IzveštajiKoncerti

Ground Zero, Proslov, War Engine, First Flame // 01.02.2019 // CK13, Novi Sad

Uf, odakle početi… Pred samu Novu godinu bio sam na istom mestu svedok spektakla u režiji Rebuild ekipe. Tada je na Edge Day-u, CK13 bila po običaju napakovana a bendovi, sve i jedan, opasno su briljirali… Bio sam ubeđen da se sličan kejos neće skoro ponoviti, kad ono, tek što prođoše januar i praznici, a Crna kuća je ponovo bila svedok neopisivog ludila. U klubu kapaciteta 180 ljudi, ako može i toliko da stane, prodalo se 207 ulaznica. Dodajmo toj cifri samo ekipu iz četiri benda, organizatore i osoblje kluba dobijamo brojku od možda i 250 ljudi. Na svu sreću, ovaj prvi februar nije bio leden pa se moglo stajati u dvorištu u kojem je u svakom momentu bio višak koji nije mogao da uđe unutra. Sam događaj organizovan je na incijativu benda Ground Zero koji je prihod od ulaznica namenio finiširanju split vinila sa Proslovom.

Atmosfera je cele večeri bila gotovo nestvarna, kao sa klipova kojima nas časti Hate5Six. Non stop zakuvavanje, skakanje, šutka, dajvovanje… baš kako treba. Šta reći za sam gig. Bendovi su blago rečeno otkinuli, bez izuzetka. Veče je počelo sa First Flame koji iz nastupa u nastup potvrđuje da je vrlo verovatno najjače domaće HC ime. Nastavilo se sa potpunim haosom tokom svirki War Engine i Proslov da bi se sve završilo sa nestvarnim scenama dok je na bini bio Ground Zero. Bili smo svedoci nekih novih ludačkih disciplina, skakanja u dalj iz čučnja, potom trostrukog stage diving ako tako mogu nazvati scenu kada se osobi A na leđa popne osoba B a njoj na leđa naskoči osoba C i onda tako svi zajedno završe na rukama mase. Ground Zero je bukvalno iskidao, ako se za neki nastup može reći da je briljantan onda je to bio ovaj. Odsvirali su dve stvari preko spiska i prvi put izašli pred publiku sa Dukijem iz War Engine kao novim pevačem umesto Anđelića… Momak ima sjajnu harizmu frontmena i mislim da je bend definitivno našao pravo rešenje na poziciji “vokal broj dva”. Po zvuku, meni je od svih bendova svakako najbliži First Flame jer ostala tri imaju, za moj ukus, u sebi previše metala i nisam siguran da bih to vrteo kod kuće, ali definitivno, svirke War Engine, Proslov a pogotovo Ground Zero ne propuštam, nema šanse. Za  kraj bih dodao da su publiku u prvim redovima činili mahom mladi ljubitelji HC-a utemeljenog na masnim metalskim gitarama, mada sam se baš obradovao Crass duksu koji je nosio jedan tinejdžer. Divno je bilo gledati sav taj prizor ushićenja i nasmejana lica mladih momaka i ne malog broja devojaka koji su iskreno uživali u celovečernjoj žurci.

Recenzija originalno objavljena u “Out of the darkness” #6, 04/2019

Comments

comments

Tags
Close