ipak radni je dan i svi treba da se vratimo svojim svakodnevnim životima.

Epilog

DIY turneja je jedna fantastična stvar!

Mesto gde ćeš se sresti sa novim super ljudima (ekipa iz PFA, Gataca, Malatesta, Zdenko, Holger, Moky, Gagarin i Marijana, So What, Linda, Fabian, Marton…)

Mesto gde ćeš videti sjajne stvari (krajolik, turizam, prostore poput Kocha Real, Esperanza, Feszek, Datscha, Anna 96…)

Mesta gde ćeš sresti stare prijatelje (War Engine, Left To Starve) i upoznati nove.

U kombiju ćeš sa svojim prijateljima steći neverovatne veze i još se više zbližiti.

Nezaboravna iskustva (dobra i loša).

Neverovatna zajebancija koja prevazilazi priče iz srednje škole koje ti ekipa uvek prepričava (kako se neko nekada napio i bio brljav ili kako je bilo na nekoj ekskurziji od pre 10 godina)
Pank je život, svaki dan u panku je ekskurzija!
Hvala ekipi iz kombija, hvala Kali Fat Dub, hvala svima koji su pomogli!

Ljubi Cvika i Pestarzt ekipa

Comments

comments

Tags
Close