IntervjuiSrpski

Wonk Unit

Za Wonk Unit saznao sam jednom prilikom u Blekpulu, tačnije 2011. godine kada smo išli sa Ateistima. Tada sam u baru gledao 5 Shitty Fingers zbog Duncana iz Snuffa s kojim je nastupilo par mlađih momaka. Bilo je to klasično ludiranje, izvođenje punk hitova u nekom akustičnom maniru. Najviše se isticao lik sa gitarom. Upitao sam devojku do mene koja im je sve vreme nešto dobacivala – očigledno je bilo da su se poznavali – ko je gitarista, na šta mi je odgovorila: „Alex from Wonk Unit, they are amazin!“ S vremena na vreme sam tu i tamo pogledao neki njihov spot koji bi izbacili ali im nikada nisam pridavao punu pažnju sve dok ih pre dve godine nisam prvi put video uživo. Gledao sam ih i ove godine u prepunom Ballroomu, u neverovatnoj atmosferi od preko 3000 ljudi, a dogodilo se da su se na letnjoj turneji spustili u ove krajeve pa smo imali prilike da ih vidimo i na Exitu. Ko nije upućen, Wonk Unit je klasična Snuff škola fudbala pardon, panka i pravi live bend. Frontmen Alex je imao živaca i strpljenja da odgovori na moja pitanja.

Zdravo Alex, izuzetno mi je drago što je Wonk Unit, koji je u Srbiji još uvek slabije poznat bend, ovog leta svirao u Novom Sadu (Exit). Ljudi koji su vas gledali mahom su bili oduševljeni nastupom. Kako je vama bilo prvi put kod nas?

Hej prijatelju, bilo je divno! Da budem iskren, nisam se baš naputovao u životu dok Wonk Unit nije krenuo sa radom. Za mene je samo putovanje i otkrivanje, odnosno upoznavanje novih mesta i ljudi daleko od kuće sjajno iskustvo. Exit Festival je bio viši nivo, na moment me podsetio na Boomtown Festival. Fascinantna činjenica mi je koliki napor se uloži za organizovanje jednog takvog festival. I još nešto, konačno sam osetio pravo leto, prvi put u životu. Sunce čini ljude sretnim. Divne ljude smo upoznali na letnjoj turneji širom Evrope.

Da se vratimo na kasne 80te i punk scenu u UK u to vreme. Kako si se ti upecao, šta si slušao kao klinac?

Punk scena u to vreme gotovo da i nije postojala. Prvi bend sam pokrenuo početkom 1992. Zvali smo se The Flying Medallions. U to vreme slušali smo najviše Snuff i Leatherface, tačnije jedino su oni radili od bendova koji su inspirisali mene i moje prijatelje, svi ostali su se raspali ili bili na pauzi, ako mogu tako da kažem. Zaposlio sam se tada u jednoj izdavačkoj kući koja se bavila isključivo dance muzikom i bio svedok vremena u kojem gotovo da nije bilo žive svirke u klubovima. Kada smo formirali Medallions, bili smo atrakcija, “vidi ovi sviraju punk, hajde da nastupe u našem klubu”, pa smo neretko svirali u fensi rejv klubovima sa aktuelnim superstar DJ-evima. To je bilo ludo jer su naši nastupi bili energični pa smo izazivali opšti haos. Muzički štampani mediji (NME,Melody Maker) prezirali su nas zato što smo drugačiji, nije bilo sličnih bendova s kojima bi nas poredili.

Iz Londona si, može li malo bliža odrednica, iz kog kraja, kakav ti je komšiluk?

Južni London je moje odredište. Tamo sam odrastao. Wonk Unit je nastao u Croydonu koji je oduvek bio na lošem glasu ali ga ja volim takvog, volim lokalce koji imaju nešto specifično u sebi.

Kako je nastao Wonk Unit?

Rekao bih slučajno. Različit muzički ukus među članovima benda uticao je da Wonk Unit zvuči tako kako zvuči. Uopšte nisam razmišljao u pravcu formiranja novog benda, imao sam neke pesme napisane i onda se samo od sebe desilo… Wonk Unit je postao moja “dodatna snaga”, moj ventil, pošto sam bio alkoholičar, ozbiljan zavisnik, na “skidanju”. Prva dva albuma su nastala u toku terapije koje i dalje se pridržavam ali je sada sve mnogo lakše, mogu reći da sam se sredio. Moje pesme su odraz svega toga. Pišem za sebe, ono što mislim da treba da ostane zapisano.

Duncan iz Snuffa je definitivno odigrao bitnu ulogu u celoj priči. Na vašoj zvaničnoj stranici i on je jedan od članova benda, pojavljuje se i u spotu za pesmu “Guts”.

Duncan je jedan od mojih ličnih heroja a Snuff bend mog odrastanja. To što je on deo Wonk Unita bukvalno je ostvarenje snova. Pesme na “Trolleys Thank You/Wonk Unit Saved My Life” potpuno su u Duncanovom stilu. On je svirao više puta sa nama. To trebate čuti uživo, zvučimo kao tenk koji melje sve pred sobom kada je on za bubnjevima. Osim toga ja sviram sa njim u još dva benda Unwanted Consumer i 5 Shitty Fingers.

Na Exitu je sa vama bio i Snuff-ov “duvač” Oli, prošle godine na Rebellionu imali ste drugog gtaristu, a sada sam vas gledao sa klavijaturistom. Ko su stalni članovi benda?

Postava je vrlo podložna promenama, ali smo basista Pwos, bubnjar Tommy i ja standardni, da kažem srž benda. Od prošle godine stalni gitarista je Kenny. Kad uspemo da uhvatimo Olija odnosno klavijaturistu Sija onda su i oni sa nama na bini. Ponekad Duncan odsvira bubnjeve a Jess iz Calva Louise drugu gitaru.

Kad već pomenuh Rebellion, gledao sam vas dvaput, moram da priznam da sam bio prijatno iznenađen atmosferom pogotovo ovog leta. Svirali ste u punoj najvećoj sali, u udarnom terminu, publika je doprinela da kompletna slika bude fenomenalna. Kako je vama to sve izgledalo sa bine i koji su tebi lično bendovi ove godine ostavili najbolji utisak?

Volim Rebellion, pošto uvek prevaziđe očekivanja. Toliko dobrih prijateljskih, gotovo familijarnih vibracija nema nigde na svetu. Naš nastup je bio odličan. Uigrani smo, dosta sviramo, non stop smo na nekom turu, mislim da smo “overili” svako mesto u UK u kojem može da se svira. Na kraju se isplatilo, stigli smo u punoj formi na Rebellion što je publika osetila i mogu slobodno da kažem nagradila. Hmm, da razmislim o drugom delu pitanja pošto je bilo sjajnih koncerata na festivalu… Recimo da su mi favoriti ove godine bili: Pizzatramp, Aerial Salad, Slaves,Teenage Bottlerocket i Pears.

Intorducing Stage je sjajna stvar, na toj bini sam gledao brojne nepoznate, male bendove. Koga bi ti izdvojio generalno od novijih UK bendova?

Aerial Salad su bend iz Manchestera koji sam uzeo pod svoje krilo. Dobri su, mladi, još uvek uče, ove jeseni objaviću im album za moj label “Plasterer”. Pizzatramp su klasa. Bez dvoumljenja jedan od najboljih aktuelnih trash punk bendova. Calva Louise nije nastupio ove godine na Rebellionu ali su i oni sjajni, neki viši nivo. Mogu da postanu baš veliki. Ako volite reggae, ska obratite pažnju na The Dub Righters – imaju odlične pesme, sjajni su ljudi.

Wonk Unit je organizator odnosno domaćin Wonkfesta. Reci nam nešto više o tom vašem festivalu, kako birate bendove, po kom principu funkcionišete…?

Wonkfest je velika žurka sa utopijskim šmekom. Radili smo ga na nekoliko mesta u severnom Londonu sa, po našem mišljenju, najboljim mogućim aktuelnim bendovima iz UK i Evrope. Sa mnogima smo se upoznali tokom turneje. Wonkfest vam daje sjajan pregled dešavanja na punk rock sceni. Moram da se zahvalim brojnoj publici i svima koji pomažu DIY scenu. Festival traje 12 sati, nahranimo sve bendove i posetioce pošto pravimo veliki roštilj gde svako može da donese šta želi da ispeče i pojede. Bukvalno smo stvorili zajednicu koja slavi raznolikost i jednakost. Takođe skupljamo donacije i stvari za lokalne dobrotvorne organizacije pošto je užasna torijevska vlada proizvela neverovatan broj siromašnih. Ove godine akcenat je bio na prikupljanju ženskih proizvoda poput uložaka, tampona, vlažnih maramica, krema za telo, potom pelena i drugih bejbi potrepština. Sledeći Wonkfest je 28. jula 2018. Dobrodošli ste!

Wonk Unit je primer DIY punk benda. Koliko je bez menadžmenta teško zakazati koncert, otići na turneju i kakva je generalno situacija po tom pitanju u UK?

U UK uvek radimo sve sami. Nikada ništa ne prepuštamo slučaju, u stilu desiće se, neko će nas primetiti, jer neće. Od samog starta smo verovali u sebe. Postoji internet kao i brojne društvene mreže, bukiranje koncerata i turneja nikada nije bilo lakše, niti može lakše od ovoga. Bitno je samo da budeš uporan, da se pokreneš, uradiš nešto za svoju scenu. Pomozi drugim bendovima i budi siguran da će ti uzvratiti.

Osim čestih koncerata na domaćem terenu, bili ste u Americi, a letos i na velikoj evropskoj turneji. Utisci?

Amerika je sjajno iskustvo, drugačije, vrlo uzbudljivo. Imao bih dvesta kila da živim tamo koliko im je dobra brza hrana. Festival u Gainvilleu na Floridi i par koncerata oko tog festa bili su prosto nestvarni. Volim da idem na mesta gde je sunčano! Evropa je takođe predivna. Uživao sam dok sam vozio planinskim predelima. Ove godine bili smo po prvi put na nekim mestima u istočnoj Evropi gde je takođe bilo vrlo uzbudljivo.

Vratimo se malo na sam Wonk Unit, tekstovi su prilično lični, šaljivi?

Pišem u trenucima inspiracije, ono što izleti iz mene. Nikada nisam ništa radio na silu. Pisanje tekstova je jedan vid moje terapije. Otvoreno mogu da pričam o alkoholizmu i zavisnostima. Trezan sam već 18 godina. Kada sam odlučio da krenem da se lečim, uleteo sam u nepoznato. Sve što sam naučio tokom vremena odvikavanja sada mi je toliko logično i očigledno, iako mi je u početku bilo sasvim novo. Tu sam da pomognem svakom zavisniku koji želi da se izleči.

“Je M’appelle Alex” je još jedna sjajna pesma o guest listama u punku. Šta ne valja generalno u punku kada je sve zasnovano na varijanti kako ne platiti upad?

Fuck guest lists – hahahaha! Pojedini ljudi smatraju se posebnim da bi platili ulaznicu za koncert, stvarno ne razmum to. Ne mogu da opišem koliko mrzim likove iz velikih izdavačkih kuća koji očekuju da bi trebalo da se nađu na spisku. Plati kartu pa prijavi svojim šefovima troškove ukoliko ti je toliko teško da izdvojiš 10 funti za upad, neka ti refundiraju.

Bin Him” – kome je upućena?

Ponekad nije lako ostaviti nasilnog partnera čak i kad je to očigledno svima. Veoma osetljiva tema. Mnogi su mi pisali da im je uravo “Bin Him” pomogla da reše svoju situaciju.

“Awful Jeans” – sjajna pesma, da li je upućena konkretno nekom ili generalno svima koji šopinguju u Primarku?

Haha, stvarno imam problem sa groznim džinsom kakav se kupuje u Primarku, Top Shopu i sličnim mestima. Prijatelji iz No Sweat UK otvorili su mi oči i ukazali na sve užase koje proizvodi “Sweat shop industry”.

“England – propaganda for breakfast and dinner…” Tako je svuda. Imate li recept kako se isključiti iz toga?

Besplatne novine na koje nalećete svuda, na ulici, u metrou, autobusu… jezive su. Šire svoje bolesne desničarske prljavštine naciji. BBC takođe, mediji generalno. Borimo se protiv tih titana pohlepe i mržnje, te korporacije su zlo. Isključite TV, ne kupujte, ne uzimajte primerke te štampe, mislite o svom zdravlju!

Pesma “Horses”, kažeš da ti je drago što nisi poni?

Uh, kad vidim konje u zimskom periodu bude mi ih žao, mislim da trpe, zamišljam koliko im je hladno… užasan život! Baš kao i život nas zidara po kiši, blatu, zimi.

OK Alex, hvala ti na odgovorima, mogli bi ovako do ujutru. Da li bi dodao nešto na kraju?

Pozdrav prijateljima širom sveta, nadam se da se vidimo pre ili kasnije na nekom od naših koncerata. Ponovo idemo na turneju englesku, pa evropsku tokom oktobra i novembra dok novi album “She Goose” planiramo da izbacimo tokom proleća 2018. za “Plasterer”

 

Intervju by Zgro

 

Wonk Unit website, Wonk Unit facebook

 

Intervju originalno objavljen  u “Out Of The Darkness” #3, 12/2017

Comments

comments

Tags
Close