IzveštajiKoncerti

30 godina KV/HC scene // 15.12.2018 // Mašinska škola 14. Oktobar, Kraljevo

Pre nekih dva meseca iskočio mi je na FB plakat „30 godina panka u Kraljevu“ a pošto znam da Vojkan piše knjigu o toj tematici o kojoj se priča neko vreme, pretpostavio sam da je reč o promociji knjige. Kad sam skontao da je u pitanju koncert, na kojem će između ostalih nastupiti i Hoću? Neću! odnosno Totalni promašaj nisam mogao da poverujem svojim očima… Nisam razmišljao ni dve sekunde. Cimnuo sam Vojkana da mi rezerviše određeni broj karata na moje ime i veoma brzo organizovao ekipu iz Sombora za tu ekskurziju. Prvenstveno zbog Hoću? Neću!, benda koji je mojoj generaciji u Somboru obeležio detinjstvo, a odmah iza njih i Totalni promašaj. Gomilu svojih pank stavova pokupili smo upravo iz pesama kao što su „Preko zidova“ ili „Bednik“… Došao je i dan koncerta. Sneg je navejao kao blesav. Autoput je bio relativno dobro očišćen ali i neverovatna gužva! Odlučujemo se da izađemo na Ibarsku magistralu pa polako. Put je protekao uz sprdnju tako da nije bio stresan iako smo usput videli par izvrnutih šlepera, sletelih s puta, okrenutih u kontra smeru… Sve vreme sam kukao kako mi „martine“ puštaju vodu i da mi je isto kao da sam krenuo u letnjim patikama, ali istrpeli su me jer je mamika spakovala kolače koji su pomogli da put proteče uz manje stresa… Stižemo u Kraljevo oko 19:30 i dolazimo do smeštaja koji nam je Vojkan preporučio – sasvim pristojan prostor u centru grada sa veoma korektnom cenom. Pošto nije bilo drugih gostiju, cela kuća je pripala nama… Odlično! Pri raspakivanju skapirali smo da nemamo pojma gde se koncert održava niti kada počinje… veoma brzo dobijamo info da je start već u 20h i da sve mora biti gotovo do ponoći! Na brzaka se smeštamo, usput večeramo neke pljeske i sedamo u taksi. Taksista nije bio baš najsigurniji gde treba da nas vozi ali ipak smo mu nekako objasnili da tražimo staru tehničku školu. Pri dolasku je i sam vozač bio u čudu brojem parkiranih kola ispred: „Šta je ovo, pa ovde nikad nema vozila…?!“
Ulazimo unutra, završavamo karte, a prvo što nam pada u oči je ooozbiljan broj likova iz obezbeđenja. Ni panduri okolo prostora nisu manjkali. Da čovek pomisli da se unutra sprema neka diverzija ili državni udar a ne pank koncert… Uglavnom, koncert se održavao u amfiteatru, odnosno sali za predstave, u Tehničkoj školi „14. Oktobar“ i izgleda jako dobro. Ulazimo unutra na Mortus koji kidaju dok je masa relativno statična. Već tada koncertni prostor bio je krcat. Tada smo skapirali da oni nisu prvi bend, već da smo propustili The Truth ali jebi ga, Ibarski marš po snegu nas je znatno usporio i omeo da stignemo na vreme. Od oko 350 duša u prostoru poznavao sam svega desetak od kojih su petorica članovi benda The Truth
Ređaju se potom bendovi Sedativ pa Smudos… a masa i dalje kilava. Stekao sma utisak da je ta ekipa koja je slušala te bendove u ono vreme evocirala stare uspomene, odnosno da dugo nisu videli jedni druge, dok omladine generalno manjka. Nisam siguran da li je bilo desetak, možda nešto više mladjih od mene… dok je dominantna bila ekipa 35+ koja je gledala te bendove tokom „glory days“. Pre početka Totalnog promašaja blejali smo u hodniku i zajebavali se. Obišao sam WC koji nema vrata, ima jedan lavabo, pisoar koji bi pre mogao da se nazove kiblom i ekstremno smrdljive kabine sa wc šoljama… sve spaljeno i zamazano ko zna čim… pravi pankeraj!

Konačno počinje Totalni promašaj i već od prvih nota počinje haos u publici. Prvi put ih gledam uživo i mogu da kažem da je bend sabio! Energičan HC nastup od nekih 30ak minuta, horsko pevanje, skakanje, guranje… sve kako i treba da bude na jednom pank koncertu. Gledam to i mislim se „au kako li će tek biti na Hoću? Neću!?“ Kada se Sićko popeo na binu srce mi je naraslo. Gledao sam ih jednom, one 2009. godine u „Error“-u u Novom Sadu i taj koncert mi je i dalje jedan od najboljih u životu. Očekivao sam i ovog puta isti repertoar, isti odnos sa publikom. Počinje bas deonica pesme „Pogrešno kanalisano nezadovoljstvo“, u meni kao da je eksplodirala bomba… ali je ostatak publike onako… okrenem se iza sebe, gledam prostor, 30% je manje popunjen u odnosu na Totalni promašaj… Mislim se „ma terajte se u kurac, vozio sam se osam sati da gledam ovaj bend i sada ima da potrošim sve atome snage“. Nas svega 6-7, možda desetak, u šutci… ali svi tekstovi se pevaju. Kako je set lista odmicala blago se oseti nedostatak proba pa su neke pesme bile malo osakaćene… Odsvirali su svega 7 stvari kada je policija planirala da prekine koncert i popne se na binu. Očekivao sam riot u publici ali su i organi reda skontali da je možda pametnije da iskuliraju i da ne prekinu koncert tek tako… Hoću? Neću! su tako odsvirali sve hitove mahom sa albuma „Srpski san“. Zajebavao sam Vojkana posle „ili vi ne znate da svirate ili vas Vuja jako mrzi“ jer je Vuja KBO radio binsku i zvuk. Na „after“ smo otišli u Klub rock and rolla gde je u podrumu svirao neki cover bend koji smo brzo odustali da gledamo pa smo se prešaltali na prizemni nivo gde je neki DJ vrteo raznu elektro muziku… Posle nekog vremena palimo prema smeštaju i navijamo sat neki na 7 neki na 9 ujutro…. Odlazimo na kafu a nakon toga i u etno restoran na „omanju“ porciju domaće klope. Čak se i sam konobar skenjao kada je video šta smo sve pojeli. Vrlo brzo bili smo na autoputu, preko Kragujevca ka Vrbasu pa na regionalni do Sombora.

Sve u svemu bio je to jedan jako lep road trip a srce ispunjeno… Žao mi je samo što je masa bila prilično ravnodušna prema Hoću? Neću! kao i što je manjkalo mlađe ekipe na certu, ali jebi ga, to je izgleda realnost. Ako ovakav koncert ne može da privuče više klinaca, ne znam šta onda može… Ajmo omladino, malo života! Objektivne okolnosti su takve da bi pank HC bendovi trebalo da niču kao pečurke posle kiše i da tekstualno i muzički kidaju, a zašto u Srbiji nije tako još uvek nisam našao odgovor!

Comments

comments

Tags

Leave a Reply

Close