IzveštajiKoncerti

Cro-Mags, Red Death, Touch, Liberal Youth // 03.10.2019 // Dürer Kert, Budimpešta + Cro-Mags, Red Death // 04.10.2019 // Explosiv, Graz

 

Cro mags, Red death, Touch, Liberal youth // 03.10.2019 // Dürer Kert, Budimpešta

Prošlo je 30 godina, da budem precizniji, skoro toliko jer sam početkom drugog polugodišta 1990. dobio LP „Best Wishes“. Tačnije, tu ploču, kao i mnoge druge u to vreme, doneo mi je ćaletov kolega sa službeog puta, iz Minhena. Svi drugari koji su imali veze sa metalom bukvalno su otkinuli na prvo slušanje, dok je meni trebalo malo vremena da mi ovaj album legne i uđe u uho jer je definitivno doneo nešto novo, kompleksije, zajebanije od svega što sam do tada slušao. Jedino je možda „Join The Army“ mogao da se poredi sa ovim albumom. Osim toga, na toj ploči nije bilo mog favorita sa debi izdanja, gospodina Josepha, ali sam tek podrobnijim studiranjem samog benda i njihova prva dva albuma skapirao da iza svega što je uradio Cro Mags ipak stoji još jedan ozbiljan gospodin, Harley Flanagan. Njih dvojica su se već u to vreme ozbiljno pičkarala, došlo je do primirja, koje je rezultiralo sa još dva albuma a nakon toga definitivno svako ode svojim putem, jedan sa White Devil drugi sa Both Worlds… Da ne dužim, špansku seriju u poslednjoj deceniji na relaciji Joseph – Flanagan verovatno ste ispratili. Uglavnom i jedan i drugi imaju bendove koji cepaju ozbiljno Cro Mags stvari, a sud je nedavno presudio u korist Flanagana. Sa JJ u postavi je bubnjar Mackie dok je sa Harleyem u aktuelnom sastavu Gabby, lik koji im se pridružio, na zajedničkom „Alpha Omega“ albumu 1992.

Dođe na red turneja na kojoj se obeležava 30 godina „Best Wishes-a“, koji je definitivno jedno od najboljih, najznačajnijih hardcore ostvarenja. Pešta, Durer Kert i sold out gig. 19 godina i koji mesec kasnije, trećina od 13 prisutnih Novosađana na koncertu koji je održan u istom gradu u martu 2000. krenula je na put, pojačana Smederevcima i Zrenjanincima. Kada smo se svi okupili u Dureru, bilo nas je iz Srbije više od 20 jer se pojavilo i dvoje kola sa veteranima iz Beograda/Zemuna. Onomad, support Harleyu beše tada mlađani bostonski sastav In My Eyes, ovaj put ta čast pripala je aktuelnim Red Death iz DC-a. Gužvetina na granici učinila je svoje pa smo pred klub stigli taman na početak prvog benda, lokalnog Liberal Youth koji sam propustio, iako sam planirao da ukačim bar nekoliko pesama. S druge strane, Touch koji je bio sledeći gledao sam par puta tako da sam i njih promašio, ali svesno. Svaka čast momcima, trude se da u Peštu dovuku bukvalno sve što je aktuelno i što je u ponudi, ali mi je debilna opcija da su gotovo svaki put upravo oni predgrupa… Uglavnom, u klub sam ušao malo pre pola 10 kada je sa svirkom krenuo Red Death. Početak nastupa nekako kilav, dok se nisu zaukali… do kraja beše i više nego dobro. Nije to ništa novo, ništa što već nismo čuli sto puta do sada ali je svakako lepo videti i čuti mlad bend koji cepa dobru treščinu. Ladnjaka bi mogli s War Engine na crtu. Njihov set trajao je nepunih pola sata, a 15tak minuta iza desetke na binu izlaze Harley Flanagan, dvojica gitarista (jedan je malopre spomenuti Gabby a drugi je Joe koji je sa Harleyem svirao u nekoliko navrata tokom Harley’s War perioda, ali i u M.O.D. odnosno Maximum Penalty) i tamnoputi bubnjar G Man Sullivan koji je takođe dugo već deo ekipe. Mnogi su se ponadali da bi u postavi mogao da bude i Rocky George koji je učestvovao na snimanju pesama za novi singl kao i na nekoliko koncerata po Americi, ali je on ipak zbog obaveza odustao od evropske turneje.

Nakon dugačkog uvoda s razglasa, kreće svirka, bas i bubanj štekću baš kao i na A1 pre tri decenije. Da, „Death Camps“ otvara gig, a s prvim gitarskim zvucima zalećem se iz pozadine u prve redove i više se ne vraćam nazad dok se sve nije završilo. Jebem ti sunce kakvo oranje! U istom maniru nadovezuje se „We Gotta Know“ na kojoj ostajem bez daha, ali ako može 7 godina stariji Harley na bini, mogu i ja, ko me pita. Sam uvod u svirku bio je toliko eksplozivan da sam za trenutak pomislio da on neće izdržati do kraja, odnosno da će mu pući glas, ali ne… majstor ga je otpevao, svaka mu čast. Potom je usledila jedna sa novog singla a zatim maestralna „Down But Not Out“. U publici pakao, na bini euforija. Prosto je neverovatno koliko on uživa u prizoru kada je ispred njega lom i seča vena. Bukvalno se time hrani. Ko god je iz publike nešto dobacio između pesama ovaj mu je uzvratio. „Street Justice“ je najavio rečima kako nasilje ne sme da bude rešenje ali da je jednostavno nekad neophodno. Svaki komentar je suvišan! Slede „Malfunction“ pa „Days Of Confusion“, „Life Of My Own“, ubrzo ide i „The Only One“. Harley Flanagan je uveliko bez majice, obliven znojem. Pre same svirke konstatovali smo da na par prethodnih koncerata nije svirao „Crush The Demoniac“, definitivno bi bila velika šteta da ju je preskočio i u Pešti jer je na njoj bukvalno nastao lom u masi. Obojica gitarista jedu svoje instrumente, znaju posao samo tako. Bubnjar je tek priča za sebe. Čovek je odlupao doktorski ceo set, nijednog momenta nije se osetilo da mu pada ritam ili da slabi jačina udarca. Svaki udarac po dobošu bio je direktno u glavu. Pun sat je prošao a svirka je još  uvek trajala. Ne sećam se ni da sam skoro prisustvovao dužem hardcore koncertu. Poželeo sam da se nikad ne završi, bukvalno! Ipak, nakon 70-75 minuta spektakl je priveden kraju sa „Apocalypse Now“ i „Hard Times“ na kojoj se Gabbyju pojebala gitara, tačnije, neki naš lik koji ga je grlio a potom skočio stage diving počupao mu je gitarski kabl. Ne bi bilo ni humano da je trajalo duže jer bi se sigurno neko izvrnuo, da li na bini ili u publici obzirom da je uveliko bilo krvavih glava u masi. Uglavnom odsviraše 16 stvari, maltene ceo „Best Wishes“, bez „Fugitive“ i “Then & Now”, i još sa svakog po nešto. Čista majstorija. Ne znam koja je druga reč koja može da opiše moje i oduševljenje svih prisutnih nakon ovako sjajnog giga. Ni nova dva sata čekićanja na granici u ranim jutarnjim satima ne mogu da pokvare utisak ni najmanje.

Zgro

Fotke: Zgro / Miloš BTS

 

Cro mags, Red death // 04.10.2019 // Explosiv, Graz

Ideja da idem na Cro Mags u Grac postojala je duže vreme ali kako se približavao cert a ja sa obavezama bio zatrpan preko guše, do dva dana pre samog giga nisam bio siguran hoću li ići. Ipak, eto imam drugara u tom gradu pa rekoh “što da ne”, taman obiđem i njega.

Stižem par sati pre koncerta i zujim po gradu. Klasika, turizam, uglavnom trošim novce bespotrebno. Odlazimo ispred kluba u najavljeno vreme ali zatičemo tonsku probu “kromanjonaca” koja se nešto otegla. Uzimamo karte (u pretprodaji su bile 18 pa 22 a na dan giga 25 eura) i zujimo ispred u neobaveznom ćaskanju i komentarisanju samog kluba koji je odlilčan. Početak predgrupe bio je najavljen za pola 8, krenuli su 15tak minuta kasnije. Red Death sam ukačio sa onim “Permament Exile” izdanjem. Dobra vožnja ali mnogo metala ima tu za moj ukus. Mislim da je ovaj bend odradio dobru stvar što će novi album izaći za Century Media. Metalcima će ovo svakako bolje leći a oni makar imaju publiku. U svojih 25 minuta odlične svirke sabili su 7/8 stvari i to je to. Pravimo pauzu i nakon možda sat vremena evo Cro-Magsa. Drugi put gledam ovu verziju benda. U poređenju sa prethodnim ovde je na gitari drugi lik, pored Gabbya, GG Sulivana i Harleya. I u ovom klubu je cela priča na mnogo profesionalnijem nivou (klub je napucan bukvalno kao svemirski brod) nego onda. Odličan zvuk, sve na svom mestu, sređeno, ali poseta nula. Da, prosto neverovatno, ovde je bilo tek stotinakak ljudi, možda nešto malo preko. Šteta! Za tren pomislih da će to uticati na bend, ali jok. Ekipa je rasturila. Ceo set od čak 17 pesama zvučao je kao pod konac. Par ludaka ispred bine sve vreme su se kao nešto bacakali. Između pesama Harley je brbljao, klasično. Zahvaljivao se ljudima, drago mu je što je u zemlji Švarcenegera i tražio više puta džoint. Nakon što je dobio obećanje od par likova da imaju i da će ga rado sa njim nakon giga podeliti on je uz komentar “osećam se kao beli rastafarijanac, dajte mi marihuanu i biću srećan”, nastavio gig vidno ozaren. Svirali su tačno 80 minuta. Možda je i mnogo nakon brojnih koncerata koje sam odgledao a na kojima bendovi ispraše ne više od 20-25 minuta, ali Cro Mags je ipak bend sa bar 3 odlična albuma, tako da je to taman bilo to. Završeno je sve u normalno vreme a na samom kraju, na izlazu iz kluba, skontali smo da je u publici bar nas desetak sa ex-YU prostora (neki su došli iz Zagreba). Suma sumarum, vrhunska svirka i veliki kiks publike, a i organizator je, verujem, prošao kao bos po trnju.

Comments

comments

Tags
Close