IzveštajiKoncerti

Integrity, All Except One, Pestarzt // 07.08.2018 // SKC Fabrika, Novi Sad + Integrity // 09.08.2018 // Arena, Beč

Integrity – Live in Novi Sad, 07/08/2018

Nikada nisam pisao izveštaj sa svirke iz ugla organizatora, ali ‘ajde… Po običaju Novi Sad poprilično zamre nakon Exita. Sve do kraja leta retko se šta dešava, em se ljudi razbeže em klubovi ne šljakaju. I onda se desi Acina poruka: “Rođo, hoćemo li da radimo Integrity?” U prvi mah pomislih da je u pitanju neka naredna zimska turneja i onako naivno odgovorim potvrdno: “Što da ne, kada?” – “Bato, za 14 dana!”… “Stani, stani, kako bre za 14 dana kad mi u Fabrici nemamo bukvalno ništa, sva tehnika je prebačena na Brod teatar, osim toga, pola ljudi je van grada, dosta ekipe ide na festivale u Tolmin kao i u Češku… Ma, zabole me… radimo!”

Uglavnom, članovi benda su pristali na Acinu suludu ideju da, nakon koncerta u Cirihu umesto slobodnog dana odmah sa bine, uđu u kombi i krenu ka Novom Sadu, udaljenom svega 1300km. Na brzaka je urađena najava, isplakatirali smo grad koliko smo mogli… Uspeli smo da utegnemo prostor za 200 ljudi… manje više, sve je bilo spremno za dolazak gospodina Mc Limansa na Liman. Sve vreme bili smo na vezi sa graničnim prelazima i čekirali gužvu… po savetu sa Batrovaca uputio sam ih na Ilok… Nakon 15 sati vožnje zove me Aca: “Ladno neće da nas pusti carinik jer nemamo jebeni ata carnet, džaba što sam mu pokazao pozivno pismo i molio ga… neće ni da čuje… Idemo na Neštin po preporuci pandura pa ako prođemo super, u suprotnom ni iz trećeg puta neće se desiti Integrity u Srbiji… jebi ga!” Auuu… istog momenta sam okrenuo telefonom par drugara koji taksiraju i spremio ih da krenu ka prelazu po bend ukoliko kombi ne prođe. Na svu sreću, carinik na sledećem prelazu bio je normalan lik, i uz par majica za drugare, pustio bend u zemlju. Konačno, Dwid & Co. stigoše u Novi Sad oko sedmice, nakon 17 sati puta…

Svirka je krenula koji minut iza lapo deset dvadesetominutnim nastupom sastava Pestarzt – momaka iz Sombora (pojačanih basistom iz Bečeja) koji su te večeri promovisali novi singl. Sledeći na bini bili su All Except One koji su svoj set podelili na HC i metal deo… Bome, Zrenjaninci opako očetkaše svojih lapo sata…

Desetak minuta posle 11 kreće pakao… “Vocal Test” je prva stvar i sjajan uvod za narednih 70 minuta ludila. Atmosfera je sve vreme bila odlična, prvi redovi znaju bukvalno svako slovo svake pesme. Iz aviona se već na drugoj, trećoj stvari videlo da i bend uživa na bini i da ćemo do kraja večeri prisustvovati spektaklu. Inače u bendu je već neko vreme gitarista Dom Romeo, vlasnik izdavačke kuće “A389 Recordings” koji je svirao u više bendova od kojih mi je najpoznatiji Pulling Teeth. Za drugu gitaru zadužen je Justin Ethem, koji je inače član nekoliko amerskih meni nepoznatih metal sastava. Obojica su ozbiljni igrači skroz, bukvalno jedu gitare… Basista, Francis O’Kane je Irac koji već devet godina živi u Americi i takođe svira u gomili bendova, uglavnom solo gitaru. Sa Integrity je u poslednje dve godine… Inače, avio kompanija kojom su doleteli iz Amerike u Evropu zagubila mu je bas gitaru, tako da je Brega (kako je prozvan zbog stajlinga) na gigu u Novom Sadu svirao Markovu (ex Proleće). Posebna priča je bubnjar Sean Garwood, simpatični čudak, vuk samotnjak… Nikada ne bih rekao da ima veze sa muzikom, a momak je satrao bubanj. Publika je sve vreme aktivno učestvovala u svirci, non stop su nečije noge mlatarale iznad glava nabijenih u prve redove.

Pred kraj koncerta nastalo je totalno ludilo na “Systems Overloaded” a potom i na “Micha: Those Who Fear Tomorrow”. Ako se ne varam bend je završio nastup sa “Jagged Visions” a potom se vratio na bis na kojem je odsvirana obrada od Misfitsa. Prosto mi je neverovatno bilo da je Dwida držao glas sve vreme. Bukvalno je pokidao i scenski i pevački. Kada se sve završilo, još dobra dva sata kompletan bend se muvao po Fabrici i družio sa fanovima, a izuzetno prijatni Dwid je čuku vremena, ako ne i jače, održao “predavanje” Zaviši za naredni Out Of The Darkness… Za statističare, prvom koncertu Integrity-ja u Srbiji prisustvovalo je 200 ljudi od čega je polovina došla sa strane, bilo je Bugara, Makedonaca, Bosanaca, Hrvata, najviše Beograđana i Zrenjaninaca. Hvala bendu, hvala Aci, hvala publici što su podjednako doprineli da svi zajedno uživamo u jednoj lepoj večeri za dugo pamćenje.

Zgro

Integrity – Live In Vienna 09/08/2018

Beč je u poslednja dva meseca postao nemoguć što se tiče koncertnih dešavanja, kad kažem nemoguć mislim na to da je nemoguće sve postići… Cro Mags, Sick Of It All, H20, Slapshot, evo sad Integrity, nakon kojeg sledi Agnostic Front. A da ne pominjem manje gigove kojih ima na nedeljnom nivou barem jedan. Čoveku treba pravo malo bogatstvo da sve ovo isprati a kod mene, opravdano ili ne, uzrokuje da se u poslednje vreme ponašam snobovski. Preskačem dosta, idem samo na ono što mi se baš gleda. Jebi ga, previše je svega. Sinoć je bio i Municipal Waste, sa Terrorom. Rasprodat koncert ali eto, ipak nisam otišao, iako odavno govorim sebi da ću ovaj ričmondski speed-metal-thrash-crossover-drž’-ne-daj bend makar jednom overiti. Za sada bezuspešno.

Integrity je jedan od onih bendova koji sam upecao krajem 90ih kada sam uleteo u svet zvani hc/punk. Prvo mi je u ruke dospela kaseta sa “Seasons In The Size Of Days”, nedugo nakon toga i “Humanity Is The Devil”. Da, kod mene su prva dva albuma stigla kasnije i zbog toga dajem blagu prednost ovim nabrojanim izdanjima. Jednostavno sve oko ovog benda je bilo (kažem bilo jer ih odavno ne pratim) zakon. Integrity je jedan od onih sastava koji je kreirao jedan pravac i oko kojeg se sve vrtelo i za koji se može reći da je orginalni, ili makar u moru bendova onaj koji se izdvaja. Da se ne lažemo, Dwid je veoma zajebana njuška. Pročitaj neki intervju, uzmi tekst bilo koje pesme i provali ga. Omoti su im takođe uvek bili posebna priča. Muzika, bar ovih nabrojanih izdanja, je savršena, logo prepoznatljiv. Bend koji slušaju i pankeri i metalci. Odličan miks svega i svačega. Jedna od obaveznih lektira!!!

Koncert je najavljen pre nekih mesec i po dana. Na poslu sam odmah upisao slobodan dan, ali je u međuvremenu uletelo brdo gigova plus odlazak na Monte Paradiso, pa sam ih nekako smetnuo s uma. Dođe nastup u Novom Sadu, pročitam komentare, pitam par ljudi kako im je bilo i bukvalno otrčim po kartu koja je u pretprodaji bila 14 evra.

Sam dan koncerta je bio paklen. 35 stepeni, mozak ključa. Sama pomisao da se svira u zatvorenom prostoru izazivala je dodatnu jezu, ali, jebi ga, nema sad nazad. Na putu ka Areni, stiže poruka od Zgroa da sam na spisku za upad. Cimnem drugaricu koja je pričala da bi išla ali je ipak odustala. Skontali smo da živi dosta daleko i da bi propustila dobar deo koncerta. Kako je u pretprodaji otišlo svega 70-tak karata a brojka ljudi ispred kluba nije obećavala veću posetu pomirio sam se sa tim da će mi neiskorištena ulaznica ostati u džepu. Ali, pojavila se neka devojka koja je od nekoga čula da imam kartu viška… Ulazim u klub. Predgrupa nema, što je i ok. U 9.40 na binu izlaze Dwid i još četiri momka od kojih samo gitaristu znam ko je – lik koji vodi label “A389 Recordings” koji je pre ulaska u bend objavio par Integrity ploča, uglavnom reizdanja. Kreću svirku sa “Vocal Test”, na koju se nadovezuje “Hollow”, pa “Psychological Warfare”. Dwid urla iz petnih žila, bend zvuči savršeno, zvuk pizdarija. U klubu temperatura skače ali atmosfera prilično otužna. Na licu osmeh… Uz par zahvaljivanja između pesama, do kraja svirke izređale su se stvari koje su gotovo u poptunosti bile identične listi sa svirke u Novom Sadu. Koliko sam skapirao, ovde su svirali obradu GISM-a + jednu novu pesmu, “Sons Of Satan” za koju je izašao i spot pre turneje. Bend i dalje razbija, ali sem par likova, niko da mrdne. To mi je dalo dovoljno vremena da mi odlutaju misli koliko bi ovakav klub, kapaciteta 150 ljudi, sa brojkom posetilaca sa novosadskog koncerta bio pakleno dobra kombinacija. Ali jebi ga. Na početku pesme “Systems Overloaded” pomenuti gitarista pita lika koji je sve vreme ispred mene, kako se zove? Kada je ovaj rekao da mu je ime Aleksandar i da čeka da vidi bend već 25 godina, skontam da mi je lik do jaja poznat. Priđem bliže, pogledam ga i ukapiram da je u pitanju Aca Destilacija iz Beograda. Mali svet! Nisam ga video dobrih recimo 8 godina sigurno, ako ne i više. Vidno uzbuđen što ih gleda, bio je sve vreme ispred bine i bodrio ih. Šteta što je nekako mršava atmosfera ostala do kraja koncerta. Iako je Dwid par puta apelovao na ljude sa se malo razmrdaju to nije urodilo plodom. Malo življe bilo je na refrenu pesme “Rise”. Poslednja stvar bila je “Jagged Visions Of My True Visions”. Jebote, kako su je odsvirali perfektno. Svaki ton, sve one kilometarske solaže prilikom kojih se obojica gitarista naizmenično smenjuju plus njegovo manijakalno urlanje – sjajno! Ocena za bend najviša moguća, a za atmosferu kec kao vrata. Sramota! Nakon 40 minuta izlazim iz saune i odlazim do mercha sa namerom da pazarim zelenu “Humanity Is The Devil” majonu ali su je prodali. Šta je tu je. Ispred kluba ostajemo još neko kratko vreme gde upoznajemo Dwida. Kada je saznao da sam jedan od ljudi koji imaju veze sa fanzinom prokomentarisao je: “I spoke an hour with Džregon, I really hope you will like it!” Prosto mi je neverovatno da je to čovek na koga sam gledao sa strahopoštovanjem i za kojeg sam ceo život mislio da je žešći drkoš koji bi te nabo na keca. Uživo je neverovatno prijatna njuška.

Na kraju ću dodati i ovo: Hvala Aci za mesto na gest listi. Novi Sade budi ponosan što si ugostio ovakav bend i što si se pokazao u odličnom svetlu. Svi vi koji niste bili, žešće ste se zajebali. Jedva čekam da Zaviša, pardon Džregon, skocka taj intervju i da ga pročitam u narednom broju fanzina!!!

Nemanja

 

Fotke: Lea Bordor

Tags

Leave a Reply

Close