IntervjuiSrpski

Youth Avoiders

"Protesti i dalje traju a policijska brutalnost sve više eskalira. Mediji standardno rade po nalogu vlade, manipulišu informacijama i lažu narod. Teško je predvideti u kom će se pravcu dalje stvari odvijati, ali srećan kraj se ne nazire. Sumnjam da muzika može bilo šta globalno da promeni, ali sam siguran da na ličnom planu može"

Francuski Youth Avoiders trenutno je jedan od najboljih evropskih punk/hardcore bendova čiji je drugi album iz 2018. čisto remek delo, klasičan školski primer kako se to radi. Svirali su u Srbiji pre par godina a sada dolaze konačno i u Novi Sad, gde će se predstaviti publici na To Be Punk Festivalu.

Za početak možete li nam se predstaviti i dati osnovne informacije o bendu Youth Avoiders?
Chris: Youth Avoiders su: Marlon za bubnjevima, Christoph na gitari, Bastien je basista i ja sam pevač. Počeli smo 2009. godine u ovoj postavi. Svi osim Bastiena imali smo pre toga garažni punk bend Stalled Minds, koji je zvučao nešto poput The Marked Men ili Jay Reatard. Bastien je s druge strane svirao u odličnom fastcore bendu Youssouf Today. Oni su bili aktivni pre 15-tak godina, sada su se ponovo oformili u nešto drugačijoj postavi.

Ko je najviše uticao na vas da Youth Avoiders zvuči tako kako zvuči? Možeš li nam nabrojati neke francuske bendove koji su uticali na vas?
Chris: Nekada su nam glavna inspiracija bili bendovi poput: Dean Dirg, Idle Hands, Press Gang, Masshysteri/The Vicious, The Observers, Minor Threat, Government Warning…  Dakle, uglavnom miks bendova sa “mlakom” gitarom sa melodijama i hardcore energijom. Inače slušamo raznovrsnu muziku, dosta svega što nema mnogo veze sa punk/HC-om. Neki od nas vole hip hop i techno, drugi minimal wave, synth-pop, coldwave, svi smo ljubitelji post-punka i garage rocka… Izdvojiću menji broj francuskih naslova koje svi volimo: Les Thugs – “I Love You So”, Dogs – “The Most Forgotten French Boy”, GuiltyRazors – “Provocate”, Warrior Kids – “Ceux Qu’on Oublie Jamais”, Warum Joe – “Le Camionneur”, Edith Nylon – “Edith Nylon”, Bunker Strasse – “Mirror”, Asylum Party – “Pure Joy In My Heart”, Ruth – “Polaroïd/Roman/Photo”, Etienne Daho – “Tombé pour la France”.

@ To Be Punk festival #12 // 31.05.2019 // by Lea Bodor

Trenutno, francuska scena je uz britansku vodeća u Evropi. Matori Komitern Sect je već dugo aktivan, Litovsk ili Kronstadt samo su neka od sjajnih imena. Kako objašnjavate toliki broj žanrovski raznovrsnih a kvalitetnih bendova i možete li nam skrenuti pažnju na još neko novo ime?
Chris: Da, u pravu ste, francuska scena je trenutno sasvim dobra. Litovsk iz Bresta ili Kronstadt iz Lila zvuče odlično. Komintern Sect je stari 80’s bend iz Orleana koji ponovo svira od 2014, mislim. Scena iz post industrijalski izolovanih mesta nije toliko zaražena muzikom koja je u trendu i pankeri iz tih sredina ne obaziru se da li je to što rade cool ili ne, već sviraju muziku koju vole što ljudi koji ih slušaju mogu da osete. Od novijih imena izdvojio bih Syndrome 81, Short Days kao i Zone Infinie. Da li ste čuli za njih? Takođe Années Zéro iz Lila je još jedno dobro a relativno novo ime. Objavili su nedavno EP koji mi je omiljeno izdanje prošle godine. Tu je i Taulard iz Grenobla, obavezno ih čekirajte, sviraju zanimljiv synth punk bez gitara. Zvuče vrlo naivno ali su krajnje nepredvidivi i baš osevžavajući.

Deluje da je situacija u Parizu i samoj Francuskoj prilično nestabilna. Kako se protesti odvijaju i kako ljudi generalno plivaju sa aktuelnim problemima? Može li muzika na bilo koji način da pomogne?
Chris: Protesti i dalje traju a policijska brutalnost sve više eskalira. Mediji standardno rade po nalogu vlade, manipulišu informacijama i lažu narod. Teško je predvideti u kom će se pravcu dalje stvari odvijati, ali srećan kraj se ne nazire. Sumnjam da muzika može bilo šta globalno da promeni, ali sam siguran da na ličnom planu može. Svakako punk mora da zadrži stav, ostane iskren, da se ljudi drže jedni drugih u borbi protiv bilo koje vrste pritiska i nepravde.

Posetili ste Srbiju pre par godina, svirali ste u Beogradu, kako je bilo i kakva su vam očekivanja od nastupa na To Be Punk-u?
Chris: Na prethodnoj evropskoj turneji pre dve godine svirali smo u Beogradu, da budem precizniji u Zemunu, u malom klubu MKC Kombinat. Ljudi su nas lepo dočekali i priredili nam sjajnu atmosferu. Radujemo se ponovnom dolasku u Srbiju. Nismo nikada bili u Novom Sadu ali smo čuli od par prijatelja iz drugih bendova koji jesu da im je bilo prijatno. Iskreno smo uzbuđeni što smo dobili poziv da sviramo na To be Punk festivalu.

Koncertno ste veoma aktivni, u aprilu ste svirali u Engleskoj, bili ste na turneji po Aziji. Kakvi su vam planovi što se tiče koncerata u bližoj budućnosti i imate li neko mesto koje vam je omiljeno, gde baš volite da svirate?
Chris: U pravu ste, nedavno smo svirali u Engleskoj dok je južna Azija bila prošlog jula. Ovog leta idemo prvi put u Kolumbiju i Meksiko čemu se iskreno radujemo. Brojna su mesta gde volimo da sviramo. Generalno, bitna nam je dobra atmosfera jer je ona neophodna za dobar koncert, da osetimo da je ljudima prijatno na našoj svirci. Ono što smo doživeli u Aziji bukvalno nas je oduvalo. Svirka u šatoru u Indoneziji u sred džungle ili na 21. spratu solitera u Kuala Lumpuru samo su neka od brojnih neverovatnih iskustava koja ćemo zauvek pamtiti.

Youth Avoiders@ To Be Punk festival #12 // 31.05.2019 // by Lea Bodor

Koje su dobre odnosno loše stvari imati bend?
Chris: Najbolje je to što si u mogućnosti da proputuješ svet i da obiđeš neka mesta i upoznaš ljude koje sigurno nikad ne bi da nisi u bendu. Upoznati različita mesta, drugačiju kulturu, steći nova poznanstva… neprocenjivo je. Ne znam šta bih istakao kao loše iskustvo pošto iz svega izvlačimo samo ono pozitivno. Najgore može da bude kad nas bukiraju kao poslednje a pre nas svira gomila nekih bezveznih bendova… hahaha… to se na sreću ne dešava često.

Top tri albuma koje si slušao u poslednje vreme kao i top tri albuma za sva vremena?
Chris: Po mom mišljenju Marbled Eye je objavio najbolji album u 2018. Takođe, novi singl “Heads” koji je objavljen na kaseti benda Hank Wood And The Hammerheads bukvalno ubija. Hm, za treće mesto ne mogu baš lako da odlučim između Diät “Positive Disintegration” LP i EP kasete “Between” koju je objavio Chris Natividad (Marbled Eye) to je njegov solo projekat Public Interest.
Drugi deo pitanja verovatno je najteži moguć, ali evo izdvojiću tri veoma draga albuma: The Marked Men – “Fix My Brain”. Oni su mi omiljeni – sjajne melodije prepune emocija.
Eddy Current Suppression Ring – “Primary Colours”. Njihova muzika je težak minimalizam. Ta gitara melje sluh i vodi u neku neverovatnu dimenziju. Sjajan soundtrack za planinu, neko usamljeno mesto na moru ili bilo gde drugo u prirodi. Voleo bih da ih vidim jednom uživo.
Herätys – Demo 2009. Dakle, ovo nije album, ali je definitivno moj omiljeni D-beat hardcore punk. Tih šest, sedam pesama su remek delo, taman koliko treba za taj žanr. Čist bes, intezitet ne opada ni jednog trena. Imali smo tu čast da odsviramo par koncerata zajedno. Od kad su se raspali nije se pojavio ni približno sličan bend tog žanra.

Intervju objavljen u To Be Punk fanzinu #12, 06/2019

Comments

comments

Tags
Close