IzveštajiTurneje

AGAINST THE ODDS – Tour (food) diary 2016

Petak, 25.11. Novi Sad, CK13 w/ Bandage, Pale Oaks
Nakon prve svirke sa novim bubnjarem “kod kuće”, kao i šišanja istog pred sam događaj (ukrivo, da bi pred polazak morao da obrije celu glavu), još uvek u neverici da za dan i po krećemo na prvu turneju, relativno kratkog aftera u Ovci i pozdravljanja sa drugarima, krećemo kućama da se pakujemo.

Nedelja, 27.11. Budimpešta, Drrpnc w/ Police Cemetery, Herion
K r e ć e m o !
Brzinsko pakovanje, jer zašto bi iko krenuo da se pakuje dan ranije (osim Marka, čitaj, krenuo je da se pakuje u sredu), masterujemo tetris sa slaganjem opreme u kombi i krećemo. Vožnja prolazi brzo uprkos izgubljenom vremenu u potrazi za nekim ko je sposoban da nam overi ATA karnet. Bitno da stignemo na večeru.
Jovan: “Znaš da je Volvo najsigurnija marka vozila?” Pavel: “…ok? Ali ovo je Reno…”
Stižemo u Budimpeštu i nalazimo se sa Martonom ispred kluba Dürer Kert gde momentalno ostajemo bez jednog retrovizora. Ogroman kompleks, pun prostorija za probe, svirke i mesto za “otpadanje” gde ćemo prespavati. Pomalo jezivo kada se pogase svetla i padne mrak. Napadamo posudu sa hranom, slušamo bendove. Ubrzo se i sami penjemo na binu i, po meni, svirka se završava brže nego što je počela. Zadovoljni nastupom, pomalo umorni, idemo u skvot koji se nalazi u prostoriji pored.

Ponedeljak, 28.11. Ostrava, Plan B Hardcore Café w/ Smích hyen, Stay On Course
Buđenje relativno rano i pokret za Ostravu. GPS nas dovodi do, valjda, industrijskog dela grada gde nam je rečeno da se popnemo na treći sprat i istovarimo opremu dok ne dođe organizator. Penjemo se na pomenuti treći sprat veoma modernog i lepo uređenog objekta gde nas dočekuje gospel hor koji ima probu do početka svirke, sa sve pesmom “Jesus gave me light, I’m gonna let it shine”, koja od tog momenta postaje soundtrack ostatka turneje.
Veoma zanimljiv prostor, hodnik trećeg sprata, ispred lifta, namešta se oprema, kreće svirka. Razmatramo najbolje mesto gde da postavimo GoPro kameru koju na kraju zaboravljamo da uključimo.
Odlična svirka, druženje, veganski paprikaš (nema dalje, ili se bar tako činilo), i odličan krov sa sjajnim pogledom.

Utorak, 29.11. Prag, Café na půl cesty w/ Uprostřed Pádu
Nakon brzog spremanja, upadamo u kombi, danas poznatiji kao “Bob the Volvo” i krećemo za Prag.
Stižemo koji sat ranije i odlazimo to tržnog centra da se ugrejemo i nađemo žute kape.
Oduševljeni prostorom za svirku. Ne znam da li je na atmosferu uticalo to što smo napokon imali tuš i normalan san prethodnu noć, ili psi na svakom koraku. Pet-friendly kafić u prelepom parku u kom se inače održava i pre-Fluff show. Pozdravljamo se sa organizatorom, Pavelom, i dobijamo količinu hrane koju ne možemo fizički da pojedemo, ali ne odustajemo jer je preukusna.
Uprostřed Pádu ubijaju neki Lifetime fazon svirke, politički i melodičan hardcore. Nakon 30ak minuta, nameštamo se i krećemo. Ne previše ljudi u publici, kao i na prethodna dva nastupa, ali smo i više nego zadovoljni.
Nakon svirke i druženja, odlazimo u vrtić da prespavamo.

Sreda, 30.11. Giessen, AK44
Sneeeeeg! Nešto malo u putu samo, ali opet… sneeeeg!
Jedna kesa čipsa, druga kesa čipsa, treća kesa čipsa.. Jovan izjavljuje da ne želi više da vidi čips u životu.
Stigli smo pre organizatora do lokalnog skvota u Guissen-u i dokopali se stonog fudbala.
Malo je reći da smo bili dočekani kao kod svoje kuće. Večerašnju i sutrašnju svirku nam organizuju drugari iz bendova Business As Usual i Stand der Dinge. Bendovi koji su dolazili u Srbiju i pružali svu moguću podršku od kako su prvi put svirali kod nas. Izuzetni ljudi. Potpuno mi je bilo jasno zašto su ih Jovan i Šolja toliko spominjali.
Nakon večere (mmm, vege burger), Sven otvara svirku predivnim akustik setom.
Sređuju da prespavamo naredne dve večeri u stanu za bendove koji snimaju u studiju i sa kartonom punim hrane (bukvalno) vode nas tamo.
“Nema WIFI? Jaooo…sad ćemo morati da se družimo.”
Jedno od najboljih večeri na turneji.

Četvrtak, 1.12. Wetzlar, Irish Pub
Nakon doručka Šolja vozi Bobija do Chrisove kuće u Wetzlaru gde nas dočekuju nalepnice, slike, posteri bendova i svirki iz Srbije. Gledamo DIY dokumentarac o njihovim svirkama u Srbiji i vidimo poznate ljude (i malo se smejemo Jovanovoj biber frizurici).
Napokon uspevamo da prošetamo nekim gradom i drugi Chris nas vodi u šetnju po Wetzlaru pre nego što ćemo krenuti u klub. Stižemo u Irish Pub, bajkerski klub sa naj hc konobaricom ikada, gde celo veče igramo stoni fudbal i backgammon i, naravno, jedemooo. Domaći falafel, čorba od sočiva…
Zagrevamo Ogijev prst i krećemo sa svirkom nakon koje se vraćamo u stan sa novim kartonom hrane.

Petak 2.12. Ludwigsburg, Rock’n’Roll Bar w/ Fightball
Pre odlaska za Ludwigsburg nalazimo se sa drugarima još jednom i vode nas do parka gde se dobacujemo baseball lopticom i igramo ragbi. Pozdravljamo se i zahvaljujemo za prelepa dva dana domaćinima i B-b-b-b-bob ide dalje.
Datum ubačen u poslednji minut, zahvaljujući dobroj volji promotera, na koji ultra kasnimo zbog gužvi oko Stuttgarta, munjevitom brzinom se istovaramo i nameštamo. Moto klub sa Pin-up konobaricama i ‘American style’ burgerima gde spavamo na podu i bini isto veče.

Subota 3.12. Ulm, Club Action w/ GRAM., Scheissediebullen
Ustajemo relativno rano i čekamo gazdu da nas pusti napolje. Dovikujemo se sa parking gospođom da nam ne napiše kaznu jer ne možemo da izađemo, koja nam na svu sreću gleda kroz prste i za parking kaznu i za eko vinjetu.
Nekoliko sati nakon dogovora za nalaženje, krećemo da iskačemo i iznosimo stvari kroz prozor kluba kada nam se pridruzuje vlasnik i pušta napolje.
U Ulm stižemo oko 14h, stacioniramo se u tržnom centru i potraga za žutim kapama se nastavlja.
U klubu koji je zapravo deo tvrdjave i verovatno najzanimljivije mesto gde smo svirali, sledi upoznavanje, tonska i večera. Nešto što ne znam šta je, ali je bilo fenomenalno, sa sosom od pečuraka i svežom salatom (fuj, ko još jede salatu).
Nakon nas sviraju GRAM. koji peru pod svim nastupima ikoga ikada. Neverovatno dobar bend i neverovatno divni ljudi. Nastavlja druženje sa njima čitavo veče kao da se znamo godinama. Ispraćaju nas dranjem i lupanjem kombija.

Nedelja 4.12. Osijek, Club Exit
Ustajanje u 7 ujutro i vožnja od oko minimum 10 sati do Osijeka. Datum potvrđen u toku same turneje. Propali pokušaj da svratimo u Pandorf koji se ne obilazi kako Šolja kaže, jer je nedelja, ali neizbežna pumpa i grickaliceee.
Stižemo u klub gde nas dočekuje “door deal” i besplatan ulaz. Uz malo problema sa strujom i prestajanja rada pojačala u sred pesama, lepo smo se zabavili i već poprilično umorni i gladni, zapalili kući. Svaka čast Šolji. Da nije njega, ne bismo mi ni do prve pumpe došli, kamoli prve svirke.

Osim overenih retrovizora i privremenog pritvora, uprkos svemu na šta smo bili pripremljeni, nismo se mogli bolje provesti. I više nego zahvalni svima na gostoprimstvu, pomoći, druženju. Zaista neverovatan osećaj. Sesti u kombi sa najboljim drugarima, putovati, svirati svako veče, nova prijateljstva sa ljudima istog mišljenja i dostignuti novi nivo igranja stonog fudbala… nismo ni prišli kraju turneje, a već smo počeli da planiramo naredne dve.
p.s. Nismo našli žute kape

 

By: Nina

Comments

comments

Tags
Close