IzveštajiKoncerti

Parole 80, The Obsessions, Kettenhund // 14.12.2019 // Einbaumobel, Beč

Izbegavam da pišem o svemu što gledam ovde jer jednostavno ne vidim svrhu pisati intenzivno o nečemu što se dešava van našeg govornog područja. Cela ideja sajta/fanzina je da se favorizuju stvari sa naših prostora jer mislim da ex YU ima pregršt dobrih bendova, festivala, pojedinaca (ali ne i fanzina) koje treba podržati.

No, kako je brdo mladih otišlo trbuhom za kruhom preko tako nije iznenađenje što se osnivaju i bendovi u kojima ima naših ljudi.

U Beču je nezvanično oko 120.000 naših (ko zna koliko je još onih bez bilo kakvih dokumenata a tu su već godinama neki i decenijama) pa je sasvim logično da se i u punku pojave ljudi koji se izražavaju na nama dobro znanom jeziku. E, zato smo ovde, to je poenta ovog izveštaja. Prošle godine krenuo je sa radom bend The Obessions, a ove i bend Parole 80. O prvom sam već pisao (nabavite fanzin pa čitajte) a drugom bendu ovo je bio debitantski nastup.

Lokacija – dosta neuobičajena jer do sada nije bilo svirki ovde, tačnije dese se ali veoma retko. Nekada davno, tokom prošle decenije, tu je svirao Annihilation Time a skoro, tačnije pre par godina, i Eke Buba. Tako je meni ovo prvi put da idem na koncert u ovom klubu.

Ceo dan sam bukvalno preležao jer sam veče pre izašao iz treće smene pa sam se razvlačio po krevetu skoro do samog polaska na koncert. Gledam mapu pa mi nije jasno da li je klub stvarno na lokaciji koja izlazi na netu ili je neka greška jer me navodi ka Vensteru? Uglavnom, stižem tačno u 22h ispred kluba koji je bukvalno prostorija pored Venstera, i skontam da sam se žešće zajebao što nisam ranije došao jer se baš napunilo,  puno kao sardina. Stajem u red, pozdravljam se ljudima dok u tom momentu Parole 80 počinju sa svirkom. Shvatam da nema šanse da se mrdnem dalje od miksete koja je na samom ulazu u klub. U suštini bilo bi mi svejedno da Parole nisu pokidale, ovako, voleo bih das am mogao prići bliže. Odličan hardcore/Oi, prvo što mi pada napamet je sjajni 86 Mentality. Na vokalu je Mišo, momak iz Splita, koji inače ovde živi već par godina i organizuje brdo koncerata pod imenom „Hardcore 4 The Losers“ u okviru koje funkcioniše i label. Ako vam treba svirka u Beču, njega cimajte, ne mene. E sad, zamislite klub veličine recimo nekadašnjeg Gaveza na Adi ili DC-a u Novom Sadu (ali samo prostorija gde je sama svirka) a da je unutra preko sto ljudi. Dakle, pakao. Bend je na bini visine 20cm, pa sa mesta pored miksete vide se samo glave i skejt rampa koja je sa strane bine. Mišo, veoma besan, u rukavicama kao Rejbiz iz Warzone nekada i samo šparta sa jedne strane bine na drugu. Bend ga dosta dobro prati i samo zakuvava sve to svojom svirkom. Tekstovi su uglavnom na nama znanom jeziku pa je bilo zanimljivo videti ljude Austrijance koji skaču, a pojma nemaju o čemu govori koja pesma. Basista je pevao back vokale. Inače i on vuče korene iz Hrvatske ali slabo priča “naš” jezik. Ceo utisak nakon odslušanih 5-6 pesama je odličan, samo bi bilo OK da se bend bar predstavio, a s obzirom da Mišo potencira „više politike u hc/punku“  ne bi falilo ni da je malo pričao između pesama i time probudio dodatno interesovanje kao bend koji ima nešto da kaže (ako uopšte ima, pošto nemam pojma o čemu peva). Bez obzira na to, ceo nastup je protekao odlično a sam kraj za malo da je bio fatatalan po njega. Ponesen atmosferom Mišo je zveknuo rukom u skejt rampu koja je inače ispred stejdža i evo dok ovo pišem čeka u bolnici red za opericiju. Šteta, ali dosta jak početak priče, zar ne?

Nakon kratke pauze pred publiku izlazi The Obessions predvođen još jednom osobom koja vodi poreklo sa naših prostora. Dobar mi je drugar, upoznao sam ga još 2008. kad sam došao da gledam Cock Sparrer. The Obessions su već malo stariji stažom, imaju demo snimak, izlaze uskoro na kompilaciji koja ide uz „Chlesea’s Choice“ fanzin i provlače priču da bi trebalo i neka ploča uskoro da se objavi. Nema više one početne treme i ovo sada već zvuči sasvim solidno. Prelistali su ceo demo i još par novih pesma plus „Ko je kriv?“ (pogodite na kom jeziku).Atmosfera  napeta, svi nabijeni uz samu binu, ali nije bilo onakvog divljanja kao na prvom bendu kad je čak i cura sa miksete skočila i završila ispred stejdža. Odsvirali su korektan set od 20tak minuta.

Za sam kraj ostali su Kettenhund koje ste i vi imali prilike da vidite u Fabrici pre par godina. Njihov zvuk je opisivan kao hc/punk, međutim meni to nikako da legne. Probao sam kod kuće da ih slušam ali slabo mi ide. Uživo, u ovako krcatom klubu zvučalo je dobro, da ne kažem odlično. Tokom njihove svirke cela priča dostigla je vrhunac. Neki su znali i tekstove dok skakakanje publike u prvim redovima nije prestajalo. Atmosfera kakvu svaki bend može samo da poželi.

Iako Beč, kao i u globalu svi, pati od hroničnog manjka publike (pogotovu mlađe od 30 godina) i statične atmosfere, festival od pre par nedelja na kojem su svirali The Truth, Rules, Indikator B kao i ova svirka, daju signale da se nešto dešava na bolje. Ne znam da li ima veze s time što su svirali balkanski bendovi ali definitivno stiče se utisak da su oba koncerta prošla dosta dobro.

Obratite pažnju na ove bendove i ‘ajde da vidimo za par meseci pa da ista ekipa zasvira i u Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu…?

Comments

comments

Tags
Close