IzveštajiKoncerti

Edge Day – ROIR, Reflection, Inside Out, Still Bleeding, Bronze // 28.12.2018 // CK13, Novi Sad

Auuu kakav spektakl u organizaciji Rebuild ekipe za kraj godine! Crna kuća se napunila do vrha što je nekako postao običaj kada je ovaj događaj u pitanju, ali se ne sećam da je ikad ranije bila ovako napakovana. Bilo je onih letnjih izdanja Srpska Umea festivala sa otprilike sličnim brojem ljudi, od kojih bi polovina vreme uglavnom provodila u dvorištu a sada, s obzirom na vremenske uslove, svi su bili spakovani unutra. Prodate su sve ulaznice (160 komada), ako se dodaju članovi pet bendova, ekipa organizatora, tehničari i drugo osoblje brojka je debelo premašila dvestotku!

Bronze je svirao prvi, jbg neko je morao da otvori, a meni se namestilo da nikad u istoriji Crne kuće nisam duže kružio kvartom i tražio parking mesto, tako da sam tek nakon dobrih dvadesetak minuta stigao na sam kraj njihovog nastupa, odnosno na poslednji deo poslednje pesme… Baš sranje! Galić mi kasnije reče da su Bronze ubedljivo otkinuli, a kad Galić kaže onda je to tako.

Desetak minuta posle pola deset svoj debitantski izlazak na scenu imao je novi lokalni bend sastavljen od starih kuka – Still Bleeding. Sastav da se smrzneš: majstor Đemba na gitari – čovek koji je rođen da napravi hit i tačka, ali je uvek nešto nezadovoljan. U kojem god bendu je bio to je zvučalo svetski da bi on u zenitu dizao ruke i podvlačio crtu. Nadam se da će Still Bleeding da potraje pošto takav bend kod nas ne postoji, kvalitetan je, i prema onom što sam čuo na snimku a i uživo (a zvučalo je bez greške) ima ozbiljan potencijal. Idemo dalje… bas gitara Spaske (Niyazov, Ground Zero…), njega čekam da vidim još samo za bubnjevima, koje je večeras samleo Ćata. Koliko sam skapirao, on je tu privremeno jer svira u recimo 11 bendova (ove večeri u dva), dok ovi ne reše pitanje stalnog bubnjara. I, sa mikrofonom Milomir (First Flame), verovatno najbolji HC frontmen na sceni. Uvodni instrumental sa surf gitarom podsetio me je na Night Birds, ostalih šest, ili sedam stvari, su u sličnom stilu ali sa melodičnom HC/punk osnovom. Osim pomenutog Night Birds osete se uticaji i Circle Jerks, Adolescents, Zeke i još koječega. Pesme su uglavnom srednjeg tempa… Videćemo u šta će cela priča da se razvije. Za prvi gig mogu samo da kažem – bravo!

Njihov nastup je trajao malo ispod pola sata a nakon kratke pauze CK13 se napunila kao oko. Pojavila se gomila likova iz 90ih koja je došla da vidi i podrži Inside Out. Njih nije bilo na sceni pune dve decenije i, da budem iskren, nisam očekivao ništa specijalno od njihovog povratničkog giga, ali sam bio baš znatiželjan. Kako je krenula svirka, masa se zatalasala, atmosfera je bila sjajna što je bendu olakšalo posao. Na prve dve, tri pesme delovali su malo stegnuto, pod tremom, ali su kako je svirka odmicala bili sve opušteniji. Odsvirali su ceo set bez, greške, na insistiranje publike, neke stvari na kraju i ponovili. Osim desetak svojih pesama spakovali su i par obrada (Judge, Final Exit, Path Of Resistance…). Dva vokala odlično su se nadopunjavala… U drugom delu nastupa s drugom gitarom na bini pridružio im se i Vitke (ex-Force Union, Lockdown, SOK91…). Svirački nema tu šta puno da se mudruje i filozofira, klasičan 90s HC, na momente najbliži Sheer Terror-u. Nedavno su i oni snimili nekoliko stvari u studiju i poprilično zagrizli da nastave gde su stali… Verujem da će im ovaj koncert biti dobar vetar u leđa.

Reflection iz Gornjeg Milanovca su nastupili sledeći. Zvuče, i na bini izgledaju, baš ozbiljno. Mali pevač je lud kao struja… non stop je u porketu. Svaka čast! Svirački su opaki, jedino što je za moj ukus HC koji oni sviraju previše moderan, nešto što ne slušam kod kuće… Uglavnom, iskidaše i oni samo tako, uz odličnu atmosferu u masi koja nije splašnjavala ni jednog momenta.

ROIR

Za kraj ove preterane večeri publika je imala tu čast da nakon više od tri godine pauze ponovo na bini vidi jedan od najboljih domaćih HC live bendova – ROIR. U sastavu više nema Stoje i Duleta (bubnjara i pevača), njih su zamenili Ćata i Ivan, jedan od dvojice vokala u Niyazovu… Kako je krenulo tako se Crna kuća pretvorila u grotlo. Masa u prvim redovima je bila toliko napaljena da je nosila bend tokom cele svirke. A oni… pokidaše i bukvalno! Ivan je otpevao kao da je od prvog dana tu. Svaka čast! Svirački perfektno, pankerskije, luđe i divljije nego ikad… ili sam ih se samo uželeo pa mi je taj prvi utisak kad su sišli s bine bili bio previše jak… Mada, prošlo je deset dana od svirke, a mene i dalje drži! Odsvirali su sedam pesama sa spiska plus još dodatne tri na bis. Dobrodošli nazad majstori! Prizor – kao na gigovima iz CBGB-a koje smo vrteli nekad do iznemoglosti ili najbolji klupski momenti koje imamo prilike da gledamo na netu zahvaljujući Hate5Six kanalu. Sve u svemu, zapalih na spavanje punog srca! Ovo je bilo jedno od onih večeri kad se sve kockice slože… sjajni bendovi, bukvalno sve i jedan je bio za najvišu ocenu, mnoštvo dragih lica u klubu, nasmejanih, fenomenalna atmosfera… šta ćeš više!

Zgro
Foto: Lea Bodor

Comments

comments

Tags
Close