IzveštajiKoncerti

Nedeljni hardcore punk thrash matine // 07.04.2019 // Etno Klub, Smederevo

Smederevo je još u praksi potvrdilo ono što je čuvena antropološkinja Margaret Mid napisala odavno – „Nikada ne sumnjajte da mala grupa promišljenih, posvećenih ljudi može promeniti svet; u stvari, uvek je samo to i bilo dovoljno“. Doduše, ova mala grupa posvećenih ljudi je imala podršku prijatelja iz Bronze, War Engine i Concrete Worms i nije htela da menja svet već da očuva tradiciju hardkora i panka u svom gradu i, kad je već tu, pomogne prijateljici.
Ekipa okupljena oko radijske emisije (ili kako je sada popularno podkasta) Breaking The Silence ili ti Razbijanje tišine organizovala je još jednu benefit svirku, ovog puta za svoju drugaricu Mariju Milošević, koja je ostala nepokretna posle teške saobraćajne nesreće.
Kao i prošlog puta organizovan je matine i počeli smo da se skupljamo u Etno klubu već oko 5 popodne. Druženja, dobre klope i mercha nije falio. Nas par se zaputilo iz Beograda kasnije nego prošli put, ali ništa nismo propustili.
Prvi su na binu izašli Bronze koje ne treba opet predstavljati. Momci su ponovo dali sve od sebe i napravili su sjajan uvod u ostatak popodneva. Osim pesama sa svog prvog EP „Ticking Bomb“ predstavili su i par novih stvari sa EP koji upravo snimaju. Moram da priznam da mi prijaju angažovani tekstovi i da sve češće preslušavam prvi EP, pa sam i u ovoj svirci uživao. Ne znam da li je energija ili šta li, ali Marko je uspeo da spali kabl za bas. Dok su još svi mislili da je otišlo celo pojačalo Rajko je bio u fazonu udri brigu na veselje.
Nakon Bronze na binu su se popeli Concrete Worms. U stvari, pošto Etno klub nema pravu binu, nisu imali gde da se popnu, ali kapirate poentu. Dragan, Dragana i Ilija su prodrmali sve prisutne svojim beskompromisnim rifovima. Iz nekog razloga (verovatno moje višegodišnje koncertne apstinencije koja se srećom na vreme prekinula) ja Concrete Worms nisam čuo uživo do prošle ili pretprošle godine i radovao sam se ovoj svirci. Naravno, opravdali su sva očekivanja. Još jedan kabl je riknuo, čisto da sve ne prođe glatko.
Veče su završili midžeti iz Novog Sada, u narodnu poznatiji kao War Engine. Bilo je lepo videti da su zbog njih došli ljudi iz Sombora (ako sam promašio grad izvinjavam se) kojima nije bilo teško da se iscimaju. Malo sam se mrštio jer jedan deo ljudi nije bio tokom cele njihove svirke u klubu. Jbg, nisam ni ja najveći fan treša na svetu, ali momci odlično sviraju i hteli su da daju doprinos. Ko ne voli treškor mogao je bar da se smeje Dušanovim pričama.
Sve u svemu, ovo je bio još jedan lep dan proveden u druženju uz sjajnu muziku. Bendovi, publika, a pre svega ekipa iz BTS pokazali su da organizovanje svirki nije nemoguća misija ako za to postoji volja. Što je najvažnije, pokazali su da je solidarnost moguća. Na kraju krajeva, zar nije to poenta?! Volimo da kažemo da je hardkor više od muzike, a Smederevci ne vole da kažu to, nego da sa reči pređu na dela.

 

text by Luka Božović

Comments

comments

Tags
Close